| Opera & Theatre Madlenianum

DAMA SA OSMEHOM

Prepoznatljiva po svom čarobnom osmehu i nepresušnoj energiji kojima pleni, glumica Rada Đuričin je preko šezdeset godina na "daskama koje život znače". Profesionalnu karijeru je započela davne 1958. godine kao Ana Frank u istoimenoj drami u Narodnom pozorištu u Beogradu, a od 1959. je stalni član JDP-a. Dobitnica je nagrade "Zlatni ćuran" za životno delo.

Svoj prepoznatljiv stil i eleganciju, kao i zarazni optimizam nosi sa lakoćom, pa ni ne čudi što ušla u knjigu "Ikone stila", u izdanju Zepter Book-a gde su navedene najeminetnije Srpkinje koje se izdvajaju po svojoj lepoti, ali i autentičnosti. U Operi i teatru Madlenianumu već deset godina igra predstavu po tekstovima Mome Kapora "Halo Beograd"; Rada je ovaj kabare priredila i igra ga sa kolegama Vladom Rackovićem i Borisom Pingovićem, kao omaž svom velikom prijatelju sa kojim je veže prijateljstvo još od studentskih dana i koji ćemo ponovo moći da gledamo 18. februara na Velikoj sceni.

Već dugi niz godina igrate tekstove Mome Kapora, na našoj sceni "Halo Beograd", otkrijte nam tajnu dugovečnosti ovih predstava, šta je to što najviše privlači publiku, kako se Vi osećate igrajući ovaj kabare?

Kapor je jedan od onih pisaca za koje se kaže - “Reč mi je uzeo iz usta”. Piše jednostavno i razumljivo, svakom blisko, a neponovljivo. Naša saradnja počela je sa Kaporovim komadom “Kraj vikenda”, koji smo Miša Janketić i ja, u JDP-U i na mnogim scenami u Jugoslaviji i svetu, igrali više od 500 puta. Potom je došla predstava “011", pa "Kabare Embargo”, kao i TV serije “Mali oglasi” i “Kabare “011”, za koje sam dramatizovala Kaporove priče. Kao omaž Momi Kaporu, posle njegovog odlaska, priredila sam predstavu “Halo, Beograd”, sa Borisom Pingovićem i Vladom Rackovićem. I, evo, već deset godina ta predstava živi na Maloj sceni Madlenianuma. Na radost našu, a verujem i publike.

Za Momu Kapora Vas veže decenijsko prijateljstvo, znate se još od studentskih dana, šta je kod njega bilo najdragocenije?

Iz vremena studija pamtim njegovu priču o našem prvom susretu, koju je često ponavljao. Kako ja, studentkinja Pozorišne akademije, dolazim na Likovnu akademiju da recitujem. On me tamo sa nestrpljenjem očekuje i pri tom ispija više čašica ruma. U trenutku kad se ja tamo pojavljujem, u Unrinom zelenom kaputu, njega, omamljenog od ruma, upravo iznose. Vidi me iz žablje perspektive. Kapor je bio beskrajno duhovit i uživao je da nasmeje sagovornike. U njegovim šalama nikad nije bilo zla i cinizma. “Pomozi mi , Bože, da nikoga ne zamrzim” - govorio je. Bio je čovek života, ljubitelj hrane, pića i druženja. Sa smehom je slušao one koji životu ne umeju da daju nešto drugo, sem lekcija. "Devizni ulog nije mi zarobljen u bankama - pričao je. Ostao mi je širom sveta kod raznih kelnera.” Iako hedonista, kad god su to prilike dozvoljavale, Kapor je bio i izuzetno vredan. Nije mogao ni dan da prodje, a da ne slika ili ne piše.

Pre pandemije ste imali na našoj sceni premijeru komada "Nana", kako je igrati komad nastao po velikom klasičnom delu, u brojnom ansamblu, gde je puno mladih glumaca, ali i Vaš najstariji kolega Vlasta Velisavljević?

Lepo je biti deo velikog ansambla i raditi predstavu čuvenog klasika Zole, u režiji Ivane Vujić. Lepo je biti okružen sa toliko darovitih mladih glumaca, na čelu sa sjajnom Tamarom Aleksić, u ulozi Nane. I uz to imati podršku starog druga Vlaste Velisavljevića, sa kojim sam 43 godine igrala u kultnoj “Bubi u uhu” u JDP- u. Jedva čekamo da se smiri korona i da sa veseljem nastavimo život ove zanimljive predstave.

Čekajući na našoj sceni komad "Nana" koji je premijerno odigrala 2019. godine, Rada Đuričin sa osmehom daje savet za ova složena vremena: Biće kako je sudjeno, ne vredi plašiti se. Nosi masku, drži distancu, primi vakcine. To radim i smejem se. Sebi, uglavnom. I jedva čekám da opet počnemo da igramo. Baš sam se uželela.

Razgovor vodila Tatijana Rapp

IN MEMORIAM

Iznenada nas je napustio naš kolega, glumac Goran Daničić.

Rođeni Užičanin, diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1990. godine, u klasi profesora Milenka Maričića, kao student generacije. Bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta od 1993. godine, gde je ostvario čitav niz autentičnih uloga po kojima će ga publika pamtiti. Glumac upečatljive pojave, Goran Daničić je bio rado viđen gost i na drugim beogradskim scenama. U Operi i teatru Madlenianum ostvario je zapažene uloge Lava Trockog u drami Frida Kalo i Pukovnika Džulijana u mjuziklu Rebeka. Igrao je brojne zanimljive likove koje je veoma upečatljivo doneo u domaćim filmovima i TV serijama.

Goran Daničić je, dobitnik dve godišnje nagrade JDP-a i nagrade „Dr Branivoj Đorđević” za lepotu govora.

Pamtićemo ga kao glumca duboko posvećenog svojoj profesiji. Iskreno saučešće njegovog supruzi Sanji Domazet i ćerki Nastasji Alji.

Za vreme praznika, 15. i 16. februara, Blagajna u Pozorištu neće raditi.

Biletarnica u Muzeju u Knez Mihailovoj 42 radiće uobičajeno radno vreme, tj. u utorak od 12 do 20 časova.

Fotografije sa predstave

Fotografije sa svečanog koncerta

fotografije: Zoran Škrbić

Vesela udovica, 7.2.2021.

Obaveštavamo vas da smo, zbog određenog zdravstvenog rizika, prinuđeni da otkažemo predstavu “Vesela udovica” koja je trebalo da se održi 7. februara. Brojnost umetnika na sceni i u orkestarskoj rupi predstavljaju određeni rizik igranja.

Vaše karte možete vratiti od srede 3. februara do ponedeljka 22. februara. Svima koji su karte kupili online novac će biti vraćen automatski preko njihove banke.
Nadamo se da ćemo uskoro moći da zaigramo sve naše predstave u punom obimu i sjaju, a o novom terminu igranja “Vesele udovice” ćemo vas blagovremeno obavestiti.

Hvala na razumevanju.

Koncert SVETLOSTI POZORNICE

Na svečanom događaju Svetlosti pozornice povodom Dana Madlenianuma koji je pomeren sa 30. januara na 6. februar, u 19 časova, umesto Ivana Bosiljčića nastupiće Dimitrije Cincar Kostić, tenor, koga naša publika zna kao Kneza Danila iz operete Vesela udovica. Na koncertu će pored poznatih arija i dueta iz opere, operete i mjuzikla biti izvedene i popularne melodije. Čitav programi je zamišljen kao muzičko-dramski prikaz teatra iza scene, sa raznim zgodama i nezgodama koje se inače dešavaju na generalnoj probi. Autorski tandem, Igor Weidlich dramaturg i Robert Bošković reditelj, su atraktivne muzičke numere povezali sa zabavnim glumačkim zadacima. U program učestvuju i Branislava Podrumac, Mina Gligorić, Dušan Svilar, kvartet Habanera i za klavirom Milivoje Veljić.

Vaše karte možete zameniti ili vratiti od 30.01. do 6.02.

Radno vreme blagajne u pozorištu je subota od 17 do 19 časova, radnim danom od 9 do 16 časova.
Radno vreme blagajne u Muzeju Zepter: subota i nedelja od 10 do 20 časova i radnim danom, sem ponedeljka, od 12 do 20 časova.

SVETLOSTI POZORNICE

Mladi hrvatski reditelj Robert Bošković, koji je u februaru mesecu postavio hit predstavu “Vesela udovica”, vratio se u Beograd da za Dan Madlenianuma režira svečani koncert pod nazivom “Svetlosti pozornice”. O tome šta će publika moći da vidi u ovom nesvakidašnjem koncertu 30. januara i o svojim angažmanima priča za sajt Madlenianuma.

Ponovo se vraćate na našu scenu, kakvo nam iznenađenje pripremate za 30. januar režirajući koncert “Svetlosti pozornice”?

Izuzetna mi je čast da se nakon “Vesele udovice” ponovo vraćam u Beograd, u Zemun, u vaše divno pozorište gde sam se sprijateljio sa svima. Direktor Andreja Rackov me je zvao sa idejom da za Dan pozorišta smislim nešto manje klasično od standardnog koncerta. Sa Igorom Weidlich-om, mojim autorom i dramaturgom, osmisli smo zanimljiv program pod nazivom “Svetlosti pozornice”, koji pored numera ima dosta glumačkih scena. Čitava stvar je osmišljena kao generalna proba pred koncert gde se događaju razne zgode i nezgode, koje se inače događaju kada se priprema neki program. Tako da smo na zanimljiv način prikazali publici svet teatra iza scene, ovo nije klasičan koncert, već kroz glumačke scene predstavljamo muzičke numere.

Sa nekim od ovih umetnika ste radili, da li druge poznajete iz drugih projekata, kakvi će biti njihovi zadaci?

Sa Andrejom Rackovim smo se dogovorili koji umetnici će biti deo koncerta. Kvartet “Habanera” je sjajan, devojke su talentovane, genijalne, simpatične, atraktive, Milivoje Veljić je sjajan pijanista, svira na odličnom Stenveju. Što se tiče solista, Branislavu i Minu znam iz “Vesele udovice”, gde su obe pokazale svoj raskošni talenat i umeće na sceni, osim toga su divne osobe. Sa Dušanom Svilarom sam se upoznao pre nekih godinu i po dana, gledao sam njegove koncerte i predstavu i drago mi je da nastupa na sceni Madlenianuma. Ivana Bosiljčića znam od 2002. godine, redovno se čujemo i pratimo, divno je da konačno i sarađujemo. I na kraju u koncertu učestvuje Dimitrije Cincar Kostić koji glumi jednu od glavnih uloga u “Veseloj udovici”, a koji je “zaradio” svoju šansu u teatru Madlenianum da podjednako u alternaciji sa Bosiljčićem igra ovu ulogu, kad koji može. Drago mi je da će Dimitrije ponovo pokazati publici svoj talenat i divan baritonski, holivudski, old school glas. Njihovi zadaci su pored pevačkih i glumački, a glume sebe.

Koliko vam iskustvo u radu na projektu “Ples sa zvezdama” pomaže kod ovakvih revijalnih programa?

Iskustvo je dobro došlo, iako je to TV format, sličan je koncept, set je drugačiji, ali je baza slična, mora biti zanimljivo, veselo, dinamično, mora biti brzo, bez praznog hoda, svetlosne promene su značajne. Tako da mi to iskustvo u revijalnim programima svakako pomaže u radu na ovom koncertu, gde će se osetiti spektakl televizije, ali sa dušom pozorišta.

Šta je lakše režirati operu, operetu, mjuzikl?

Ja bih dodao i dramu. Baza opere, operete i mjuzikla je ista - pevanje, triple threat je nužan, umetnici moraju pevati, glumiti i plesati. U operi su pevačke numere teške, moje režije opera potiču iz režije dramskih komada jer mi je dramaturgija bitna. U sve tri kategorije baza je dramska, dramske situacije se ne smeju izgubiti. Svakako se držim spektakla koji sprovodim kroz scenografiju i kostim, kao i koreografiju. Sve moje opere su muzički jake, ali su dosta dramske, koreografski su nabijene, svetla su bitna, često koristim mlade glumce koji pomažu u sporednim ulogama. Opereta je preteča mjuzikla, pre muzičke numere ide dramska scena, ali je ona muzički postavljena operno. Ali je važan i ovaj dramski i koreografski deo, mora da bude glumački i igrački snažan, i da bude zanimljivo publici. Mjuzikli su najbliži dramskom komadu, dok je pevanje pop. Po meni je mjuzikl najteži od svih žanrova jer mora biti najprecizniji.

Premijera operete “Vesela udovica” je proglašena hitom, rangirana je među 5 vrhunskih muzičkih događaja u prošloj godini, kakvo je vaše osećanje posle distance od skoro godinu dana?

Već sam jednom obnavljao ovu predstavu na početku sezone, posle duge pauze. Meni je celokupan rad na predstavi i prvi dolazak u Madlenianum ostavio toliko predivnih sećanja, da kako se približavam Beogradu srce mi ustrepti. Od direktora do svih u pozorištu, tehnike i ostalih zaposlenih, svi su mi omogućili da stvari teku glatko. Na audiciji sam izabrao najbolji cast. Nemojmo zaboraviti da smo mi tu predstavu pripremili za samo mesec i po dana, i to sa dva casta. Ponovo se “Vesela udovica” vraća 7. februara, radićemo probe pred predstavu. I na koncertu ćemo videti delove scenografije iz ove predstave. Srce mi je ogromno kad pomenem ovu produkciju. Svakako je najveći uspeh da su nas struka i kritičari proglasili među prvih pet muzičkih događaja predhodne godine.

Premijera operete “Vesela udovica” se dogodila malo pre lock down-a, šta se od tada dešavalo sa vama, da li ste mogli da nastavite svoj posao?

Radio sam puno posle vaše premijere. Uradio sam operu “Lombardijci” u HNK Split. Prekinuli smo pripreme na dva meseca zbog lock down-a, pa smo morali produkciju da prilagodimo izvođenju na otvorenom za samo mesec dana, prilagođavali smo scenografiju i režiju, ali je na kraju sve ispalo sjajno. U Zagrebu sam radio scensku režiju “Zvjezde pjevaju” na HRT-u. Radili smo pod posebnim uslovima, preko leta smo radili sa malobrojnom publikom u studiju sa maskama, finale smo snimali u 11. mesecu bez publike, a jedna emisija je čak išla live. U HNK Osijek sam počeo raditi operni spektakl “Samson i Dalila”. Nažalost, došli smo do tehničke probe i stali, jer je u Hrvatskoj službeno na snazi da se muzičke predstave ne smeju izvoditi. Verujem da će to biti još jedan spektakl.

Tako da je divno da mogu raditi u Beogradu na ovom koncertu. Naročito me raduje što se vraća “Vesela udovica”, jer svi smo željni ove predstave. 7. februara će na sceni biti spektakl emocije, želje izvođača da pokažu ono što su napravili radeći na ovoj predstavi.

Razgovor vodila Tatijana Rapp