Andrea Čerta - dirigent je rođen u gradu Eriče, diplomirao je klavir na konzervatorijumu u Trapaniju sa najvišim ocenama i pohvalama, a nastavio je učenje u École Normale u Parizu sa Maestrom Del Vinjom. Zatim je pohađao kurseve kompozicije i dirigovanja sa Maestrom Terezom Prokačini i Maestrom Pjer Kolombom.

Zahvaljujući svom raznovrsnom talentu, pokrenuo je veliku karijeru, pa ga vidimo kako sarađuje i nastupa u najvažnijim italijanskim i evropskim pozorištima kao pijanista, dirigent, maestro na čembalu i organizator muzike. Nastavlja karijeru nastavnika na zameni velikih međunarodnih muzičara kao što su Masimo De Bernard, Vladimir Jurovski, Sajmon Retl, između ostalog, i kao dirigent.

Nastupao je kao dirigent za pozorište Lirico Sperimentale u Spoletu 2001. godine u Njekovoj operi Proba jedne ozbiljne opere, koju je vodio i na turneju u Budimpeštu. Uvek je za pozorište iz Spoleta učestvovao sa pobednicima konkursa za mlade operske pevače (među njima Mikaela Karozi, Masimo Đordano, Fabio Kapitanuči) na različitim koncertima u Kini i Japanu.

Dirigovao je Ofenbahovu operu Lischen und Fitschen u Sasariju, a kasnije i nekoliko koncerata sakralne i barokne muzike. Za Luglio Musicale Trapanese je dirigovao je 2014. Rosinijev Seviljski berberin, u sezoni 2015. Mocartovog Don Đovanija, u sezoni 2016. Lučiju od Lamermura i u sezoni 2017. Aidu. U martu 2018. godine dirigovaće u Madlenianumu u Beogradu operu Don Đovani i na festivalu Pafos – Kipar operu Lučija od Lamermura. U leto 2018. dirigovaće na Tuniskom festivalu operu Aida i za Luglio Musicale Trapanese operu Toska. U sezoni 2018/2019 dirigovaće u pozorištu Goldoni u Livornu operu Lučija od Lamermura.

Od 2009. godine sarađuje sa Maestrom Vladimirom Jurovskim koji ga je želeo za ulogu vokalnog trenera za italijansku operu u novoj produkciji Verdijevog Falstafa na festivalu u Glindeburnu, a kasnije i na Akademiji Nacionale Santa Čečilija u Rimu, za Đani Skiki sa Huan Ponsom u naslovnoj ulozi.

Od 1994. godine, više od deset godina obavljao je razne funkcije, kao dirigent, vokalni trener, edukativni koordinator i šef kurseva za debitovanja mladih operskih pevača u Teatro Lirico Sperimentale u Spoletu. U istom teatru, kao vokalni trener i pijanista, učestvovao je u desetinama produkcija u Spoletu i  na važnim turnejama u Kini, Japanu, Poljskoj i Mađarskoj.

Od 2009. godine postavljen je za umetničkog direktora Luglio Musicale Trapanese sa zadatkom oživljavanja pozorišta svog grada, u potpunosti ostvarujući ovaj cilj. Preuzeo je umetničke aktivnosti produkcije koje su prekinute 2007. godine, sa glavnim naslovima operskog repertoara. U tom pravcu u potpunosti je izveo sa orkestrom i horom pozorišta, preko 15 novih produkcija (gotovo u potpunosti su nastale na pozorišnim radionicama Ente Luglio Musicale Trapanese), uz održavanje visokog umetničkog kvaliteta izvođenja. Trenutno je zadužen za umetnički program u operi i kao menadžer za kasting.

Bio je asistent na nekoliko majstorskih kurseva sa važnim imenima međunarodnih scena: Renato Bruson, Ruđero Rajmondi, Opera Singing, Luis Alva, Magda Olivero, Anita Čerkueti, Natale De Karolis.

Kao glavni čembalist sarađivao je u Spoletu u sledećim operama: Mocartov Don Đovani, Glukovi Kinezi, Kerubinijevi igrači i Služavka gospodarica Pergolezija, Hajdnov Svet na mesecu, Mocartova Figarova ženidba, Čimarozina Kleopatra u prvom modernom izvođenju.

Neko vreme sarađivao je sa Operskom kućom u Ankari kao Chef de Chant (trener pevanja) i prvi asistent generalnog muzičkog direktora za novu produkciju Kavalerija rustikana i Paljaci. Uzimajući u obzir njegovo dvadesetogodišnje iskustvo sa pevačima, mnoge od zvezda opere kao što su: Masimo Đordano, Fabio Kapitanuči, Mikaela Karozi, Frančesko Demuro i mnogi drugi su ga želeli pored sebe za recitale u glavnim pozorištima i koncertnim dvoranama, i za njihovu profesionalnu pripremu.

Olivera Merkurio – sopran. Diplomirala je pevanje i klavir na Muzičkoj akademiji u Beogradu, gde je započela svoju karijeru. Pohađala je Hochschule di Mainz i debitovala u Boitovom Mefistofelu u pozorištu u Majncu. Izabrana je za istu ulogu u pozorištu Jugendstill u Beču. Pobedila je na takmičenju na Festivalu razigrane opere, debitovala u pozorištu Olimpiko u Vićenci sa Galupijevom operom Arkadija u Brenti.

Kao učesnik Rosini Festivala peva Il Viaggio a Reims (Putovanje u Rems), pod vođstvom dirigenta Zede. u Italiji igra različite uloge u operama: Figarova ženidba, Don Đovani, Karmen, Vesela udovica, Luiza Miler, Boemi, Aida, Pajaci, Toska, Trubadur, Turandot, Pirat, Bal pod maskama, Moć sudbine; Mefistofele u Majncu, u Beogradu igra u Pajacima, a u Bratislavi u Don Đovaniju.

Na svojim koncertima pevala je Betovenovu Devetu simfoniju u Luganu, Mocartov Rekvijem sa RAI, u Torinu, Nici i Monte Karlu, Foreov Rekvijem u Milanu, Svečanu misu u čast Svete Cecilije od Gunoa u pozorištu Karinjano u Torinu. Sarađuje sa Klasičnim orkestrom Petrograda i drži verdijanski koncert u Petrogradu, kao jedini solista. Snimala je za izdavačke kuće Ricordi i Kantolopera, 6 CD-ova sa sopranskim arijama: Rariteti I i II, Salonske arije, Sveta remek-dela I i II, Lude stvari.

Karlo Kolombara se smatra jednim od najznačajnijih italijanskih verdijanskih basova na svetu. Godine 1984. pobedio je na takmičenju "Rikardo Straćari" u Bolonji. 1986. godine osvojio je zlatnu medalju kao najbolji italijanski pevač na takmičenju "Đovani Batista Vioti" u Verčeliju, a 1987. godine napravio je svoju pozorišnu teoriju u Milanu sa As.Li.Co (Koncertno društvo iz Koma).

Godine 1989, sa svojih 25 godina, debitovao je u pozorištu La Skala u Princu od Bujona, u operi Adrijana Lekuvrer u režiji Đanandrea Gavacenija, bio je Lorenco u  Kapuleti i Montegi, u režiji Rikarda Mutija u Teatru Boljšoj, Timur u Turandotu,u režiji Lorin Mazela, izvedenoj u Državnoj palati Kremlja, a 1990. u ulozi Proćide u operi Sicilijanska večernja  u režiji Mutija, Lučija od Lamermura sa Vinćencom La Skolom 1992. godine, nastavlja na RAI, ali se redovno vraća u raznim sezonama u delima kao što su Nabuko, Magbet (na otvaranju sezone Skaliđero teatra 7. decembra 1997. godine) i u Krunisanju Popeje.

Kasnije je nastupao u najprestižnijim pozorištima na svetu, uključujući: Bečku državnu operu, Metropoliten u Njujorku, moskovski Boljšoj teatar, Pozorište Kolon u Buenos Ajresu, Operu u Parizu, Kovent Garden u Londonu, Arenu u Veroni (gde redovno peva od 1992. do 2015. godine, otvarajući sezonu pet puta), firentinski Mađo Muzikale, pozorište Opera u Rimu (u operi Lučija od Lamermura 1992. godine sa Alfredom Krausom), u Tokiju i takođe u nekoliko prestižnih koncertnih dvorana kao što su Karnegi Hol u Njujorku, Kraljevska koncertna dvorana i Vigmor Hol u Londonu, Koncerthaus i Muzikferajn u Beču i koncertnoj hali Concertgebouw u Amsterdamu.

Sarađivao je sa vodećim dirigentima kao što su Rikardo Šajli, Myung-Whun Chung, Kolin Dejvis, Đanandrea Gavaceni, Karlo Maria Đulini, Eliahu Inbal, Lorin Mazel, Zubin Mehta, Rikardo Muti, Antonio Papano, Majkl Plason, Džordž Pretr, Volfgang Savališ, Đuzepe Sinopoli i Georg Solti, kao i sa režiserima kao što su Žan-Pjer Ponel, Franko Zefireli, Verner Hercog, Luka Ronkoni, Grejem Vik, Robert Karsen, Ilajdža Mošinski, Džonatan Miler, Peter Štajn i mnogi drugi.

Među brojnim snimljenim izdanjima za najvažnije produkcijske kuće treba pomenuti Aidu i Lučiju od Lamermura u režiji Zubina Mehte, kao i šest izdanja Verdijevog Rekvijema i recitala Velike operske scene, koje je objavila Deka 2016. godine.

Tokom svoje karijere, Karlo Kolombara dobio je nagrade: Lauri Volpi (1994), Oracio Tozi (1995), Kapeli (1999), Zlatna pređa (2002), Monteverdi (2009), Zlatna nagrada Bonci (2011), Domeniko Dancuzo (2014), i međunarodnu opersku nagradu - Oskar dela Lirika (2017).