Draga publiko, naše Virtuelno putovanje se završava, tamo gde je i počelo u vašim domovima. Imali ste prilike da pogledate 32 predstave i 3 dokumentarna filma iz Madlenianumove riznice. Žao nam je što neke predstave nismo uspeli da vam prikažemo zbog autorskih prava ili tehničkih nedostataka, nismo sebi dopustili da vam neki nedostatak pokvari ugođaj u gledanju vrhunskog umetničkog izvođenja. Emitovali smo operu, balet, mjuzikl i dramu, podsetili smo vas na neke premijerne podele koje više nemate prilike da gledate, nadamo se da smo neku novu publiku ubedili da treba da prošeta do Zemuna i poseti velelepno zdanje Opere i teatra Madlenianum i naše scene sa hit predstavama, na koje smo ponosni. Ove nedelje emitujemo predstave koje ste vi izabrali glasanjem putem naših društvenih mreža. Na prvom mestu odmorište našeg putovanja je Španija sa dramom Mihaila Bulgakova Don Kihot u režiji Dragana Jovanovića, koji tumači i naslovnu ulogu. Sledeće odmorište je daleki sever i Norveška gde će nas uz predivne zvuke muzike Edvarda Griga, pod palicom maestra Stanka Jovanovića, odvesti Severna bajka, balet u kome ozbiljnu rolu imaju i operski solisti, a za koji je koreografiju radio gost iz Hrvatske Staša Zurovac. Krajnje odredište našeg Vituelnog putovanja je Doručak kod Tifanija - užurbani Njujork i jet set na Menhetnu, čiju je atmosferu po romanu Trumana Kapota sjajno prenela rediteljka Ana Radivojević Zdravković, a u kojoj su životne uloge odigrali Dubravka Mijatović i Marinko Madžgalj. Nadamo se da ste i vi jednako uživali kao i mi u ovom kratkom podsećanju na istorijat Madlenianuma. Vidimo se iduće sezone, sa novim premijerama, obnovama i predstavama koje ste toliko voleli da gledate u sezoni iza nas. Naravno, vidimo se pod kupolama našeg pozorišta u Zemunu, u svom sjaju i raskoši, baš onako kako Vi to zaslužujete, draga publiko.

Naše predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje gore navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Sve podatke o on-line izvođenjima naših predstava, kao i intervjue sa autorima i protagonistima možete naći na sajtu www.madlenianum.rs i na društvenim mrežama. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs Pratite nas!

Sreda, 17. jun u 20 časova

Drama 

Migel Servantes

DON KIHOT

Po drami Mihaila Bulgakova
Premijera 28. decembra 2005.

Režija: Dragan Jovanović
Scenografija: Jasna Dragović
Kostimografija: Ljiljana Petrović
Koreografija: Sonja Divac 

Lica:

Alonso Kihano, Don Kihot od Manče: Dragan Jovanović

Sančo Pansa, kopljonoša Don Kihota: Petar Kralj

Ključarica Don Kihota, Aldonsa Lorenso,
seljanka, i Maritornes, služavka u svratištu: Branka Pujić  

Pero Peres, seoski sveštenik, licenciat, Gonič Mazgi, Vojvoda: Nebojša Ljubišić

Nikolas, seoski berberin, Palomek Levša,
vlasnik svratišta, Upravitelj Vojvodin, Duenja Rodriges: Rade Marković, ml.

Antonija, Don Kihotova rođaka, Vojvotkinja: Nada Macanković

Sanson Karasko, bakalavar, sluga Martinesov,
stanar Palomekov, i starac, i sluga: Petar Benčina

Duhovnik Vojvodin, radnik u svratištu, paž, II starac, II sluga: Igor Benčina

I monah, Tenorio Ernandes, stanar Palomekov, svita: Veljko Nikolić - Papa Nik

II monah, Pedro Martines, stanar Palomekov, svita: Vuk Bradić

Goniči konja: Svi

Trajanje: 1 sat i 50 minuta

.

Petak, 19. jun u 20 časova

Balet 

SEVERNA BAJKA

muzika Edvard Grig za dramu Henrika Ibzena “Per Gint”

Premijera: 10. decembar 2011.

Reditelj i koreograf: Staša Zurovac
Dirigent: Stanko Jovanović
Scenograf: Valentin Svetozarev
Kostimograf: Bjanka Adžić Ursulov
Dizajn svetla: Deni Šesnić
Video: Marin Lukanović
Asistent koreografa: Paša Musić

ULOGE:

PER GINT: Miloš Marijan
SOLVEJG: Bojana Žegarac
MAJKA ASE: Danica Arapović
LIVAC DUGMADI: Uroš Petronijević
SMRT/NEPOZNATI PUTNIK: Strahinja Lacković
ĐAVO/MRŠAVAC: Nikola Tomašević
ANITRA: Olga Olćan
HELGA/DEVOJČICA/ZEMNI DUHIĆ: Isidora Rabrenović
INGRID: Sanja Ninković
ŽENA U ZELENOM: Anja Nikolić
TRI PLANINSKE DEVOJKE: Milica Jević, Ivana Kozomara, Ana Ivančević
STARAC DOVRE: Olga Olćan
Per Gint, dečak: Vladimir Čubrilo
Per Gint: Nenad Nenić, bariton
Solvejg: Jasmina Stojković, sopran
Anitra: Tanja Obrenović, mecosopran
Per Gint: Miodrag Krivokapić, narator

Ansambl: Igor Naumoski, Nemanja Naumoski,Vladimir Čubrilo, Goran Stanić, Nebojša Stanković, Miloš Kecman, Miona Petrović, Marina Miletić, Smiljana Stokić, Maša Tadić, Mina Vučetić

Orkestar Opere i teatra Madlenianum
Koncertmajstor: Balint Varga i Vesna Janssens

Trajanje: 1sat i 16 minuta 

.

Nedelja, 21. jun u 20 časova

Drama
Truman Kapot

DORUČAK KOD TIFANIJA

Premijera 26. mart 2011.

Dramatizacija: Milena Bogavac
Režija: Ana Radivojević Zdravković
Muzika: Aleksandra Kovač
Kostimografija: Dragana Ognjenović
Scenografija: Kosta Bunuševac
Scenski pokret: Anđelija Todorović
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Lektor: Radovan Knežević

Lica:

HOLI GOLAJTLI: Dubravka Mijatović
FRED: Marinko Madžgalj
MAMA: Mina Lazarević
RASTI TROLER: Mihailo Lađevac
MEG VAJLDVUD: Milica Janketić
HOSE IBARA JEGER: Nenad Ćirić
DOKTOR GOLAJTLI: Branislav Zeremski
O.DŽI: Srboljub Milin
LIZA: Ana Simić
HENRI: Marko Nikolić
EJMI: Violeta Mitrović
SAFIJA SPANELA: Zinaida Dedakin
MALI FRED: Milutin Kandić

Inspicijent: Ljiljana Golubović Ivanković

Trajanje: 2 sata i 2 minuta

Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs.

Poštovana publiko, rok za vraćanje karata je sa 31. maja produžen na 30. jun. Posle 30. juna neće biti moguće vratiti karte!

Karte sada možete da vratite i na blagajni Madlenianuma koja je otvorena svakim radnim danom od 9 do 14h, a subotom od 10 do 14h. 

U nedelju, 14. juna od 20 časova, premijerno emitujemo domaći hit mjuzikl LJUBAV I MODA nastao po istoimenom filmu Ljubomira Radičevića i Nenada Jovičića, iz davnih 60-tih godina. Poznati šlageri Darka Kraljića, Bojana Adamiča, Dušana Jakšića, Đorđa Marjanovića, Mirka Šouca, Predraga Ivanovića, Milutina Vandekara uklopila je u tekst Staša Koprivica, dok ih je reditelj Aleksandar Nikolić pretočio u lepršavu ljubavnu priču napravivši romantičnu komediju, u kome je ulogu Sonje ponela Nina Janković, a sada je na našoj sceni sjajno igra Tamara Dragičević. 

Opera i teatar MADLENIANUM u saradnji sa produkcijom Kako vam drago napravila je domaći mjuzikl Ljubav i moda inspirisan čuvenim filmom iz 60-tih u kome je brilijirala Beba Lončar. Ovaj mjuzikl nije samo šareni spektakl sa veselim retro pesmama. To je priča o entuzijazmu i optimizmu, podsećanje na neke osnovne etičke i emocionalne vrednosti koje su danas uglavnom u drugom planu.

Radnja se dešava u svetu mode i ogleda se u sukobu dve suparničke modne kuće posleratnog Beograda, Jugošika i Jugomode, koje vode bivši supružnici – Direktor (Branislav Tomašević) i Direktorka (Katarina Gojković). U srži njihovog sukoba stoji Rođak (Nebojša Milovanović), namazani muljator spreman na sve kako bi obe firme uništio i osnovao svoj jedinstveni Jugoteks. Ali čak i njega može nešto iznenaditi – ljubav koja se rađa između Sonje (Nina Janković), Direktorkine i Direktorove ćerke i Bore (Andrija Daničić), Jugošikovog glavnog dizajnera. Taj momenat neplaniranog izliva emocija poremetiće sve planove ove dve modne kuće i svih koji tu rade, značajno promeniti planove za konkurentske modne revije, i iznad svega - dodatno otežati Rođaku da izvrši svoj pakleni naum. Igraju još i: Tamara Aleksić, Stevan Piale, Iva Stefanović, Ana Stojanović, Tatjana Dimitrijević…

Predstava Ljubav i moda, sva u nežnim melodijama i pastelnim tonovima, osim nostalgije za nekim jednostavnijim vremenima nudi i nadu da se oni najvredniji delići tih vremena mogu i danas dotaći. Ispred produkcije Kako vam drago stoji producent koji je istovremeno i nosilac jedne od glavnih uloga Andrija Daničić. Autorski tim projekta čine pisac teksta Staša Koprivica, reditelj Aleksandar Nikolić, koreografi Anka Gaćeša i Mirela Božić Jovanović, scenograf Milica Stanković, kostimografi Vladana Veljković, Maja Živković i Marija Nikolić. Muzičke aranžmane uradio je Pavle Popov, s tim što su vokali aranžmani delo Srđana Markovića, dok je muzički producent Marko Perić. Predstavu emitujemo u nedelju od 20 časova sa engleskim titlom.

Povodom emitovanja ovog mjuzikla Beba Lončar i Nina Janković dale su kratke intervjue. >>>

Mjuzikl

LJUBAV I MODA

po motivima istoimenog filma Ljubomira Radičevića i Nenada Jovičića

Koprodukcija Opera i teatar Madlenianum i Produkcija "Kako vam drago"
Premijera: 27. april 2017.

Tekst: Staša Koprivica
Režija: Aleksandar Nikolić

Muzika: Darko Kraljić, Bojan Adamič, Dušan Jakšić, Đorđe Marjanović, Mirko Šouc, Predrag Ivanović, Milutin Vandekar

Koreografija: Mirela Božić Jovanović, Anka Gaćeša
Muzička priprema: Pavle Popov, Srđan Marković, Branislava Podrumac
Muzička produkcija: Marko Perić
Scenografija: Milica Stanković
Kostim: Vladimir Nićiforović, Marija Nikolić, Vladana Veljković, Maja Živković
Dizajn modnih haljina: Vladimir Nićiforović
Dizajn svetla: Srđan Jovanović

Mjuzikl je nastao po ideji Smilje Bojković i Jasmine Ćosić

Igraju:
SONJA ILIĆ: Nina Janković
DIREKTOR: Branislav Tomašević
ROĐAK: Nebojša Milovanović
BORA: Andrija Daničić
CICA: Ana Stojanović
DIREKTORKA: Katarina Gojković
MILAN: Stevan Piale
DRAGANA: Tamara Aleksić
LUCIJA: Iva Stefanović
LJILJA: Tatjana Dimitrijević
MIŠA: Dušan Šarenac
ZAGA 1: Tijana Ranđelović
ZAGA 2: Maja Živković                                             

Baletski ansambl: Neda Popović, Helena Petrović, Dunja Stanković, Irena Maksimović, Tara Tomašić, Miloš Jadžić , Nemanja Pražić, Goran Vidaić, Vukan Belojević
Muzičari: Milovan Paunović (klavir), Pavle Popov (kontrabas, gitara), Miladin Stojković (kontrabas), Fedja Franklin (bubnjevi, perkusije), Maja Hajduković i Uglješa Novaković (alt saksofon), Aleksandar Jaćimović i Ivan Teofilović (tenor saksofon), Miloš Nikolić i Nikola Mirosavić (truba), Mladen Lukić (trombon), Miloš Branisavljević (vibrafon, bubnjevi), Marko Perić (bubnjevi), Damir Odobašić (harmonika)

Korepetitori: Srđan Marković, Dragana Anđelić Bunjac
Lektor: Radovan Knežević

Video produkcija: Jelena Petković i Kreativni studio Zepter
Asistent scenografa: Anja Radović
Asistenti režije: Filipa Daničić, Jovana Ikonić
Inspicijent: Ljiljana Golubović Ivanković

Trajanje 1 sat, 50 minuta
Reprizna emitovanja: utorak, 16. jun i sreda, 17. jun od 19 časova.

Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!

SONJA KAO SIMBOL BEOGRADA I BEOGRAĐANKI

Povodom emitovanja mjuzikla LJUBAV I MODA Beba Lončar i Nina Janković su bile ljubazne da nam daju kratke intervjue.

Desanka Beba Lončar (Beograd 28. april 1943.) je jugoslovenska i italijanska glumica. Upisala je romanistiku na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Još kao učenica je izabrana na konkursu RTB za spikerku dečjih emisija, gde su je zapazili reditelji, nakon čega je usledio početak filmske karijere. Na filmu se prvi put pojavila sa 17 godina u filmu Ljubav i moda (Lj. Radičević, 1960), koji postiže ogroman uspeh i koji je do dana današnjeg ostao kultni film. Nakon toga dobija ulogu u filmu Deveti krug (F. Štiglic, 1960). Glumila je još u domaćim filmovima Dvoje (Aleksandar Petrović, 1961), Dr (Soja Jovanović, 1962), Lito vilovito (O. Gluščević, 1964). Uloga vikinške princeze u britansko-jugoslovenskoj koprodukciji Dugi brodovi (Dž. Kardif, 1964) odvodi je u Rim, gde se i nastanjuje 1965. Narednih godina glumila je u više koprodukcijskih projekata sa Jugoslavijom. Nastupala je u mnogim italinaskim filmovima šarenog zabavnjačkog žanra komercijalnog tipa, nakon čega se vratila jugoslovenskoj kinematografiji u filmovima Pakleni otok (V. Tadej, 1979) i Drugarčine (Mića Milošević, 1979). Snimala je i serije za RAI. Poslednji put je glumila 1982. u italijanskom filmu Kuća prokletih (La Villa delle anime maledette).
Beba danas živi u Beogradu, ima sina Lea sa Josipom Rdeljakom. 

Snimili ste kultni film 60-tih gde ste vozili vespu, vodili glavnu reč...koliko je to bilo progresivno i emancipovano za ono vreme?

Film "Ljubav i moda" bio je kulturni šok za ono vreme, kada su se snimali samo ratni filmovi. Lepršavost, humor, divna muzika i devojka mala, plus vespa i prelepi Beograd. Magija koja živi i danas.

Da li je Sonja zaista postojala, ili ste Vi bili inspiracija za ovaj lik, kako ste dobili ulogu?

U to vreme bila sam spikerka dečijih emisija na televiziji i autori su u meni prepoznali lik gradske devojke, koja vozi vespu u suknji sa žiponom! Smelo za ono vreme!

Bili ste na premijeri naše predstave Ljubavi i moda, kako Vam se dopalo, koliko verno je prenesena atmosfera iz filma?

Predstava je čarobna, kao i film. Melem za dušu! 

Važili ste za pravu ikonu stila, da li Vas je taj epitet opterećivao ili Vam je pomogao u karijeri?

To je za mene najveći komplment! I danas se ponosim njime. Pomogao mi je da me se ljudi još uvek sećaju.

Nina Janković Dičić (Šabac, 20. april 1988) je srpska filmska, pozorišna i televizijska glumica. Završila je Srednju umetničku školu u Šapcu, a zatim i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dragana Petrovića Peleta. Ninin diplomski rad je bila predstava Greta strana 89. Na trećoj godini studija debituje u filmu Montevideo, bog te video! Dragana Bjelogrlića, u ulozi Valerije, koja joj je donela nagradu MTV Movie Award za najbolju glumicu. Nina po mišljenju mnogih važi za jednu od najboljih glumica mlađe generacije, a i mnogi je smatraju jednom od najlepših Srpkinja. Više je angažovana na filmu i u serijama nego u pozorištu. Poznata je po ulogama u sledećim projektima: Pevaj brate, Igra istine, Cvat lipe na Balkanu, TV seriji Montevideo, Jagodići, Budva na pjenu od mora, Bićemo prvaci sveta, Honey night, Vere i zavere, Dnevnik mašinovođe, Nemoj da zvocaš, Ubice mog oca, Pet, Vojna akademija. Imala je epizodnu ulogu u filmu Novembarski čovek, u kome glumi Pirs Brosnan. Radila je sinhronizaciju animiranog filma Povratak u Oz. Igra u pozorišnim predstavama: Ana Karenjina, Lepriti su slobodni, Mizantrop, Veliki talas, Prljave ruke, Hipnoza jedne ljubavi, Upoznaj mog tatu; mjuzikl Ljubav i moda na našoj sceni je njen prvi mjuzikl. 
U braku sa Matejom Dičićem ima sina Vukašina.

"Ljubav i moda" je vaš prvi mjuzikl, kako ste se osećali, da li se sećate proba?

Naravno da se sećam proba, nikada ih neću zaboraviti iz više razloga. Bilo nam je divno, naporno, stresno ali smo uspevali da ostanemo uvek u dobrom raspoloženju. Raspevani, razigrani, vredni... Uživala sam u Ankinim i Mirelinim koreografijama koje su sve ostavljali bez daha i u svima dobro poznatim šlagerima..

Glumiti Sonju posle Bebe Lončar, da li je bilo treme? 

Bilo je one pozitivne treme kao i pred svaku predstavu, veliko zadovostvo mi je bilo što je Beba Lončar došla na premijeru i što sam imala tu čast da je upoznam. 

Gledamo Vas i u ozbiljnim dramskim ulogama u našem pozorištu (Ana Karenjina), koje su vam draže, one u drami ili u komediji?

Još uvek ne mogu da se opredelim da li više volim da igram dramu ili komediju, znam samo da mi je bitan osećaj posle odigrane predstave. A obe ove predstave su budile u meni jake emocije.

Kako se nastavila vaša karijera posle Korone, šta Vas novo očekuje, gde Vas možemo gledati, da li će biti još nekog mjuzikla?

Nastavila se tačno tamo gde je stala, radim novu predstavu u BDP-u i počinjem sa snimanjem jedne serije o kojoj još uvek ne smem ništa da pričam.

U petak, 12. juna od 20 časova, premijerno emitujemo životnu priču o našem velikom naučniku Milutinu Milankoviću koju je Vasilija Antonijević pretočila u biografsku muzičku dramu MILANKOVIĆ. Predstava je premijerno izvedena 23. novembra 2013, u okviru Scene na sceni Velike sale, čime je interakcija sa publikom bila veća, a utisak snažniji. Postavkom ovakvom dela Madlenianum osvetljava još jednu izuzetnu istorijsku ličnost, vidno zapostavljenu, približavajući lik i delo velikog naučnika publici, a u tumačenju Nebojša Dugalića koji ga je odigrao sa velikom dozom saosećanja i delikatnost i osenčio lik Milankovića lirskim tonovima i nežnim bojama, čemu je svakako doprinela veoma prisutna, živa muzika, koja je integralni deo cele ove priče, a koju je napisala Vera Milanković.

Milutin Milanković, krenuo je iz slavonskog sela Dalja, preko Beča gde je doktorirao na tehničkim naukama i počeo da gradi uspešnu karijeru građevinskog inženjera, a patriotski je odabrao Beograd kao mesto gde će se baviti naukom samo sa papirom i olovkom u ruci i gde će podučavati mlade ljude. Milanković je došao do izuzetnih otkrića u oblasti nebeske mehanike, postao član Srpske akademije nauka i umetnosti, mnogo doprineo ugledu srpske nauke u svetu (postavši i najviše citirani srpski naučnik), ali se u oblastima umetnosti premalo govorilo o njegovoj vanserijskoj ličnosti. Predstavom Milanković Opera i teatar Madlenianum nastavila je svoj niz predstavljanja izuzetnih ličnosti srpske istorije i dala je svoj doprinos ispravljanju te nepravde i približavanju ličnosti Milutina Milankovića svojoj publici.

Kompozitor Vera Milanković (potomak porodice Milutina Milankovića) dobila je nagradu časopisa Muzika klasika za 2013. godinu u kategoriji: „Kompozitor godine za primenjenu muziku“ za ovu predstavu. Reditelj Aleksandar Nikolić napravio je poetsku rekonstrukciju života našeg velikog naučnika, zaljubljenika u zvezde, oslikavajući period pred Veliki rat kroz Milankovićevu porodicu i njeno stradanje, dok je Milankovićev lik Vasilija Antonijević skicirala kao metaforu sudbine naučnika ovog nemirnog tla. Nebojša Dugalić je na sebi svojstven način odigrao Milankovića, fino nijansirajući njegov poetičan lik. Tu su još kao akteri Dubravka Kovjanić i Andrija Daničić u nizu epizodnih uloga, kao i Kosta Bunuševac, koji je ujedno autor scenografije i kostima i Vera Milanković, čija je živa muzika integralni deo cele priče.

Povodom ovog emitovanja, reditelj Aleksandar Nikolić dao je intervju >>>

Drama
Vasilija Antonijević

MILANKOVIĆ

Premijera 23. novembar 2013.
Biografska muzička drama

Režija: Aleksandar Nikolić
Muzika: Vera Milanković 
Scenografija i kostim: Kosta Bunuševac
Asistent kostimografa: Marina Danilović
Video: Kreativni studio Zepter
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Lektor: Radovan Knežević

Igraju: Nebojša Dugalić, Dubravka Kovjanić, Andrija Daničić, Vera Milanković, Kosta Bunuševac

Inspicijent i sufler: Ljiljana Golubović

Trajanje: 1 sat i 7 minuta
Reprizna emitovanja: nedelja, 14. jun i ponedeljak, 15. jun u 19 časova.

Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!

NAŠA DECA IMAJU SAMO JEDAN PUT KA HUMANOSTI I LJUBAVI

Aleksandar Nikolić je od 2019. direktor pozorišta „Duško Radović“  kao i profesor režije na Institutu za umetničku igru. Diplomirao je pozorišnu i radio režiju u klasi Ivane Vujić na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je na završnoj godini doktorskih studija. Studirao je istoriju umetnosti, kao i industrijski dizajn. Stručno se usavršavao u Italiji, Nemačkoj i Grčkoj.

U sezoni 2015/16. angažovan od strane Royal Opera House Covent Garden u Londonu kao Director on duty na operi Travijata. Od školske godine 2015/16. izabran je u zvanje docenta na Institutu za umetničku igru u Beogradu za užu umetničku oblast  Režija u operi i baletu. Od sezone 2009/10. angažovan u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu kao reditelj na održavanju i obnavljanju tekućeg repertoara. Odabrani projekti: Rigoleto (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad), Faust (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad), Kavalerija Rustikana (obnova) (Srpsko narodno pozorište, Novi Sad), Šekspir: Soneti (Narodno pozorište, Beograd), Melanholični snovi grofa Save Vladislavića, La serva-padrona (Narodno pozorište, Beograd); Krunisanje Popeje (Rosi fest, Narodno pozorište u Beogradu, Brok Vokal Lajpcig), Don Đovani  (Boston, Black Box Theater, SAD), Hagar i Išmael (Boston, Black Box Theater, SAD), Semi i Remi  (Boston, Black Box Theater, SAD), Viva la mamma (IMVAZ i Israely Center of Exelence, Izrael), Pyramus and Thisbe (IMVAZ i Israely Center of Exelence, Izrael), Don Đovani (Narodno pozorište, Sarajevo), Viva la mamma (Narodno pozorište, Sarajevo), Čarobni breg (Kulturni dom Velenje, Slovenija i CK Vuk Karadžić, Beograd), Ljubav i moda (Opera i teatar Madlenianum, Beograd), Milanković (Opera i teatar Madlenianum, Beograd), Pjero mesečar/ Lenc (Opera i teatar Madlenianum, Beograd), Don Đovani (Kombank dvorana, Beograd), Slepi miš (IMVAZ i Modell Hal Gerard Bachar, Jerusalim i Tel Aviv Museum of Art Hall, Izrael), Kazališni običaji i neuobičajenosti (Hrvatsko narodno kazalište “Ivan plemeniti Zajc”, Rijeka); Misteriozni stranac/ Studije o divljoj guski (Teatar Filodamatika, Rijeka), Pohvala ljubavi - Tristan i Izolda (Teatar Filodamatika, Rijeka), Karmina Burana (Sava centar, Beograd), Sablazan u dolini Svetog Florijana (Kulturni dom Velenje, Slovenija), Metamorfoze (Studentski kulturni centar, Beograd), Mara/Sad (Studentski kulturni centar, Beograd), Sevljiski berberin (produkcija JeNeJArt Beograd).

Već dugo sarađujete sa Madlenianumom, pamtimo vaše drame: Pjero mesečar/Lenc i Milanković, a mjuzikl Ljubav i moda koji je još uvek na repertoaru imaćemo priliku da gledamo premijerno na YouTube u nedelju, kako je došlo do ove saradnje?

Za Madlenianum me vezuju sećanja na umetničke početke. Nije lako biti mladi umetnik sa puno snova, puno puno ideja, a da sve te prizore iz izmaštane predstave ne možete da realizujete. Važno vam je da neko razume vašu vizuiju i želi da je podrži, da je materijalizuje. Što su snovi kompleksniji to je poslovni rizik veći, ali Madlenianum je uvek podržavao mlade stvaraoce. Nakon Pjeroa mesečara, Lenca i Milankovića usledile su velike scene nacionalnih teatara u regionu, angažman u Engleskoj kraljevskoj operi, veliki međunarodni projekti... Međutim, često se setim upravo ovih predstava koje su mi dale vetar u leđa. Posle tih saradnji su ostala i velika umetnička prijateljstva. Ljubav i moda su bili veliki uspeh i jedno divno zajedničko putovanje, mislim da smo publici doneli puno radosti, optimizma i vere u "trijumf ljubavi" tom predstavom. 

Našeg velikog naučnika Milankovića ste prikazali poetično, šta Vas je navelo u njegovom životu da ga predstavite ovako "renesansno"?

Upravo istraživanje Milankovićevog života. Iz tog istraživanja mi je zauvek ostalo u sećanju njegov "ahajski osmeh"- jedan filozofski, poetičan i duhovit pogled na život čak i u situaciji austrougarskih logora ili bombardovanja u II Svetskom ratu. Potrebna je velika duhovna snaga i ljubav prema ljudskom rodu da bi životni put mogao da se ispriča kroz poeziju. Blizak mi je taj poetski izraz - uživali smo u istraživanju, ali su se dogodile divne stvari, katarzične scene i publika je odlazila sa predstave sa osećanjem topline i osmehom.

Mjuzikl Ljubav i moda podseća na neka lepa, romantična vremena, koliko je Vama blisko to vreme?

Mojoj generaciji je to vreme potpuno nepoznato - putovanje na Mars nam je mnogo verovatnije nego eskapistička i nevina šećerlema originalnog filma. Istovremeno, čeznemo za takvim doživljajima, za tim "dolce vita" vremenom. Divno je misliti samo o ljubavi i živeti samo ljubav. Mi, ljudska vrsta, za tim tako čeznemo, ali ipak se od te ideje svakim danom sve više udaljavamo. Predstava je tu da nas vrati toj misli: "Ljubav - to je glavna stvar".

S obzirom da radite u dečjem pozorištu, kako deci na pravi način približiti pozorište, pogotovo muzičko, šta novo spremate, kada će deca ponovo moći u pozorište?

Naša deca su naša najveća investicija. Kako mi njih sada budemo gradili takva će nam budućnost biti - tu nema dileme. Svako mora da da svoj doprinos - od porodice i okruženja, preko škole i pozorišta, drugih institucija, da bismo izgradili buduće odgovorne, zrele i zdrave građane.  Kao direktor dečijeg pozorišta imam odgovornost pri izboru predstava i tema koje će graditi te ljude. Biće puno osvrta na klasičnu literaturu na Svifta, Šekspira, Igoa, Vajlda, Šilera, Popovića... Pokrenuli smo niz programa koji afirmišu istoriju umetnosti prilagođenu deci, kao i istraživanje klasične muzike kroz igru. Moramo da se vratimo klasicima čiji human i zdrav sistem vrednosti često biva devalviran u savremenom svetu. Oni nas uče vrlini, mudrosti, promišljanu, moralu, produhovljenosti a taj put ima samo jedan cilj: duhovnu sreću i mentalno zdravlje naših malih građana. Klasična umetnost je humana i veličanstvena. Povedimo našu decu tim putem.

OPERA OSVAJA SVET

Predrag Gosta, dirigent i umetnički direktor, rođen je u Beogradu, gde je započeo da se bavi muzikom svirajući violinu u svojoj šestoj godini. Nakon započetih studija na FMU u Beogradu, diplomirao je solo pevanje i čembalo na čuvenom Trinity College of Music u Londonu, gde je završio i postdiplomske studije, a master studije pevanja i dirigovanja na Georgia State University u Atlanti. Istorijsku interpretaciju i sviranje na starim instrumetima usavršavao je na majstorskim kursevima u Rusiji, Evropi i Americi, radeći sa poznatim stručnjacima za ranu muziku. Osnivač je i umetnički direktor Studija za ranu muziku i Festivala rane muzike u Beogradu (1991), kao i Barokne akademije i Nove beogradske opere koje vodi zajedno sa Marijanom Mijanović od 2013. godine. Osnivač je ansambla za ranu muziku New Trinity Baroque (1998) i orkestra Gwinnett Ballet-a u Atlanti (2006), a u Beogradu Novog simfonijskog orkestra Makris (2015). Nastupao je na koncertima i festivalima u SAD, Velikoj Britaniji, Meksiku, Finskoj, Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Crnoj Gori, Hrvatskoj i kod nas, a kao gost dirigovao je poznatim orkestrima kao što su Londonski simfonijski orkestar, Ruski nacionalni orkestar u Moskvi, Orkestar državne kapele “Glinka” u Sankt Peterburgu, Nacionalnom filharmonijom u Vašingtonu, orkestarom Opere u Biel-Solothurnu (Švajcarska), orkestrom Opere u Lüneburgu (Nemačka), Bugarskom državnom operom u Ruseu i Burgasu, itd. U Madlenianumu je debitovao 2014. godine u Monteverdijevoj operi Krunisanje Popeje, dok je druga postavka opera Orlando Georga Fridriha Hendla, a najuspešnija Orfej K. Monteverdija. Sarađivao je sa poznatim operskim rediteljima kao što su Sandra Bernhard, Ognian Draganoff i Daniel Pfluger. Objavio je desetak kompakt diskova sa muzikom od XVI do XXI veka, pre svega sa svojim ansamblom New Trinity Baroque, kao i sa Londonskim simfonijskim orkestrom i drugim ansamblima.

Opera Orfej je bila veoma popularna dok je igrala u Madlenianumu, šta mislite da je razlog tome?

Orfej je prva opera Klaudija Monteverdija, a smatra se i prvom pravom operom u istoriji muzike. Kažem “pravom” jer je Monteverdi, nakon pokušaja drugih kompozitora i Florentiske kamerate, bio prvi koji je u njoj uspešno spojio sve elemente koji su se i do danas zadržali u operi kao žanru. Zbog toga svi koji su pohađali muzičku školu, ali i svako ko je imao “muzičko”, znaju za Orfeja. Ova opera kod nas do sada nikada nije bila izvedena do ovog trenutka - pre svega zbog raznolikog instrumentarijuma koja ova predstava zahteva (korneti, renesansni tromboni, dva čembala, orgulje, barokna harfa), ali i velikog pevačkog ansambla. Uloga Orfeja smatra se za jednu od najtežih uloga u operskom repertoaru koja zahteva izrazite glasovne sposobnosti, opseg, kao i poznavanje stila, a priča o Orfeju u podzemlju koja korene vodi iz Ovidijevih Metarmofoza izuzetno je kompleksna da bi se uspešno postavila na scenu. Na sreću, “kockice su se složile” jer smo pronašli i fenomenalnog pevača (Nikolu Diskića) i fantastičnog režisera (Danijela Pflugera), izuzetan ansambl svih ostalih pevača i instrumentalista, kao i podršku Madlenianuma i kulturnih institucija. Nakon toga, bili smo u mogućnosti da se u potpunosti i predano posvetimo radu na ovom delu. A kad se ovako nešto desi, odnosno kada se umetnost podigne na najveći mogući nivo, onda koje god delo da je u pitanju publika će biti u stanju da prepozna - što se desilo tokom premijere kao i svakog izvođenja ove opere u Beogradu i gde god smo gostovali.

Opera se već emitovala na video streamingu na platformi Opera Vision, da li mislite da je ovo za operu popularizacija, da li ste pobornik streaminga?

OperaVision je YouTube kanal Opere Europe - jedne od najvažnijih institucija za opersku muziku u svetu. Njena želja da se ova opera nađe na repertoaru ovog kanala bila je potpuno neplanirana i sve nas je (pozitivno) iznenadila. Ujedno nas je i zatekla, jer smo operu tehnički samo snimali za našu arhivu - što znači bez postavljenih mikrofona na sceni, uz zvuk sa kamera koje smo koristili i jednog “Zoom” audio snimača. Tako da je ono što vidite na YouTube-u sklopljeno korišćenjem video snimka sa premijere, uz korišćenje nekoliko kamera koje smo u briskom procesu od oko 10-tak dana uspešno uspeli da spojimo i blago izeditujemo. Veoma sam zadovoljan rezultatom, kao i činjenicom da se opera videla nekoliko desetina hiljada puta tokom šest meseci koliko se nalazila na OperaVision kanalu. Lično nisam veliki pobornik video snimaka ili streaminga opera, jer u njima ne možemo da dočaramo celokupnu sliku svega što se događa na sceni, kao ni zvuk koji je u teatru totalno drugačiji. Međutim, smatram da je potrebno koristiti sve vidove popularizacije klasične muzike, kako na YouTube kanalima tako i snimanjem audio diskova illi na neke druge načine.

U junu mesecu je tradicionalno festival barokne muzike u Beogradu, šta je trebalo da gledamo, a šta ćemo imati prilike u septembru, za kada je odložen?

Zbog pandemije Corona virusa, ovogodišnji Festival rane muzike koji bi se održavao po 15. put u junu mesecu morao je biti odložen za septembar. Programska koncepcija predstavila bi kako nove strane ansamble tako i one domaće, u jednom predivnom kolažu baroknog repertoara pre svega onih kompozicija koji se kod nas još nisu imali prilike čuti. S obzirom da pomeranje termina zahteva i pravljenje novog plana i programa, u ovom trenutku plan za septembar nije još totalno jasan. Ali plan je da se Festival održi u septembru, te da ćemo se jednim delom vratiti na retrospektivu rada domaćih umetnika (pre svega onih koji se nisu pojavljivali na Festivalu nekoliko poslednjih godina) ali i predstavljanje novih gostujućih umetnike iz inostranstva - Velike Britanije, Italije, Nemačke i šire. Program još nije završen jer moramo da pazimo na događanja vezanih za zdravstvenu situaciju ne samo kod nas nego i u drugim zemljama, ali možete biti sigurni da će svi programi biti veoma pažljivo odabrani i jasno definisani.

Gde Vas je zateklo vanredno stanje, da li je za Vas izolacija bila inspiracija ili…šta posle ove pandemije, kako ćemo “povratiti” klasičnu muziku?

U trenutku kada je proglašeno vanredno stanje nalazio sam se u Velikoj Britaniji gde sam pripremao nekoliko koncerata u Londonu, a ujedno radio i na svom istraživačkom radu na Univerzitetu u Oksfordu. S obzirom da nije bilo mogućnosti da se vratim u Srbiju u svom aranžmanu, posredovanjem Ambasade Republike Srbije našao sam se na humanitarnom letu za Srbiju, uz informaciju koju smo svi dobili da idemo kućama i u četrnaestodnevnu kućnu izolaciju. Silom prilika upravo toga dana kada smo imali let iz Londona, Vlada Srbije donela je neke nove odluke vezane za pandemiju, te smo svi iz aviona umesto kućama bili prebačeni na “testiranje" u Studentski dom na Košutnjaku. Ispostavilo se da su svi, pa i država, bili nespremni na ono što nas čeka jer smo bili pet punih dana u karantinu, dok nas na kraju nisu testirali i “oslobodili” ali tek nakon takoreći podizanja male pobune. Poslati smo kućama na 28-dnevnu samoizolaciju, a taj period pokušao sam da ispunim na što bolji način - čitanjem, pravljenjem nota i aranžmana za neke buduće koncerte, rada na svom doktoratu, ali i gledanjem serija i filmova koje ranije nisam stigao da vidim. Želja mi je da se što pre vratimo u “svakodnevicu” gde je živa muzika deo naših života, jer je to ono što je potrebno i meni i svima koji vole klasičnu muziku, a i sam opstanak nas muzičara.

U sredu, 10. juna od 20 časova emitujemo prvu operu u istoriji – ORFEJ Klaudija Monteverdija koju je napisao 1607. godine za izvođenje u palati Mantovskog vojvode Gonzage. Ova barokna opera pod umetničkim vođstvom specijalista za ranu muziku, kontraaltistkinje Marijane Mijanović i dirigenta Predraga Goste, i u režiji nemačkog reditelja Danijela Pflugera okupila je internacionalnu umetničku ekipu izvođača, a kuriozitet je da su muzičari svirali na starim baroknim instrumentima. Postavka je klasična uz pretpostavku da se tako igralo u baroknim palatama. Emitujemo je premijerno u sredu uz titlove na četiri jezika.

Poslednji veliki majstor renesansnog madrigala i prvi operski dramatičar barokne epohe Klaudije Monteverdi, uspeo je da svojim Orfejem postigne savršenu sintezu teksta, muzike i scenske drame i da je ustoliči u istoriji muzike kao prvi pravi primer operskog žanra. Ova uzbudljiva muzička drama opisuje sudbinu mitskog pevača Orfeja, koji svojom pesmom i svirkom uspeva da dirne sva zemaljska, pa i božanska bića. Orfej ima velike moći ali i ljudske slabosti i osećanja. On voli, on strada i gubi, prolazi kroz radosti i očajanja. Orfej je u isto vreme i priča o duhovnom putovanju čoveka koji kroz svoju patnju i pokajanje pronalazi istinski smisao i sreću u životu, a samim tim i spoznaju svoga mesta u Univerzumu. Ovo delo se prvi put premijerno izvelo u Srbiji 18. novembra 2017. na našoj Velikoj sceni, i to u koprodukciji Nove beogradske opere sa Operom i teatrom Madlenianum. Predstava je okupila internacionalnu ekipu iz zemlje, regiona i inostranstva, uz instrumentalni ansambl koji je svirao na instrumentima iz Monteverdijevog doba! U naslovnoj ulozi igrao je Nikola Diskić, koji odavno svoju karijeru gradi u Nemačkoj, Euridika je gošća iz Zagreba Antonia Dunjko, zatim Radoslava Vorgić, Dragana Popović, Marko Živković i Ljubomir Popović od naših i Marko Špehar, gost iz Hrvatske…

Postavljanje opere Orfej predstavlja posebno osveženje i ekskluzivitet za pozorišno-muzičku scenu regiona. A da je ova koprodukcija Madlenianuma i Nove beogradske opere bila pravi potez svedoče i brojne nagrade koje je opera Orfej osvojila: od Udruženja muzičkih umetnika Srbije i časopisa Muzika klasika kao NAJBOLJI MUZIČKI PROJEKAT u 2017. godini, dok ga je kulturni blog Belgrade Edt Culture proglasio NAJBOLJOM OPEROM u 2017/18. sezoni.

Povodom emitovanja opere ORFEJ, dirigent Predrag Gosta dao je intervju >>>

.

Klaudio Monteverdi

ORFEJ

Libreto: Alessandro Striggio

Koprodukcija Nove beogradske opere & Opere i teatra Madlenianum
Premijera 18. novembar 2017. u čast 450. godišnjice rođenja kompozitora i 410 godina od izvođenja prve opere

Umetničko vođstvo: Marijana Mijanović i Predrag Gosta
Muzički director i dirigent: Predrag Gosta (SAD/Srbija)
Reditelj: Daniel Pfluger (Nemačka)
Dramaturg: Marijana Mijanović (Švajcarska/Srbija)
Scenograf i kostimograf: Tijana Trailović
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Masker: Mirjana Rakić
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović
Korepetitor: Dragana Anđelić Bunjac

Lica:

Orfeo: Nikola Diskić (Nemačka/Srbija)
Euridica & Musica: Antonia Dunjko (Holandija/Hrvatska)
Proserpina & Nimfa: Radoslava Vorgić (Nemačka/Srbija)
Messaggera & Speranza: Dragana Popović
Plutone & Caronte: Marko Špehar (Nemačka/Hrvatska)
Pastore I, Spirito Infernale I, Eco & Apollo: Marko Živković
Pastore II & Spirito Infernale II: Ljubomir Popović
Pastore III & Spirito Infernale III: Milan Stančić
Pastore IV: Jana Cvetković
Spirito Infernale IV: Đorđe Petrović
Ninfe, Pastori & Spiriti infernali: Marijana Radosavljević, Marijana Davinić, Aleksandar Krunić, Mirko Milanović

BAROKNI ORKESTAR NOVE BEOGRADSKE OPERE na istorijskim instrumentima:

Barokna violina: Dušica Blaženović & Ivana Zavišić
Barokna viola: Ana Torbica & Katarina Đorđević
Viola da gamba: André Laurent O’Neil (SAD) & Srđan Stanić 
Violone: Vojislav Despotović
Chitarrone: Darko Karajić & Sofija Mihailović 
Renesansna harfa: Milena Stanišić
Čembalo, orgulje i regal: Predrag Gosta & Milan Popović 
Blok flauta: Karolina Bäter
Barokna truba: Vuk Dajić & Aleksandar Arsić 
Cornetto: Jeremy West (Velika Britanija) & Katharina Haun (Austrija) 
Renesansni trombon: Nikola Petrović & Petar Torbica
Udaraljke: Aleksandar Andrejević

Trajanje 1 sat, 38 minuta sa pauzom
Reprizna emitovanja: četvrtak, 11. jun i subota, 13. jun od 19 časova

.

Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!

Sreda, 10. jun u 20 časova

Opera

Klaudio Monteverdi

ORFEJ

Libreto: Alessandro Striggio

Koprodukcija Nove beogradske opere & Opere i teatra Madlenianum
Premijera 18. novembar 2017. u čast 450. godišnjice rođenja kompozitora i 410 godina od izvođenja prve opere

Umetničko vođstvo: Marijana Mijanović i Predrag Gosta
Muzički director i dirigent: Predrag Gosta (SAD/Srbija)
Reditelj: Daniel Pfluger (Nemačka)
Dramaturg: Marijana Mijanović (Švajcarska/Srbija)
Scenograf i kostimograf: Tijana Trailović
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Masker: Mirjana Rakić
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović
Korepetitor: Dragana Anđelić Bunjac

Lica:

Orfeo: Nikola Diskić (Nemačka/Srbija)
Euridica & Musica: Antonia Dunjko (Holandija/Hrvatska)
Proserpina & Nimfa: Radoslava Vorgić (Nemačka/Srbija)
Messaggera & Speranza: Dragana Popović
Plutone & Caronte: Marko Špehar (Nemačka/Hrvatska)
Pastore I, Spirito Infernale I, Eco & Apollo: Marko Živković
Pastore II & Spirito Infernale II: Ljubomir Popović
Pastore III & Spirito Infernale III: Milan Stančić
Pastore IV: Jana Cvetković
Spirito Infernale IV: Đorđe Petrović
Ninfe, Pastori & Spiriti infernali: Marijana Radosavljević, Marijana Davinić, Aleksandar Krunić, Mirko Milanović

BAROKNI ORKESTAR NOVE BEOGRADSKE OPERE na istorijskim instrumentima:

Barokna violina: Dušica Blaženović & Ivana Zavišić
Barokna viola: Ana Torbica & Katarina Đorđević
Viola da gamba: André Laurent O’Neil (SAD) & Srđan Stanić 
Violone: Vojislav Despotović
Chitarrone: Darko Karajić & Sofija Mihailović 
Renesansna harfa: Milena Stanišić
Čembalo, orgulje i regal: Predrag Gosta & Milan Popović 
Blok flauta: Karolina Bäter
Barokna truba: Vuk Dajić & Aleksandar Arsić 
Cornetto: Jeremy West (Velika Britanija) & Katharina Haun (Austrija) 
Renesansni trombon: Nikola Petrović & Petar Torbica
Udaraljke: Aleksandar Andrejević

Trajanje 1 sat, 38 minuta sa pauzom
Reprizna emitovanja: četvrtak, 11. jun i subota, 13. jun od 19 časova

.

Petak, 12. jun u 20 časova

Drama
Vasilija Antonijević

MILANKOVIĆ

Premijera 23. novembar 2013.
Biografska muzička drama

Režija: Aleksandar Nikolić
Muzika: Vera Milanković 
Scenografija i kostim: Kosta Bunuševac
Asistent kostimografa: Marina Danilović
Video: Kreativni studio Zepter
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Lektor: Radovan Knežević

Igraju: Nebojša Dugalić, Dubravka Kovjanić, Andrija Daničić, Vera Milanković, Kosta Bunuševac

Inspicijent i sufler: Ljiljana Golubović

Trajanje: 1 sat i 7 minuta
Reprizna emitovanja: nedelja, 14. jun i ponedeljak, 15. jun u 19 časova.

.

Nedelja, 14. jun u 20 časova

Mjuzikl

LJUBAV I MODA

po motivima istoimenog filma Ljubomira Radičevića i Nenada Jovičića

Koprodukcija Opera i teatar Madlenianum i Produkcija "Kako vam drago"
Premijera: 27. april 2017.

Tekst: Staša Koprivica
Režija: Aleksandar Nikolić

Muzika: Darko Kraljić, Bojan Adamič, Dušan Jakšić, Đorđe Marjanović, Mirko Šouc, Predrag Ivanović, Milutin Vandekar

Koreografija: Mirela Božić Jovanović, Anka Gaćeša
Muzička priprema: Pavle Popov, Srđan Marković, Branislava Podrumac
Muzička produkcija: Marko Perić
Scenografija: Milica Stanković
Kostim: Vladimir Nićiforović, Marija Nikolić, Vladana Veljković, Maja Živković
Dizajn modnih haljina: Vladimir Nićiforović
Dizajn svetla: Srđan Jovanović

Mjuzikl je nastao po ideji Smilje Bojković i Jasmine Ćosić

Igraju:
SONJA ILIĆ: Nina Janković
DIREKTOR: Branislav Tomašević
ROĐAK: Nebojša Milovanović
BORA: Andrija Daničić
CICA: Ana Stojanović
DIREKTORKA: Katarina Gojković
MILAN: Stevan Piale
DRAGANA: Tamara Aleksić
LUCIJA: Iva Stefanović
LJILJA: Tatjana Dimitrijević
MIŠA: Dušan Šarenac
ZAGA 1: Tijana Ranđelović
ZAGA 2: Maja Živković                                             

Baletski ansambl: Neda Popović, Helena Petrović, Dunja Stanković, Irena Maksimović, Tara Tomašić, Miloš Jadžić , Nemanja Pražić, Goran Vidaić, Vukan Belojević
Muzičari: Milovan Paunović (klavir), Pavle Popov (kontrabas, gitara), Miladin Stojković (kontrabas), Fedja Franklin (bubnjevi, perkusije), Maja Hajduković i Uglješa Novaković (alt saksofon), Aleksandar Jaćimović i Ivan Teofilović (tenor saksofon), Miloš Nikolić i Nikola Mirosavić (truba), Mladen Lukić (trombon), Miloš Branisavljević (vibrafon, bubnjevi), Marko Perić (bubnjevi), Damir Odobašić (harmonika)

Korepetitori: Srđan Marković, Dragana Anđelić Bunjac
Lektor: Radovan Knežević

Video produkcija: Jelena Petković i Kreativni studio Zepter
Asistent scenografa: Anja Radović
Asistenti režije: Filipa Daničić, Jovana Ikonić
Inspicijent: Ljiljana Golubović Ivanković

Trajanje 1 sat, 50 minuta
Reprizna emitovanja: utorak, 16. jun i sreda, 17. jun od 19 časova.

Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!