nove fotografije sa probe

I konje ubijaju, zar ne?

Premijera

"Roman Horasa Mekoja, smešten u vreme Velike Depresije u SAD, atmosferom, radnjom i idejom odražava izvitoperenje socijalne svesti, kako u Americi zahvaćenoj ekonomskom (ali i duhovnom, kolektivnom i individualnom) krizom, tako i u predratnoj Evropi čije su se društvene, ekonomske i umetničke prilike reperkutovale i na američko podneblje. Radnja zaokružena idejom da ljudi osiromašene časti i ljudskosti u očajničkoj borbi za preživljavanjem neprekidno igraju i trče proizvodeći "zabavu za narod", dok oni koji se vraćaju čovečnosti ubijaju i bivaju ubijeni, ima u sebi nečega gotovo antičkog (setićemo se Kreonta koji zabranjuje sahranu mrtvima, istovremeno sahranjujući žive). Nekoliko istoričara opisuje trenutak presudan za izlazak Amerike iz Velike Depresije kao onaj u kome su Amerikanci počeli da se umivaju i briju komadićima jeftinih sapuna, trenutak u kome su počeli da krpe krhotine svoje odeće, u kome su ponovo poželeli da "deluju kao ljudi". Ubistvo u romanu Horasa Mekoja „I konje ubijaju, zar ne?“ ukazuje upravo na neophodnost takvog trenutka. Svakako najpopularniji roman ovog autora pripada žanru noara ili „crne književnosti“ (kome su pripadala i dela autora poput Rejmonda Čendlera / Raymond Chandler ili Dešaela Hemeta / Dashiell Hamett) i korespondira sa aktuelnim trenutkom, ne samo zbog kulturnog nihilizma u kome funkcionišu medijske pojave poput rijalitija, nego i zbog generalne krize individulnog i kolektivnog sistema vrednosti kao što su pojačane potrebe za kratkotrajnom slavom i ubrzanim bogaćenjem po cenu rušenja granica pristojnosti i čovečnosti. 

Tumačenjem nekoliko ključnih karaktera iz romana, glumci ove predstave vode nas kroz sećanje Roberta Sajvertina na nehumano takmičenje izdržljivosti u kome je učestvovao zbog malo sendviča i bedne novčane nadoknade.  Dočaravaju nam svet izokrenutih moralnih normi, izvrnut poput čarape. U takvom svetu ples i pokret kreiraju atmosferu duhovne ukočenosti i stagnacije, umetnosti koja može da se razvija najviše i samo na distanci od masovne trke za opstankom."

Dramaturg Milica Konstantinović

Fotografije:  Vladmir Nešović

They Shoot Horses, Don’t They?

Rezervacije i kupovina ulaznica

Dramatization Milica Konstatinovic

Directing Boris Todorovic

Choreography Milos Sofrenovic

Composer Janja Loncar                                        

Set Design Milica Stankovic

Assistant Set Designer Marija Timotic

Costume Designer Aleksandar Kovacevic

Datum: 
Ponedeljak, Mart 6, 2017 - 20:00
eng

beogradska premijera 14.11.2014.

ANATOMIJA VOLJE - solo balet Miloša Sofrenovića

Solo balet

Ovo solo uradak nastoji artikulirati dvosmjernu vezu između glazbe i pokreta, iznad razine riječi, a inspiriran je glazbenim nasljeđem jednog od najvećih dirigenata 20. stoljeća - Wilhelmom Furtwänglerom. Šest segmenata ovog sola komunicira sa sedam energetskih centara / točaka u ljudskom tijelu koje konstantno apsorbiraju i emitiraju energiju. Šest segmenata ovog sola također se ogleda i u šest audio zapisa ovog velikog njemačkog dirigenta. Glazba Wilhelma Furtwänglera zasniva se na činjenici da ona u sebi nosi ljudsku vrijednost. To je jedno autentično iskustvo koje se ne može naknadno kopirati ili ponoviti, zato što svaki puta predstavlja autentično iskustvo trenutka koji reflektira i iskazuje sveukupnost čovjeka. Na isti način, pokret jednom izveden i odgledan predstavlja autentični doživljaj trenutka koliko god bio striktno koreografiran. Pokret nikada ne može biti isti, čak i onda kada je ponovljen s perfektnom preciznošću.​

„ANATOMIJA VOLJE”

Susret sa Vihellmom Furtvenglerom

Koncept i izvođenje: Miloš Sofrenović

Dizajn zvuka: Stevan Milosević

Klavir: Dina Čubrilović

Dizajn kostima: Katarina Vuković

Fotografija: Ksenija Španec

Trejler: Chris Clow

„Umetničko delo ne treba samo biti ogledalo čovekovog nervnog sistema, moći opservacije, posledice, hladnokrvnosti i iskrenosti donošenja zaključaka ili rafiniranosti čula, nego treba biti ogledalo sveukupnosti čovekove.”- Vilhelm Furtvengler

1. U današnjem vremenu koje fascinira jezik i lingvistika, lako je zaboraviti da visok stepen mišljenja je moguć bez upotrebe reči , putem ili zvuka ili pokreta. Ovaj solo komad ima za pokušaj da artikuliše dvosmernu vezu izmedju muzike i pokreta, iznad nivoa reči. 

2. Ovaj solo je inspirisan muzičkim nasledjem jednog od najvecih dirigenata 20. veka - Vilhelma Furtvenglera. On je uspeo da postigne kompletnu umetničku slobodu bez ulaska u ekscentrizam, izražavajući svoje emocije uz istovremenu oštrinu samokontrole. Njegova muzička linija je bila savršen spoj ekstaze i strategije. Ova istovremena primena dualnosti slobode i kontrole me je najviše fascinirala u procesu pravljenja same koreografije.

3. Šest segment ovog sola komunicira sa sedam energetskih centara / tačaka u ljudskom telu koje absorbuju i emituju energiju sve vreme. Ponekad ove tačke su veoma otvorene, a nekada mogu biti i zatvorene. Šest segmenata ovog sola se takodje ogledaju i u šest audio zapisa ovog velikog nemačkog dirigenta koje sam ovom prilikom odabrao - poslednji u nizu je njegov glas koji nam govori o značaju interpretacije u muzici.

4. Muzika Vilhelma Furtvanglera bazirana je na činjenici da muzika nosi u sebi ljudsku vrednost. To je jedno autentično iskustvo koje ne može biti kopirano ili ponovljeno kasnije, zato što svaki put predstavlja autentično iskustvo trenutka koji reflektuje i izražava sveukupnost čoveka. Na isti način, pokret jednom izveden i odgledan  predstavlja autentični doživljaj trenutka  koliko god striktno koreografisan. Nikada ponovo pokret ne može biti isti, čak i kada je ponovljen sa perfektnom preciznošću.

„Po svojoj prirodi lepo(ta) je izolovana od svega ostaloga. Put koji započinje lepotom nikada ne vodi ka realnosti” - Hana Arent

____________________________________________________________

Miloš Sofrenović, koreograf, reditelj i pedagog (Srbija/Velika Britanija) plesno i koreografsko obrazovanje stekao je pri Laban Centru (plesne akademije) u Londonu. Kao izvođač, koreograf i reditelj dobitnik je nekoliko međunarodnih stipendija od strane Ministarstva kulture Srbije, Soroš Fondacije (Beograd), Dance Web programa (Beč), Dance Omi (Sjedinjene Američke Države), Odyssey Dance Theatre (Singapur). Ostvario je, između ostalih, uspješne umetničke saradnje s koreografima poput: Ana Sanchez Colberg (London), Kit Johnson (Kopenhagen), Liz King (Beč), Deni Ten (Singapur), Mihail Honeseau (Berlin), Filip Armati (Lokarno), Žak Valenta (Rijeka), Sonja Vukićević (Beograd). Svoja dela predstavio je na festivalima u New Yorku, Edinburgu, Londonu, Beču, Istanbulu, Singapuru, Stokholmu, Grazu, Beogradu, Zagrebu, Skopju, Novom Sadu, itd. Usavršavao se u području koreografije s pedagozima poput: Suzana Linke, Jonathan Burrows, Christina Kono (dugogodišnji pedagog skupine Pine Bausch), Vera Mantero, Ko Murobishi i drugima. Specijalizirao se u području solo plesne forme inspirirane njemačkim Tanz Theaterom i japanskim Buto plesom. Umjetnički je direktor Međunarodnog Festivala Koreografskih Minijatura (Beograd) i selektor je INFANT Festivala (Novi Sad).

 

fotografije sa probe drame

I konje ubijaju, zar ne?

I KONJE UBIJAJU, ZAR NE?

Rezervacije i kupovina ulaznica

Dramatizacija Milica Konstatinović

Režija Boris Todorović

Koreografija Miloš Sofrenović

Kompozitor Janja Lonćar

Scenografija Milica Stanković

Asistent scenografa Marija Timotić

Datum: 
Ponedeljak, Mart 6, 2017 - 20:00
srp

premijera 28. novembar

I konje ubijaju, zar ne?

Petak, 28. novembar 2014. u 20.00 časova
Mala scena MADLENIANUMA

 

Dramatizacija Milica Konstatinović

Režija Boris Todorović

Koreografija Miloš Sofrenović

Kompozitor Janja Lonćar

Scenografija Milica Stanković

Asistent scenografa Marija Timotić

Kostimografija Aleksandar Kovačević

Dizajner svetla Srđan Jovanović

Lektor Olga Marinković

 

LICA:

ROBERT SAJVERTIN................  Andrija Daničić

GLORIJA BITI........................... Violeta Goldman

DžEJMS BEJTS......................... Stevan Piale

RUBI BEJTS...............................Lidija Cvetić

DŽOEL ŽERARD........................Miloš Milić

ELIS TOMPLIN...........................Iskra Brajović

ROKI GRAVO............................Radomir Nikolić

ROLO PITERS............................Saša Joksimović

G-đa LAJDEN............................Dragica Ristanović

 

I konje ubijaju, zar ne?

U Operi i teatru „Madlenianum“ počela je priprema nove predstave za Malu scenu. U pitanju je dramsko-plesni projekat „I konje ubijaju, zar ne?“ koji će publika moći premijerno da pogleda 28. novembra ( prva repriza 2. decembra). Ovaj zanimljiv projekat mlade autorske ekipe predvođene dramaturgom Milicom Konstantinović, rediteljem Borisom Todorovićem i koreografom Milošem Sofrenovićem pobednik je Konkursa za mlade pozorišne stvaraoce koji je prvi put bio otvoren u „Madlenianumu“ u februaru ove godine. Članovi autorske ekipe su i Janja Lončar - kompozitor, Milica Stanković – scenograf i Aleksandar Kovačević – kostimograf.

Glumački ansambl oformljen je u junu mesecu posle četvorodnevne audicije i čine ga Violeta Goldman, Andrija Daničić, Stevan Piale, Lidija Cvetić, Miloš Milić, Iskra Brajović, Radomir Nikolić, Saša Joksimović i Dragica Ristanović.

Dramski predložak za predstavu „I konje ubijaju, zar ne?“ baziran je na istoimenom romanu Horasa Mekoja iz 1935. godine. Tema romana su plesni maratoni koji su bili aktuelni u to vreme. Pobednik maratona dobijao bi novčanu nagradu, što je podrazumevalo da par izdrži oko 2500 sati skoro neprekidnog plesa. Za vreme takvih maratona u pregrađima Holivuda gde su ljudi bili krajnje dehumanizovani, Džindžer Rodžers i Fred Aster su „igrali pod zvezdama dok im je magičnost Holivuda svetlucala u očima, budeći sva lažna obećanja“.

Raditelj predstave Boris Todorović kaže: „Nismo mi toliko nepotkupljivi koliko mislimo i zato treba biti oprezan da se sačuva ljudskost u krizi, jer će buduće generacije suditi o nama ne po tome kako smo postupali kada su stvari išle dobro, već kako smo tretirali jedni druge kada nisu“. Boris Todorović na probama sa ansamblom koji vrca zahuktalom snagom, pozitivnom energijom i maštovitošću, uz svoje sradnike stvara jedan pozorišni esej koji će se itekako ticati savremenog gledaoca, jer društvena depresija koju opisuje Horas Mekoj u svom legendarnom romanu, na žalost, ima mnogo dodirnih momenata sa stvarnošću u kojoj živimo. Predstava ne pruža odgovor na pitanje ko je pobedio u plesnom maratonu. Ona pruža gledaocima priliku da vidi svetlost kojom sijaju gubitnici.

 

 

za samo 890 dinara

pogledajte dve predstave po ceni jedne!

Akcija

HAPPY DAY

petak, 10.oktobar!

Akcija

fotografije sa premijere 5.10.2014.

BEČKA KRV