Jezici

27. februar u 20:00

Poetski kabare Ivo Andrić

Možda pisac treba da pomogne čoveku da se nađe i snađe. Ili, da nam, bar malo, osvetli  tamne puteve na koje nas život baca. Jer, pripovedač i njegovo delo ne služe ničem, ako na jedan ili drugi način, ne služe čoveku ili čovečnosti.

U poetskom kabareu Ivo Andrić, želeli smo da osvetlimo Andrića kao pesnika, čoveka koji je voleo muziku, i koji je duboko promišljao o svetu, o narodu, politici, državi i kulturi, starosti i mladosti, ljubavi i smrti. Kako Andrić nije bio poznat kao pesnik publika će prvi put čuti nekoliko pesama koje je na Andrićeve stihove komponovao Rade Radivojević; omiljene pesme Ive Andrića koje su mu pevane u Stokholmu na dodeli Nobelove nagrade, deo njegove besede – O priči i pričanju, nekoliko priča o malim ljudima – pijačnim prodavcima, berberima, putujućim cirkusantima, kao i njegovu ljubavnu priču – trideset godina Andrić je strpljivo voleo jednu ženu dok mu ona nije konačno postala supruga.

Ovaj svojevrsni omaž Andriću izvode glumci Narodnog pozorišta u Beogradu, Vjera Mujović i Aleksandar Srećković Kubura, kao i kompozitor Rade Radivojević.

ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia)

Rezervacije i kupovina ulaznica

On Saturday, 31st January the Serbian premiere of drama ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia) will be held in the Opera and Theatre Madlenianum in Zemun.

The play is the Muzeum Ljubljana production and it was premiered in Slovenia in January and received standing ovations at the premiere as well as at its preview.

Datum: 
Subota, Januar 31, 2015 - 19:30
eng

Poetski kabare Ivo Andrić

Rezervacije i kupovina ulaznica

Možda pisac treba da pomogne čoveku da se nađe i snađe. Ili, da nam, bar malo, osvetli  tamne puteve na koje nas život baca. Jer, pripovedač i njegovo delo ne služe ničem, ako na jedan ili drugi način, ne služe čoveku ili čovečnosti.

Datum: 
Četvrtak, Maj 21, 2015 - 20:00
srp

fotografije sa proslave

16 godina Madlenianuma i jubilarnog 50. izvođenja mjuzikla "Jadnici"

gostovanje osiječkog HNK

Ilija Okrugić ŠOKICA

»Šokica« je igrokaz, ili pučka gluma, iz pučkog života, u 5 činova. Po autorovim rečima zamišljena i napisana je prema istinitom događaju, i nije imala tragičan završetak. Predpremijeru, na kojoj je bio prisutan i autor, »Šokica« je doživela 1886. godine u Beogradskom Narodnom Pozorištu, a ulogu Janje odigrala je poznata glumica Vela Nigrinova. Na istu sceni, ponovo je postavio ovu pučku melodramu, Josip Kulundžić, a ulogu Janje, ovaj put je odigrala Blaženka Katalinić. Uz scensku muziku Davorina Jenka, s tolerantnom ekumenskom idejom u središtu dramske radnje, ova je pučka melodrama pala kao melem na dušu nacionalno i konfesionalno izmešanom vojvođanskom puku, pa je zbog toga materinska reč u pozorištu bila na velikoj ceni. Ali koliko je ova drama bila omiljena i van pozorišta, potvrđuje činjenica, da je Šokica bila izvedena davne 1918. u Tuniskom mestu Bizerti, pred jugoslovenskim dobrovoljcima, a pripremio ju je Dimitrije Ginić, putujući glumac i reditelj.

Ilija Okrugić-Sriemac, katolički sveštenik, književnik, kompozitor, istoričar, završio je Karlovačku gimnaziju. Bio je prvi rimokatolički sveštenik koga je 1850. zaredio biskup Josip Juraj Štrosmajer. Bio je župnik crkve Sv. Jurja u Petrovaradinu i upravnik crkve Snežne Gospe na Tekijama. Ovo čuveno rimokatoličko marijansko svetilište temeljno je obnovio i proširio 1881 godine. Za zasluge na književnom polju, kralj Milan Obrenović odlikovao ga je najvišim srpskim, ordenom Svetog Save, a kralj Nikola crnogorski ordenom Danilovim. Živahan, neposredan, susretljiv, pun humora, bio je veoma omiljen među svojom pastvom u Petrovaradinu. Bio je prijatelj sa Lazom Kostićem, Jovanom Hranilovićem, Milanom Savićem i mnogim drugim novosadskim intelektualcima. Matica srpska ga je birala za člana svog Književnog odeljenja. Sva njegova pisana zaostavština je pohranjena u Rukopisnom odeljenju, Matice srpske u Novom Sadu.  Duhovno se formirao na idejama Ilirskog pokreta. Bio je narodni prosvetitelj, a zalagao se za slogu i slavensko bratstvo. Uz Branka Radičevića važio je za največeg veličatelja Srema i Fruške gore. Po rođenju, svojoj naravi i humoru, i sam se osećao velikim Sremcem, pa je svom imenu dodao pridevak Sriemac. Dramska dela su mu pisana sa mnogo elemenata pouke, te etnografskih detalja, a publiku su pridobile zahvaljujući popularnom tonu, prisnosti, obilju folklora i narodnih napeva, a i snažno izraženom porukom o narodnom jedinstvu Srba i Hrvata i njihovoj sudbinskoj povezanosti. Najviše uspeha imao je Ilija Okrugić kao dramski pisac. U tome mu je mnogo pomogla saradnja sa srpskim piscima i Srpskim narodnim pozorištem u Novom Sadu, koje je izvelo pet njegovih komada: „Saćurica i šubara“, „Piščeva kubura“, “Unjkava komedija“, „Grabancijaši“ i „Šokica“.

 

ŠOKICA

Rezervacije i kupovina ulaznica

»Šokica« je igrokaz, ili pučka gluma, iz pučkog života, u 5 činova. Po autorovim rečima zamišljena i napisana je prema istinitom događaju, i nije imala tragičan završetak. Predpremijeru, na kojoj je bio prisutan i autor, »Šokica« je doživela 1886. godine u Beogradskom Narodnom Pozorištu, a ulogu Janje odigrala je poznata glumica Vela Nigrinova. Na istu sceni, ponovo je postavio ovu pučku melodramu, Josip Kulundžić, a ulogu Janje, ovaj put je odigrala Blaženka Katalinić.

Datum: 
Utorak, Februar 3, 2015 - 19:30
srp

gostovanje drame iz Ljubljane

ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia)

Ivo Svetina

ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia)

U Operi i teatru Madlenianum, u subotu 31. januara 2015. će biti održana srpska premijera drame ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia)

Ova predstava je produkcija Muzeum Ljubljana koja je imala svoje slovenačku premijeru u januaru mesecu i doživela ovacije kako na premijeri, tako i na pretpremijeri.

Dramski tekst koji je napisao Ivo Svetina, a na zahtev Muzeum-a Ljubljana, temelji se na razdoblju 1831-35. godine u Beču i tematizuje strukturisanje slovenačkog i srpskog jezika kao evropskih jezika, a sve to kroz međusobne odnose velikana:  Jerneja Kopitara, Vuka Karadžića, Matije Čopa i Franca Prešerna, čija se ljubav prema jeziku i istraživanjima prepliće sa sukobima i pritiscima cenzure i sistema.

Predstava će se igrati na tri jezika – slovenačkom, srpskom i nemačkom, a izvodiće se, pored Opere i teatra Madlenianum, i u Prešernovom gledališču u Kranju i u Cankarjevom domu.

U ulozi Jerneja Kopitara naći će se Peter Musevski, Vuk Karadžić je Ivan Bekjarev, u ulozi Mine (ćerke Vuka Karadžića) biće Aleksandra Balmazović, a Matiju Čopa, France Prešerna i Antonia Hoefferna tumači će Borut Veselko, Jure Ivanušič i Vesna Pernarčič.

U predstavi čiji je autor teksta Ivo Svetina, režiju i scenografiju potpisuje Barbara Novakovič Kolenc, dramaturgiju Jana Pavlič, kostimografiju Alan Hranitelj, koreografiju Sanja Nešković Peršin.

koproducenti predstave:

     

ODLOMCI IZ KRITIKA

U priči se prepliću istorijski činovi sa tada veoma aktuelnim azbučnim ratom, odnosno pravdom u prvom planu uz dosta maštovitih intervencija samog autora, najupečatljiviji je odnos slikarke Mine Karadžić i  portretisanog Franca Prešerna. Ivo Svetina napisao je divan tekst, koji nas vodi u školske dane, kada smo učili o tome, kako je nastao slovenački jezik. Među glavnim protagonistima vlada duhovitost i sklonost igri (nestašluk), posebno su drage scene sa Karadžićem (Ivan Bekjarev) i Jernejem Kopitarom (Peter Musevski), Matijom Čopom (Borut Veselko) i Francem Prešernom (Jure Ivanušič), dok su ljubavno intimni ili očinski pokroviteljski njihovi odnosi sa obe glumice - Minom Karadžić (Aleksandra Balmazović) i Antonijom pl. Hoffern (Vesna Pernarčič). Rediteljka Barbara Novaković Kolenc, koja je postavila maštovitu i vremenu priče dosta ubedljivu scenu, predstavila nam je tekst u obliku dvadesetak slika , koje se kroz predstavu ređaju kao nekakve filmske sekvence.
Gorenjski glas, 25. januar 2015 
Igor Kavčič: Nostalgija uz čupak mašte

Predstava ne sadrži samo nostalgiju uz čupak  mašte, ona sadrži aluziju aktuelnog stanja odnosa među balkanskim narodima, koji su davno bili udruženi pod zastavom dvoglavog orla.Samo je rečnik drukčiji. Englesku reč »junction« Slovenci shvataju drugačije nego Hrvati. A odluka će pasti na engleskome, razume se..
Gorenjski glas, 25. januar 2015 
Igor Kavčič: Nostalgija uz čupak mašte

 

Svetinin ABC Krieg , za razliku od njegovih inače aktuelnih i društveno angažovanih predstava, u kojima postavlja ogledalo savremenom društvu, čudesno je maštovit izlet u prvu polovinu 19. veka, u vreme, kada je na krilima romantike stihove pisao Prešern, dok su se gramatičari od Beča pa do granica Otomanske imperije bavili normiranjem  jezika naroda.
Gorenjski glas, 25. januar 2015. 
Igor Kavčič: Nostalgija uz čupak mašte


Svetinov tekst se usredsređuje na živahno bečko vrvljenje kroz kojeg idu Prešeren i Čop, da ispregovore »Kranjsku Pčelicu« kod presvetlog cenzora Kopitara, tamo Karadžić i njegova kći Mina tragaju za izgubljenim rukopisom, pa se ljudi upletu u ozbiljne polemike o pravopisu, broju slova za glas i o mogućnosti prenosa zapovesti »piši kao što govoriš« na slovenački jezik.
Mina se, dok portretira Franca, mekša uz njegovo recitovanje, kad iskrsne kolera i potamani je , Čop, kojeg nekoliko puta vidimo u društvu udovice  Antonije, inače sestre misijonara  Barage, ipak  okonča u Savi.
Časopis DELO, 23. januar 2015.
Matej Bogataj: Gramatičari i pesnici

 

Svetinov tekst se drži za istorijske fakte, karakterizacijom i značajnošću polemike se svrstava blizu literarizovanim biografijama i serijama, dramama o Prešernu ili Trubaru, prema tome  je narodotvoran   i didaktičan.
Časopis DELO, 23. januar 2015.
Matej Bogataj: Gramatičari i pesnici

 

Predstava je istorijski kroki, obrađeni okrnjak nacionalne i lingvističke povesti, u ovom je slučaju pregledna i poučna, istovremeno povezuje pogled prema Beču, kao jednoj od bivših metropola i prema mestu živahnog protivurečenja oko različitih pogleda na razvoj mišljenja, gramatike, pisma i pesništva.
Časopis DELO, 23. januar 2015.
Matej Bogataj: Gramatičari i pesnici

 

Fantazija o »azbučnoj pravdi« ne poseduje puno raskošnih pesničkih uložaka, ona je prizemljenija, realnija, prikačena na istoriju, upućenija, manje prikazuje veliki um  i njegove unutarnje bure, ali su zato bujnije polemike. Razračuna se sa Kopitarevom tezom o nedovoljnoj kondiciji narodovoj za pravo romantičko pesništvo kao i sa njegovim preferencama u vezi sa narodnom književnošću i sakupljanjem  narodnog blaga.
Časopis DELO, 23. januar 2015
Matej Bogataj: Gramatičari i pesnici

 

ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia)

Rezervacije i kupovina ulaznica

U Operi i teatru Madlenianum, u subotu 31. januara 2015. će biti održana srpska premijera drame ABC ODER KRIEG (Quasi una fantasia)

Ova predstava je produkcija Muzeum Ljubljana koja je imala svoje slovenačku premijeru u januaru mesecu i doživela ovacije kako na premijeri, tako i na pretpremijeri.

Datum: 
Subota, Januar 31, 2015 - 19:30
srp

26. januar 2015.

Proslava naših 16 godina i 50. izvođenje mjuzikla "Jadnici"


Povodom 16 godina Madlenianuma, 26. januara biće izveden mjuzikl “Jadnici”! Ovo je svojevrsna proslava dva jubileja – 16 godina Opere i teatra Madlenianum i 50. izvođenje planetarno popularnog mjuzikla "Jadnici" !!

A u iščekivanju ove proslave, prenosimo vam pozdrave našeg poznatog glumca Ivana Bosiljčića sa Brodveja, dok se priprema za izvođenje kod nas, 26. januara.