Fotografije: Zoran Škrbić

Autor: Fuad Fočo

MINJA SUBOTA (1938-2021)

Minja je za mnoge od nas bio naš junak detinjstva. Naše najlepše uspomene iz detinjstva obojene su njegovim kompozicijama.

Ostaće upamćen kao kompozitor dečjih pesama na stihove čuvenih srpskih pesnika, koje su ušle u antologiju muzičkog stvaralaštva. Komponovao je i ciklus pesama Još nam samo ale fale na stihove Ljubivoja Ršumovića, i muziku za pozorišne komade za decu.

Bio je autor i voditelj najdugovečnijeg i najpopularnijeg dečjeg muzičkog šoa Muzički tobogan, koji se emitovao 18 godina, i uz koga su stasavale generacije dece, a koji je uticao na komponovanje brojnih evergrin hitova za decu. Jedan je od osnivača, urednik i voditelj festivala za decu Beogradsko proleće, koji je podstakao osnivanje brojnih muzičkih festivala širom Jugoslavije.

Afinitet prema čistoti dečjeg stvaralaštva preneo je i na druge aktivnosti u životu. Komponovao je i zabavnu muziku i šansone, a kao vokalni solista snimio je veliki broj ploča iz te oblasti u Jugoslaviji i Rusiji. Kompozicije su mu izvođene i nagrađene na brojnim festivalima.

Kao televizijski autor i voditelj realizovao je mnoge serije koje se pamte:Od glave do pete, Igre bez granica, Željoteka, Nedeljno popodne, Zmajeve dečje igre, Evergrin klub, Kako smo zabavljali Tita, Svetski umetnici u Beogradu ...

Njegova višestrana umetnička nadahnuća vezana su i za fotografiju, za koju je dobitnik nagrade „Anastas Jovanović” za samostalne izložbe na temu Deca sveta. Imao je brojne izložbe fotografije u zemlji i inostranstvu.

Kao umetnik i vrsni menadžer obavljao je funkcije predsednika Saveza estradnih umetnika Jugoslavije i Srbije, i niz godina bio je u upravnim odborima Udruženje kompozitora Srbije i Udruženja muzičara džeza, zabavne, pop i rok muzike Srbije. Bio je član programskih saveta Jugokoncerta i Zmajevih dečjih igara. Učestvovao je u radu mnogih žirija na najvećim muzičkim manifestacijama u zemlji i inostranstvu. Održao je stotine dobrotvornih programa.

Dobitnik je mnogih domaćih i inostranih festivalskih nagrada i društvenih priznanja. Jedno od poslednjih priznanja koje je dobio je Karađorđeva zvezda koju mu je lično uručio Predsednik države ove godine povodom praznika Sretenje.

Darovitost scenskog nastupa pomogla mu je u predstavi Dolče vita, Opere i teatra Madlenianuma, u kojoj je glumio sebe i gde je kao „dobri duh” predstave otpevao svoj šlager na radost mnogih Beograđana, ali i publike na gostovanjima u inostranstvu.

Bio je neponovljiva ličnost, mag stvaralaštva za decu, neumorni tragač za lepotom, srećom i dobrotom u ljudima. Sve što je radio radio je sa lakoćom i širokim osmehom, osvajajući srca svih nas.

BITI SLOBODAN ZNAČI PRISTATI NA SVOJU SUDBINU

Posle dužeg vremena u Operi i teatru Madlenianum nas očekuje jedna dramska premijera, tačnije melodrama. Tekst Da krenemo ispočetka, najigranijeg i najprevođenijeg francuskog autora, rado viđenog i na našim scenama Erik-Emanuela Šmita, u prevodu Nikole Bjelića, režira Andrea Ada Lazić, kojoj je ovo treći komad koji režira po tekstovima ovog zanimljivog savremenog autora. Komad Da krenemo ispočetka premijerno će biti izveden na Velikoj sceni Madlenianuma 1. oktobra, dok je prva repriza 2. oktobra, a druga 8. oktobra.

Filozof, romanopisac, pripovedač, pozorišni i filmski reditelj, ali pre i iznad svega dramaturg, savremeni francuski pisac Erik-Emanuel Šmit (Éric-Emmanuel Schmitt) već od ranog detinjstva pokazuje veliku ljubav prema muzici i počinje da svira klavir. Pozorište postaje njegova životna strast i on kao dete odlučuje da se posveti pozorištu, i to u ulozi dramskog pisca. Svršeni profesor filozofije se oduvek bavio suštinom života i mogućnosti postojanja Boga, a posle jedne katarzične noći u Sahari duboko spoznaje veru, nakon čega je napisao svoju prvu dramu Valonjska noć, koja će premijerno biti izvedena i objavljena 1991. godine. Nakon velikog uspeha drugog komada, Posetilac, koji će mu doneti Molijerovu nagradu za najboljeg autora, kao i Molijerove nagrade za pozorišno otkriće i za najbolju predstavu u privatnom pozorištu u toj godini, Šmit napušta univerzitetsku karijeru profesora filozije i posvećuje se pisanju, najpre drama, a ubrzo potom i romana i priča. Šmit je veoma plodan pisac. U anketi francuskog časopisa Lire Šmitov roman-monodrama Oskar igospođa u ružičastom mantilu je, zajedno sa Biblijom, Malim princem i Tri musketara, uvršten u dela koja su promenila život čitalaca-učesnika ankete. Oskar i gospođa u ružičastom mantilu je jedino delo van engleskog govornog područja koje se našlo među 15 najčitanijih knjiga na njujork-tajmsovoj listi bestselera.

Osim svojih dela, Šmit je uradio i nekoliko adaptacija za pozorište, prevoda za operu, scenarija za filmove i serije, a režirao je i dva filma po svojim delima. Takođe, veliki deo njegovih narativnih dela pisano je u prvom licu sa namerom da se postave na scenu, pa ih često i sam izvodi. Nakon što mu je Fondacija Ane Frank naručila novu adaptaciju Dnevnika Ane Frank za pozorište, i pošto nije našao pozorište u kome bi ga izveo, Šmit 2012. kupuje u Parizu pozorište Riv-Goš (Théâtre Rive-Gauche), gde okuplja ekipu glumaca i reditelja sa kojima od tada radi praizvođenja svojih dela, kao i dela autora sa kojima oseća književnu srodnost.

Za svoje književno stvaralaštvo Erik-Emanuel Šmit je dobio veliki broj nagrada i priznanja u Francuskoj i van nje, od kojih je najznačajnija svakako Velika nagrada Francuske akademije za celokupno pozorišno delo 2001, Gonkurova nagrada za novelu 2010, izbor u Belgijsku kraljevsku akademiju francuskog jezika i književnosti 2012, kao i 2016. izbor u žiri za čuvenu Gonkurovu nagradu. Podjednako ima naklonost i pohvale i kritike i publike. Osim što je najigraniji savremeni dramski pisac u Francuskoj, njegove drame najizvođenije su francuske drame u svetskim pozorištima. U njima, gotovo po pravilu, igraju najveći pozorišni i filmski glumci: Alen Delon, Bernar Žirodo, Šarlota Rampling, Žan-Pol Belmondo, Danijela Darije, Donald Saterlend, Marko Nikolić, Dragan Nikolić, Vojislav Brajović, Vesna Čipčić... Igrajući u Šmitovim komadima, mnogi su nominovani za nagradu Molijer za najboljeg glumca, a Danijela Darije je dobila nagradu Molijer za najbolju glumicu za ulogu u monodrami Oskar i gospođa u ružičastom mantilu, u svojoj 86. godini, dok je Omar Šarif dobio nagradu za najboljeg glumca na Filmskom festivalu u Veneciji 2003. i Cezara za najboljeg glumca 2004. za ulogu Ibrahima u filmskoj adaptaciji Gospodina Ibrahima i cvetova iz Kurana.

Šmitove drame su filozofske, jer u svakoj od njih on postavlja određeni filozofski problem, a osnovno pitanje koje je u središtu njegovih drama je pitanje „ljudske sudbine“, odn. položaja čoveka u svetu. Povodom postavke njegovog poslednjeg komada Da krenemo ispočetka na scenu Opere i teatra Madlenianum zamolili smo ga za razgovor.

Vaši komadi su veoma popularni, u našoj zemlji se igra nekoliko Vaših komada. Drama Da krenemo ispočetka se čita u dahu. Čini se da Vi komad pišete za scenu, a ne za knjigu?

Bavim se i pisanjem za pozorište i pisanjem romana, ali pozorište je moje prvo drvo, drvo na kome prirodno pevam. Moji dramski tekstovi rađaju se pod mojim perom sa očiglednošću čiju tajnu ja ne znam. Od moje prve predstave, kritičari u Francuskoj bili su zapanjeni tom lakoćom i hvalili su je. Od tada, imam zadovoljstvo da sam igram u mnogim zemljama, ali takođe i sreću što se moje pripovetke i romani mnogo prevode i čitaju. U stvari, u velikim pozorišnim zemljama, kakva je vaša, prvo sam postao poznat po svojim komadima; a u zemljama u kojima se manje bave pozorištem, po romanima i pripovetkama.

S jedne strane ste filozof, a sa druge vernik. Kako ste pomirili to dvoje?

Duh se ne svodi na razum. U duhu, postoji i osetljivost, i srce, mašta, vrednosti. Da bih bio potpuni duh, bez odstranjivanja, često moram da izrazim svoju misao u dve faze. Primer? Na pitanje „Da li Bog postoji?“, ja ću vam odgovoriti „ja ne znam, ali verujem da postoji“. Moj razum kao filozofa kaže: „Ja ne znam“, a moja vera kao vernika kaže „Verujem da postoji“. Moj razum sumnja, a vera nimalo! Ja sam verujući agnostik.

Šta je za Vas vera?

Verovati ne znači znati. Verovati znači ukazati poverenje. Verovati znači pružiti poverenje svetu kada ga ne razumete. Verovati znači smatrati da je život veličanstven dar koji je u isti mah i dar smrti. Verovati znači misliti da univerzum nije apsurdan, već tajanstven.

Pišete o večitom traganju čoveka za pitanjima identiteta, ljudske sudbine, slobode, smisla. Čemu dajete prednost u svojim komadima?

Pišem pozorišne komade kako bih razmišljao sa pričama i likovima. Ne pronalazim nužno rešenja, ali formulišem misteriju i produbljujem je. Čini mi se da je važnije i časnije razmišljati nego tvrditi.

Da krenemo ispočetka se bavi relativitetom vremena i prostora. Da li stvarno mislite da možemo da se sretnemo sa svojim mlađim JA i da možemo promeniti tok sudbine?

Veliko pitanje: da li smo slobodni ili predodređeni? Izmišljamo li svoj život ili ga podnosimo? Filozofi su po tom pitanju vekovima podeljeni: Dekart, pristalica slobodne volje, protiv Spinoze, koji vidi iluziju u osećanju slobode. Iskreno rečeno, ne uspevam da se opredelim, ali razvio sam neku vrstu lične sinteze: biti slobodan znači pristati na svoju sudbinu. Ne proći pored sebe. Otkriti sebe, slušati sebe, upoznati sebe, a zatim se nametnuti drugima. Niče je to divno rekao: „Postani ono što jesi.“

Imate svoje privatno pozorište. Kako vidite položaj pozorišta danas, pogotovo u situaciji kada su mnoga zatvorena zbog pandemije?

Pozorište se 2.500 godina odupire svim ratovima i pandemijama! A i dalje je tako mlado. Svi smo pretrpeli štetu, izgubili smo energiju, projekte, novac, ali naša ljubav prema pozorištu nije oslabila! Naprotiv, kao i svaka želja, ona je ojačala s preprekama.

Kako se približiti savremenom gledaocu, kako ga “naterati” da dođe u teatar i nađe smisao u predstavi?

Novom gledaocu se mora pružiti da oseti po čemu je to pozorišna predstava jedinstvena i čudesna. Ona je ovde, i sada. Juče je bilo nešto drugo. Sutra će biti nešto drugo. Ta ljubav prema sadašnjem trenutku je pravi životni moral, koji može imati blagotvorne efekte na ostatak postojanja.

Bavite se muzikom, filmom i teatrom. Kojoj umetnosti dajete prednost i zašto?

Muzika je iznad svega. Mogu provesti dan bez čitanja, bez pisanja (teško), bez gledanja predstave ili filma, ali ni dana bez slušanja muzike. Muzika je dah moje duše.

Razgovor vodila: Tatijana Rapp

Preveo: Nikola Bjelić

Haris Pasovic, a world-renowned director, whose glittering achievements have been staged in Belgrade theatres and entered the history of Yugoslav theatre, will after 30 years honor theater lovers of our city with his directing in the Madlenianum. Reading rehearsals of the play Miss Julie, expected to be premiered on October 29 on the Large Stage of the Opera &Theatre Madlenianum, have begun.

The masterpiece of August Strindberg, Miss Julie, has been chosen for our repertoire because of its timelessness and with particular adaptation and perception expectations of this great author-director. For the title heroine Haris Pasovic cast the young actress Sara Dirnbek, the star of the Slovenian theatre, awarded many times at significant festivals. Strahinja Blazic in the role of Jean, Mina Pavlica in the role of Christine, as well as six other young actors (Katarina Bradonjic, Ksenija Repic, Sofija Kovacevic, Nikola Knezevic, Jovan Veljkovic and Filip Stankovski) are the ensemble that will bring Miss Julia to the stage as a contemporary up to date love story, a story about a gap in which the main heroine is and other characters as well.

Along with Haris Pasovic there is an excellent team of authors: a set designer Aleksandar Denic, the costume designers Irma Saje and Vanja Ciraj Dzudza, a composer Marko Grubic, a choreographer Igor Pastor, a playwright Jelena Paligoric Sinkevic, a proofreader Ljiljana Mrkic Popovic.

KOSTA BUNUŠEVAC (1948-2021)

Retko se sreću umetnici koji su genijalni u više sfera svog stvaralaštva i koji utiskuju dubok pečat u mapu umetničkog blaga kakav je bio Kosta Bunuševac.

Kosta, koji je kroz svoje autentične slike stvorio čitav jedan svet po svojoj meri, često je kreirao i kroz performanse, pozorište, film, televiziju, muziku i pedagogiju. Dubokim istinskim promišljanjem vidljivog i nevidljivog sveta Kosta je stekao darove koje je kroz umetnička dela delio sa svojom brojnom publikom. Kosta je bio, jeste i ostaće sjajna zvezda umetničke scene svog Beograda, neprocenjivo vredan, nenadmašan, nezamenljiv.

U Operi i teatru Madlenianum Kosta Bunuševac je bio scenograf sa najvećim brojem scenografija od osnivanja pozorišta. Takođe je imao virtuozne nastupe na sceni u brojnim ulogama. Ostvario se i kao izuzetan kostimograf. A pored predstava FRIDA, MAČKA NA USIJANOM LIMENOM KROVU, DORUČAK KOD TIFANIJA, MILANKOVIĆ, MILOŠ CRNJANSKI i SENKA/EURIDIKA GOVORI čiji je deo bio, posebno scensko remek delo bila je njegova kompletno autorska predstava KOSTA u kojoj je najsjajnije blistala raskoš Kostinog talenta.

Umetnik kakav je Kosta Bunuševac nedostajaće porodici, kolegama, publici, ali smo zahvalni na svemu čemu nas je naučio i što smo doživeli kroz susrete sa njegovom genijalnošću.

Haris Pašović, reditelj svetskog renomea čija su ostvarenja blistala i na scenama beogradskih pozorišta i ušla u istoriju jugoslovenskog teatra, posle 30 godina počastvovaće ljubitelje teatra našeg grada svojom režijom u Madlenianumu. Počele su čitaće probe komada Gospođica Julija, čija se premijera očekuje 29. oktobra na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.

Remek delo Augusta Strindberga Gospođica Julija izabrano je za repertoar našeg teatra zbog svoje vanvremenosti i sa naročitim očekivanjima od adaptacije i viđenja ovog velikog autora-reditelja. Haris Pašović je za naslovnu junakinju odabrao mladu glumicu Saru Dirnbek, zvezdu slovenačkog teatra, višestruko nagrađivanu na značajnim festivalima. Strahinja Blažić u ulozi Žana, Mina Pavlica u ulozi Kristine, kao i još šestoro mladih glumaca (Katarina Bradonjić, Ksenija Repić, Sofija Kovačević, Nikola Knežević, Jovan Veljković i Filip Stankovski) su ansambl koji će na scenu doneti Gospođicu Juliju, kao savremenu aktuelnu ljubavnu priču, priču o rascepu u kojem se nalazi glavna junakinja, ali i ostali likovi.

Uz Harisa Pašovića stoji izvrstan autorski tim: scenograf Aleksandar Denić, kostimografkinje Irma Saje i Vanja Ciraj Džudža, kompozitor Marko Grubić, koreograf Igor Pastor, dramaturg Jelena Paligorić Sinkević, lektor Ljiljana Mrkić Popović.

Fotografije: Bojan Marojević