Poštovana publiko,

Novi termini predstava Beogradskog festivala igre, koje su prvobitno planirane da se javno izvedu u martu i aprilu mesecu tekuće godine, biće izvedene u Velikoj sali Opere & Theatra Madlenianum:

La Veronal, Madrid, Španija – 11. septembar 2020, u 20h

BodyTraffic, Los Anđeles, SAD – USKORO NOVI TERMIN

Kompanija Jakopa Alboma, Amsterdam, Holandija – 21. i 22. mart 2021, u 20h.

Predstava HNK iz Rijeke – USKORO NOVI TERMIN

Sve ulaznice za odložene predstave – važe i za nove termine u neizmenjenom obliku. Samo sačuvajte Vaše karte.
Ukoliko Vam novi termin za biranu predstavu ne odgovara, ulaznicu možete vratiti u periodu od:

01 - 30. 06. 2020. – na blagajni u Muzeju Zepter, ul. Knez Mihailova br. 42 od utorka do petka u vremenu od 10 do 15 časova, a vikendom od 10 do 17 časova.

15 - 30. 06. 2020. – na blagajni u Madlenianumu, ul. Glavna 32, Zemun, radnim danima od 9 do 14 časova i subotom od 10 do 14 časova.

Za povraćaj novca, potrebno je da donesete original ulaznicu kupljenu na nekoj od blagajni Madlenianuma.
Za on line kupljene ulaznice preko sajta Madlenianuma, kontaktiraćemo Vas elektronskim putem.

Hvala na praćenju.

Do novog susreta, srdačno Vas pozdravljamo.

Opera & Theatre Madlenianum

SAVREMENA IGRA IMA BUDUĆNOST U SRBIJI

Aleksandar Ilić, koreograf je baletsku karijeru započeo u Narodnom pozorištu u Beogradu 1998.godine, a u angažmanu prvog soliste je od 2005. godine. U jubilarnoj 150 godini Narodnog pozorišta na svečanoj akademiji dodeljena mu je "Zlatna značka" za 20 godina rada. Na ovoj sceni ostaće upamćen kao Miško u čuvenom baletu Vokija Kostića "Ko to tamo peva".
Kao koreograf, debitovao je 1999. godine na Festivalu koreografskih minijatura. Tokom karijere sarađivao je s velikim brojem domaćih i inostranih koreografa. Autor je brojnih baleta od kojih je čak tri uradio u produkciji Madlenianuma: Viva la vida! (Narodno pozorište 2009.); Lisabonska priča (Narodno pozorište 2010.); Praznik ljubavi (Madlenianum 2011.); Balada o mesecu lutalici i Sobareva metla (Madlenianum 2012.), Alisa u zemlji čuda (Narodno pozorište Sarajevo, 2017.), Čarobni breg (UK "Vuk Karadžić", 2019.).
Plesne predstave, instalacije i performansi: Fond Mila i kućni ljubimci (Bitefteatar, 2010.); Iza ogledala (Kulturni centar Reks, 2011.); My phobia - Pteronophobia (Laban konzervatorijum London, 2012.); Plesni teatar Gospođe (Narodno pozorište Beograd, 2014.); Igra Save Šumanovića – Beračice (Institut za umetničku igru, 2015.); Reminiscencija (Festival Velenje, 2015.), Četiri pesme za Tadja (Narodno pozorište Beograd, 2016.) Posle soneta (Madlenianum, 2016) Sablazan u dolini Svetog Florijana (Bosanski kulturni centar Sarajevo, 2017.).
Dečje predstave: Čarobni pasulj (Pozorište lutaka Pinokio, 2008.); Legenda o tebi (Atelje 212, 2013.), Zvezdica spavalica (Dom kulture Velenje, 2018.). Opere: Melanholični snovi grofa Save Vladisavića (Narodno pozorište Beograd, 2015.); Čarobna frula (Narodno pozorište, 2015.); Služavka gospodarica (Narodno pozorište u Beogradu, 2016.) Don Đovani (Narodno pozorište Sarajevo, 2016. i Kombank dvorana 2018.).
Koreografisao je veliki broj manjih formi koje se često izvode na baletskim takmičenjima.
Autor je knjiga stihova Praznik srca (1999-2010) i U prisustvu šapata (2013).
Jedan je od osnivača i predsednik Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, koje svake godine na Dan igre dodelju prestižnu novčanu nagradu Terpsihora. Glavni i odgovorni urednik je publikacije za umetničku igru Stepart.
Diplomirani je komunikolog i magistar koreografije.
Dobitnik je mnogih priznanja Narodnog pozorišta, grada Beograda, dve Nagrade "Dimitrije Parlić" Nagrade za životno delo "Filip Višnjić", nagrade kao najbolji mladi koreograf na Festivalu u Šangaju za balet Praznik ljubavi.
2015. godine izabran u zvanje vanrednog profesora za užu naučnu oblast Dramske i audiovizuelne umetnosti na Institutu za umetničku igru, prvoj visokoškolskoj ustanovi za igru kod nas.
Od 2016. do 2019. godine bio je umetnički direktor BELEF-a. Od 2019. je na poziciji v.d. direktora Kulturnog centra Beograda.

Balkan Dance Project je nastao kao saradnja umetnika iz regiona, posle 4 produkcije šta Vam je ovaj projekat doneo, da li je saradnja bila plodonosna?

Poslednja u nizu produkcija bila je dečija predstava Zvezdica Spavalica rađena po motivima knjige slovenačkog pisca Frane Miličinski - Ježeka, koja je naišla na odličan prijem kod dece i odraslih, a koja je našoj publici predstavljena kako na sceni Teatra Vuk tako i na sceni Opere i teatra Madlenianum. Balkan Dance Project je svojim delovanjem povezao umetnike na prostoru nekdašnje Jugoslavije i istočnog Balkana. Vrata svih pozorišta su nam se otvorila i prepoznala ideju i misiju kako kroz novo tumačenje umetničke igre savremenim jezikom tako i odabirom najboljih igrača. Koliko je misija ovog projekta bila izazov i za druge koreografe i umetnike, govori podatak da su i sami poneseni idejom stvarali slične produkcije. Situacija izazvana pandemijom zaustavila je rad je na poslednjoj produkciji u kojoj se po prvi put susreću hrvatski i slovenački koreografi, ali se nadam da ćemo na jesen imati priliku da pogledamo peto izdanje Balkan Dance Project-a.

Poznati ste po postavkama klasičnih književnih dela, Posle soneta su nastali na osnovu dela Franca Prešerna, šta vas inspiriše u literaturi?

Svaki koreograf ima svoju ideju, put, inspiraciju. Za nekog je to muzika, za nekog film, a u većini slučajeva literarni predlošci. I svaki put je uzbudljivo, neizvesno i teško. Moja poslednja plesna predstava Čarobni breg okupila je pored igrača i veliki broj umetnika koji su zajedno sa mnom pokušali da proniknu u suštinu Manove novele. Interesnatno je da je ova predstava selektovana za Festival u Šangaju, ali videćemo da li će se gostovanje i realizovati.
Pronalazim svoju inspiraciju u književnim delima, poeziji, prozi, i to mi daje mogućnost da komuniciram na drugi savremen način sa piscima i njihovim naslovima.

Kako birate muziku za svoje koreografije?

Poznat sam kao neko ko uvek radi u timu, uvek imam asistenta, pa su sva polazišta mojih koreografija prvobitno započeta sa okupljanjem autorskog tima. Muzika ili muzičku predložak je jednako važan, zastupljen u mojim koreografijama kao i svetlo i kostim. Volim da eksperimentišem sa modernim tehnikama zvukova ptica, vode, saobraćaja, ali uvek u svojim delima imam jaku vezu s klasičnom muzikom. Do sada sam sarađivao sa velikim brojem kompozitora. Nije lako sa mnom jer sam i sam muzički obrazovan, pa jednako namećem svoje ideje i rešenja.

Dosta ste sarađivali sa Madlenianumom, prvo kao igrač, a potom i kao koreograf u više produkcija, koliko Vam je značila ova saradnja i da li Beograd ima publiku za savremen balet, koji je vaš umetnički izraz?

Madlenianum opera i teatar, je na neki način otvorio vrata savremene igre u Srbiji. Postavkom Triptiha u koreografiji Ramon Uljea, imam utisak da je otvoreno novo poglavlje umetničke igre u Srbiji. Zatim Mocart Amade Renata Zanele, sve su to bili koraci da i mi igrači igramo kao neki tamo svet. Saradnja sa Madlenianumom profesionalno je uvek bila po najvišim standardima, umetnici su se cenili a predstave su uvek bile na tragu novih tendencija. Vreme će pokazati koliki je doprinos Madlenianuma bio u popularizaciji savremene umetničke igre u Srbiji.
Ja sam profesionalni klasični baletski igrač, koji je pune 22 godine proveo na sceni. Kao koreograf opredelio sam se za savremeni koreografski izraz, u okviru kog se slobodno krećem, istražujem i realizujem svoje predstave. Čak i kada radim u okviru klasičnih operskih ili baletskih formi služim se savremnim koreografskim vokabularom, što daje svežinu i inovaciju u predstavama. Naša publika voli savremenu igru, ali klasičan balet je i dalje omiljeniji.

Prošla je izolacija, šta Vas prvo čeka posle stanke od dva i po meseca?

Paralelno sa svim obavezama na poziciji Kulturnog Centra Beograda i Instituta za umetničku igru, radujem se da ćemo konačno premijerno predstaviti projekat In His Mind (Igra uma) u mojoj koreografiji . Priča o najozloglašenijem serijskom ubici u istoriji – Džeku Trboseku. Reč je o drugačijoj, interaktivnoj predstavi u kojoj je publika ujedno i učesnik. Zbog specifičnog ambijenta predstavi može prisustvovati najviše 15 ljudi tokom jednog prikazivanja, što će doprineti dodatnom osećaju intimnosti i probijanja četvrtog zida.
Ekipu čine iskusni internacionalni glumci i plesači - iz Francuske, Kalifornije i Beograda, a scenario je proizvod udruženog rada američkih i srpkih pisaca, koji će se razvijati i menjati vremenom i uvoditi nove, još uzbudljivije zaplete.
Uveliko pripremamo i novu plesnu predstavu koju ćemo izvesti krajem godine - Grand Hotel Budapest. Za sve ljubitelje poeziji u pripremi je i moja treća knjiga stihova.
Iako sam već u petoj deceniji, radujem se da ću još nastupiti u po nekoj predstavi, pa se lagano vraćam u formu.

SAVREMENA IGRA IMA BUDUĆNOST U SRBIJI

Aleksandar Ilić, koreograf je baletsku karijeru započeo u Narodnom pozorištu u Beogradu 1998.godine, a u angažmanu prvog soliste je od 2005. godine. U jubilarnoj 150 godini Narodnog pozorišta na svečanoj akademiji dodeljena mu je "Zlatna značka" za 20 godina rada. Na ovoj sceni ostaće upamćen kao Miško u čuvenom baletu Vokija Kostića "Ko to tamo peva".
Kao koreograf, debitovao je 1999. godine na Festivalu koreografskih minijatura. Tokom karijere sarađivao je s velikim brojem domaćih i inostranih koreografa. Autor je brojnih baleta od kojih je čak tri uradio u produkciji Madlenianuma: Viva la vida! (Narodno pozorište 2009.); Lisabonska priča (Narodno pozorište 2010.); Praznik ljubavi (Madlenianum 2011.); Balada o mesecu lutalici i Sobareva metla (Madlenianum 2012.), Alisa u zemlji čuda (Narodno pozorište Sarajevo, 2017.), Čarobni breg (UK "Vuk Karadžić", 2019.).
Plesne predstave, instalacije i performansi: Fond Mila i kućni ljubimci (Bitefteatar, 2010.); Iza ogledala (Kulturni centar Reks, 2011.); My phobia - Pteronophobia (Laban konzervatorijum London, 2012.); Plesni teatar Gospođe (Narodno pozorište Beograd, 2014.); Igra Save Šumanovića – Beračice (Institut za umetničku igru, 2015.); Reminiscencija (Festival Velenje, 2015.), Četiri pesme za Tadja (Narodno pozorište Beograd, 2016.) Posle soneta (Madlenianum, 2016) Sablazan u dolini Svetog Florijana (Bosanski kulturni centar Sarajevo, 2017.).
Dečje predstave: Čarobni pasulj (Pozorište lutaka Pinokio, 2008.); Legenda o tebi (Atelje 212, 2013.), Zvezdica spavalica (Dom kulture Velenje, 2018.). Opere: Melanholični snovi grofa Save Vladisavića (Narodno pozorište Beograd, 2015.); Čarobna frula (Narodno pozorište, 2015.); Služavka gospodarica (Narodno pozorište u Beogradu, 2016.) Don Đovani (Narodno pozorište Sarajevo, 2016. i Kombank dvorana 2018.).
Koreografisao je veliki broj manjih formi koje se često izvode na baletskim takmičenjima.
Autor je knjiga stihova Praznik srca (1999-2010) i U prisustvu šapata (2013).
Jedan je od osnivača i predsednik Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, koje svake godine na Dan igre dodelju prestižnu novčanu nagradu Terpsihora. Glavni i odgovorni urednik je publikacije za umetničku igru Stepart.
Diplomirani je komunikolog i magistar koreografije.
Dobitnik je mnogih priznanja Narodnog pozorišta, grada Beograda, dve Nagrade "Dimitrije Parlić" Nagrade za životno delo "Filip Višnjić", nagrade kao najbolji mladi koreograf na Festivalu u Šangaju za balet Praznik ljubavi.
2015. godine izabran u zvanje vanrednog profesora za užu naučnu oblast Dramske i audiovizuelne umetnosti na Institutu za umetničku igru, prvoj visokoškolskoj ustanovi za igru kod nas.
Od 2016. do 2019. godine bio je umetnički direktor BELEF-a. Od 2019. je na poziciji v.d. direktora Kulturnog centra Beograda.

Balkan Dance Project je nastao kao saradnja umetnika iz regiona, posle 4 produkcije šta Vam je ovaj projekat doneo, da li je saradnja bila plodonosna?

Poslednja u nizu produkcija bila je dečija predstava Zvezdica Spavalica rađena po motivima knjige slovenačkog pisca Frane Miličinski - Ježeka, koja je naišla na odličan prijem kod dece i odraslih, a koja je našoj publici predstavljena kako na sceni Teatra Vuk tako i na sceni Opere i teatra Madlenianum. Balkan Dance Project je svojim delovanjem povezao umetnike na prostoru nekdašnje Jugoslavije i istočnog Balkana. Vrata svih pozorišta su nam se otvorila i prepoznala ideju i misiju kako kroz novo tumačenje umetničke igre savremenim jezikom tako i odabirom najboljih igrača. Koliko je misija ovog projekta bila izazov i za druge koreografe i umetnike, govori podatak da su i sami poneseni idejom stvarali slične produkcije. Situacija izazvana pandemijom zaustavila je rad je na poslednjoj produkciji u kojoj se po prvi put susreću hrvatski i slovenački koreografi, ali se nadam da ćemo na jesen imati priliku da pogledamo peto izdanje Balkan Dance Project-a.

Poznati ste po postavkama klasičnih književnih dela, Posle soneta su nastali na osnovu dela Franca Prešerna, šta vas inspiriše u literaturi?

Svaki koreograf ima svoju ideju, put, inspiraciju. Za nekog je to muzika, za nekog film, a u većini slučajeva literarni predlošci. I svaki put je uzbudljivo, neizvesno i teško. Moja poslednja plesna predstava Čarobni breg okupila je pored igrača i veliki broj umetnika koji su zajedno sa mnom pokušali da proniknu u suštinu Manove novele. Interesnatno je da je ova predstava selektovana za Festival u Šangaju, ali videćemo da li će se gostovanje i realizovati.
Pronalazim svoju inspiraciju u književnim delima, poeziji, prozi, i to mi daje mogućnost da komuniciram na drugi savremen način sa piscima i njihovim naslovima.

Kako birate muziku za svoje koreografije?

Poznat sam kao neko ko uvek radi u timu, uvek imam asistenta, pa su sva polazišta mojih koreografija prvobitno započeta sa okupljanjem autorskog tima. Muzika ili muzičku predložak je jednako važan, zastupljen u mojim koreografijama kao i svetlo i kostim. Volim da eksperimentišem sa modernim tehnikama zvukova ptica, vode, saobraćaja, ali uvek u svojim delima imam jaku vezu s klasičnom muzikom. Do sada sam sarađivao sa velikim brojem kompozitora. Nije lako sa mnom jer sam i sam muzički obrazovan, pa jednako namećem svoje ideje i rešenja.

Dosta ste sarađivali sa Madlenianumom, prvo kao igrač, a potom i kao koreograf u više produkcija, koliko Vam je značila ova saradnja i da li Beograd ima publiku za savremen balet, koji je vaš umetnički izraz?

Madlenianum opera i teatar, je na neki način otvorio vrata savremene igre u Srbiji. Postavkom Triptiha u koreografiji Ramon Uljea, imam utisak da je otvoreno novo poglavlje umetničke igre u Srbiji. Zatim Mocart Amade Renata Zanele, sve su to bili koraci da i mi igrači igramo kao neki tamo svet. Saradnja sa Madlenianumom profesionalno je uvek bila po najvišim standardima, umetnici su se cenili a predstave su uvek bile na tragu novih tendencija. Vreme će pokazati koliki je doprinos Madlenianuma bio u popularizaciji savremene umetničke igre u Srbiji.
Ja sam profesionalni klasični baletski igrač, koji je pune 22 godine proveo na sceni. Kao koreograf opredelio sam se za savremeni koreografski izraz, u okviru kog se slobodno krećem, istražujem i realizujem svoje predstave. Čak i kada radim u okviru klasičnih operskih ili baletskih formi služim se savremnim koreografskim vokabularom, što daje svežinu i inovaciju u predstavama. Naša publika voli savremenu igru, ali klasičan balet je i dalje omiljeniji.

Prošla je izolacija, šta Vas prvo čeka posle stanke od dva i po meseca?

Paralelno sa svim obavezama na poziciji Kulturnog Centra Beograda i Instituta za umetničku igru, radujem se da ćemo konačno premijerno predstaviti projekat In His Mind (Igra uma) u mojoj koreografiji . Priča o najozloglašenijem serijskom ubici u istoriji – Džeku Trboseku. Reč je o drugačijoj, interaktivnoj predstavi u kojoj je publika ujedno i učesnik. Zbog specifičnog ambijenta predstavi može prisustvovati najviše 15 ljudi tokom jednog prikazivanja, što će doprineti dodatnom osećaju intimnosti i probijanja četvrtog zida.
Ekipu čine iskusni internacionalni glumci i plesači - iz Francuske, Kalifornije i Beograda, a scenario je proizvod udruženog rada američkih i srpkih pisaca, koji će se razvijati i menjati vremenom i uvoditi nove, još uzbudljivije zaplete.
Uveliko pripremamo i novu plesnu predstavu koju ćemo izvesti krajem godine - Grand Hotel Budapest. Za sve ljubitelje poeziji u pripremi je i moja treća knjiga stihova.
Iako sam već u petoj deceniji, radujem se da ću još nastupiti u po nekoj predstavi, pa se lagano vraćam u formu.

U petak, 29. maja u 19.30 časova biće premijerno emitovanje plesne produkcije BALKAN DANCE PROJECT VOL. 2  koji je premijerno izveden 8. oktobra 2016. godine u koprodukciji Madlenianuma i Festivala Velenje

Balkan Dance Project Vol. 2 čine dva dela: POSLE SONETA po motivima Sonetnog venca slovenačkog pesnika France Prešerna a prema libretu Teodore Sujić u koreografiji Aleksandra Ilića i Natalie Iwaniec i CUBE UNTOLD u koreografiji i inscenaciji makedonskog koreografa Igora Kirova.

Balkan Dance Project je međunarodni plesni projekat koji spaja uspešne mlade koreografe, plesače i stvaraoce sa Balkana. Oni kroz individualne priče istražuju zajedničko iskustvo življenja na ovim prostorima. Svako od njih se kroz svoju jedinstvenu estetiku dotiče kako individualnih, tako i univerzalnih tema koje se tiču svih nas. Projekat donosi kreativnost, integraciju stvaralaca iz različitih država, ali sa zajedničkim kulturnim nasleđem, mobilnost kulturnih radnika i međukulturni dijalog na jeziku umetnosti. Pored zbližavanja, povezivanja umetnika, i kulturne razmene, plesni projekat za cilj ima i razvoj modernog, odnosno savremenog, baleta u široj regiji, predstavljanje plesnih produkcija u manjim mestima i obrazovanje mladih, ističući svoj credo: Ono što politika i religija razdvajaju, umetnost spaja. Kao što je muzika dar bogova, tako je ples dar anđela.

Opredelivši se za Sonetni venac kultnog slovenačkog pesnika Franca Prešerna, autori su poneseni univerzalnošću ideje izražene romantičnim ali ne semtimentalnim stihovima. Kroz ceo splet Venca pulsira ritam srca, suštinske biti života. Tim ritmom, jezikom igre koreografi su se trudili da izraze credo pesnikove ličnosti: Ljubav kao večna kategorija, prema ženi, životu, Otadžbini, a pre svega Slobodi. U delu Kocka koreograf Igor Kirov ima potrebu da zaroni u skriveni deo sebe i pronađe tajnu, da podeli trenutak života s nepoznatim u slučajnom susretu, da progovori rečima iz dubine srca o sopstvenoj boli... On je taj koji ima hrabrosti da pita…

Povodom ovog emitovanja, koreograf Aleksandar Ilić dao je intervju >>>

BALKAN DANCE PROJECT VOL. 2

Međunarodni plesni projekat
Premijera 8. oktobar 2016.

POSLE SONETA

Ideja i libreto na osnovu Sonetnog venca Franca Prešerna: Teodora Sujić

Koreografija: Aleksandar Ilić/Natalia Iwaniec
Muzika: Produkcija studio Lana
Scenografija: Dunja Kostić
Kostimografija: Aleksandra Karović
Dizajn svetla: Srđan Jovanović

Izvođači:
Mojca Majcen (Slovenija), Ema Janković (Hrvatska), Branko Mitrović (BiH), Luka Živković (Srbija) i Jakša Filipovac (Srbija)

CUBE UNTOLD

Koreografija, scenografija i kostimografija: Igor Kirov
Muzika: Balanescu Quartet (Empty Space Dance)
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Asistencija i uvežbavanje: Nemanja Naumoski 

Izvodjači: Mojca Majcen (Slovenija), Ema Janković (Hrvatska), Branko Mitrović (BiH), Luka Živković (Srbija) i Jakša Filipovac (Srbija)

Zahvalnost Katarini Stojković (Srbija)
Inspicijent: Vesna Ćurčić-Petrović

Trajanje: 53 minuta u dva dela
Reprizna emitovanja: nedelja, 31. maj i ponedeljak, 1. jun u 18 časova.

Predstave se emituju preko Youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!

OPERA ZAHTEVA STALAN TRENING I USAVRŠAVANJE

Sofiju Pižuricu, soprana pamtimo po mnogim sjajnim ulogama koje je odigrala u našoj kući. Krenula je sa rolom Litke, u Dve udovice, koju večeras gledamo, a uskoro ćete je videti i kao Nedu u Pajacima, ulozi u kojoj je došao do izražaja njen raskošni glas i stas. Rođena u Beogradu, gde je i završila osnovne i doktorske studije na FMU u Beogradu u klasi prof. Biserke Cvejić sa prosečnom ocenom 10.00, te je proglašena za studenta generacije i najboljeg studenta Beogradskog univerziteta.
Usavršavala se u Badenu (Austrija) i Bajrojtu (Nemačka). Tri godine je bila stipendista Bečkog “CEE Musiktheater” koji potpomaže usavršavanje najperspektivnijih mladih umetnika centralne i istočne Evrope.
Debitovala je kao student, 2001. godine, ulogom Mizete na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Brojne su sopranske uloge koje je otpevala u svojoj matičnoj kući Narodnom pozorištu, gde je prvakinja. Takođe je nastupala po inostranstvu: Austriji, Nemačkoj, Norveškoj, Rumuniji, Bugarskoj, Portugalu, Grčkoj. Poznata je i po koncertnoj delatnosti. Dobitnica je brojnih nagrada, od kojih treba izdvojiti:
• Prva nagrada na takmičenju “Rijeka belcanto” održanom 2006. godine u Hrvatskoj
• Prva nagrada na takmičenju “Petar Konjović”
• Nagrada “Mario del Monaco” 2002. godine
• Godišnja nagrada Narodnog pozorišta za ulogu Oskara u Verdijevom “Balu pod maskama”, 2005. godine.

Stasavali ste uz Madlenianum, publika Vas je upoznala u operama Smetane, Mocarta, Ofenbaha, Donicetija, Leonkavala, koja uloga Vam je omiljena, da li biste neku izdvojili i zašto? 

Imala sam veliku sreću da stasavam u Madlenianumu, gde sam 2001. godine debitovala baš u Smetaninoj operi Dve udovice koju će publika ovih dana imati prilike da gleda online. Svaka uloga je imala svojih draži, ne mogu da zaboravim izuzetnu produkciju Mocartove opera Tako čine sve, maštovite Ofenbahove Hofmanove priče, šarmantnu Donicetijevu Ritu, ali je na mene najveći utisak ostavila uloga Nede u Leonkavalovim Pajacima. Reditelj Jurij Aleksandrov je uneo svežinu u rolu koju sam ranije već tumačila, solisti i orkestar su zajedno sa dirigentom, čini mi se, izveli pravu malu čaroliju na sceni, donoseći nam priču o ljubavi i strasti na nesvakidašnje intenzivan način. Ovu će operu publika takođe imati prilike da gleda online, u okviru popularnog Virtuelnog putovanja Madlenianuma, pa im je od srca preporučujem.

Da li je lakše raditi u repertoarskom pozorištu, u velikom sistemu kakvo je Narodno pozorište, vaša matična kuća ili po projektnom principu u operama poput naše, pa i drugih svetskih kuća gde ste pevali?

Smatram da oba principa mogu biti podjednako dobra ukoliko su ispunjeni svi uslovi za visok kvalitet predstava. Podjednako je lako raditi u svim teatrima ako oko sebe imate dobar tim ljudi, dirigenta koji "drži sve konce u rukama", reditelja koji iz vas izvlači ono najbolje, korepetitore koji su vas pripremili za susret sa orkestrom, kolege pevače i instrumentaliste koji vas inspririšu, tehniku i inspicijenta koji vode računa o neometanom toku predstave...

Kako ste provodili vreme u izolaciji, kako se operski pevač vraća u formu?

U izolaciji sam vredno vežbala, iskoristila sam vreme da naučim dve nove uloge sa kojima ću se, nadam se, uskoro predstaviti publici. Operski pevač ne sme sebi da priušti luksuz ispadanja iz forme, jer je stalan trening, makar i samo u kućnim uslovima, jedini garant za dalje napredovanje u tehničkom, intrepretativnom ili umetničkom smislu. Uz to sam nalazila vremena i za igru sa decom, učenje sa njima, ali i posvećivanje mojim hobijima, čitanju, pisanju poezije i učenju stranih jezika.


Šta Vas čeka u skorije vreme, gde Vas možemo gledati?

S obzirom na trenutnu situaciju, publika me je gledala u brojnim naslovima koji su se emitovali online, kao što su Don Đovani, Čarobna frula, Boemi, uskoro slede I Dve udovice I Pajaci,  a u najavi su i brojni koncerti na otvorenom. Po povratku u teatar, radujem se ponovnom tumačenju glavnih uloga u popularnoj Konjovićevoj Koštani, u Bizeovoj Karmen, Pučinijevim Boemima, Donicetijevom Ljubavnom napitku, Mocartovom Don Đovaniju itd

Ove srede idemo u Češku sa grande operom Bedžiha Smetane Dve udovice. Premijera ove komične opera je bila 23. marta 2001. godine, dirigovao je Stanko Jovanović, a režiju je postavio još jedan cenjeni gost iz inostranstva, Jozef Prudek. Opera sa izuzetnim mladim solistima i doajenom naše operske scene Nikolom Mitićem, velikim horskim i igračkim ansamblom donela je svu raskoš romantičarske slovenske duše i punila je salu Madlenianuma do renoviranja Velike sale.

Poznatiji po operi Prodana nevesta Smetana je operom Dve udovice nastavio tradiciju stvaranja romantičarske češke opere, koja se zasniva na ljubavnoj tematici. U ovom komadu on pokušava da pomiri salonsku atmosferu francuske komedije, po kojoj je nastao libreto, sa idiličnim pejzažima češkog sela. Tako su klasična mizanscenska rešenja nadopunjena citatima i plesom iz folklora uz učešće velikog ansambla. Pored dve udovice, sestre, na snimku u izvođenju Jasmine Trumbetaš Petrović i Tanje Obrenović, koje su nadmeću za ljubav zgodnog Ladislava (Dušan Plazinić), Smetana je vešto ubacio lik Mumlača (maestralni Nikola Mitić) sa elementima komičnog, ali i ljubavni duet mladog Tonika (Saša Štulić) i Litke (Sofija Pižurica), kojim još više pojačava idiličan ambijent opere. Madlenianum je izabrao vrhunskog evropskog reditelja za postavku ovog komada. Jozef Prudek, je ne samo da reditelj, već i pevač i u vreme kada je postavljao operu Dve udovice bio je direktor Opere praškog Narodnog pozorišta. Da još bolje “oboji” svet slovenske duše reditelju su pomogli scenograf Ninoslava Vićentić, kostimograf Milanka Berberović, i koreograf Srboljub Ninković.

Povodom emitovanja opere Dve udovice, Sofija Pižurica dala je intervju >>>

Bedžih Smetana

DVE UDOVICE

Komična opera u dva čina
Libreto: Emanuel Cingel
Prevod: Drahoslava Šeherić, Husnija Kurtović

Premijera: 23. marta 2001.

Dirigent: Stanko Jovanović
Reditelj: Jozef Prudek (Češka)
Scenograf: Ninoslava Vićentić
Kostimograf: Milanka Berberović
Koreograf: Srboljub Ninković

Lica:

Karolina: Jasmina Trumbetaš Petrović
Aneška: Tanja Obrenović
Ladislav: Dušan Plazinić
Mumlač: Nikola Mitić
Tonik: Saša Štulić
Litka: Sofija Pižurica
Sluge: Borivoje Marković, Vladimir Calić

Igrači: Dušica Piperin, Milena Kričković, Milica Miladinović, Bojana Đorđević, Dejan Čubrilov, Vladimir Stoković, Dejan Milanović, Zdravko Spasojević

Statisti-novinari: Vladimir Skripka, Saša Stojanović, Dušan Anastasov, Ivan Banfić, Zvezdan Bućan

Hor Kamerne opera Madlenianum: Jasna Stanković, Vesna Stošić, Rajna Vuletić, Jelena Petrović, Dragana Đorđević, Amanda Stojović, Nataša Drecun, Dragana Kostić, Nataša Đorđević, Tamara Jovanović, Ivan Smajević, Ljubomir Pjevović, Marko Milanović, Darko Krstić, Aleksandar Jurišić, Vladimir Jovanović, Aleksandar Petrović, Vladimir Ćirić, Nikola Salaćanin, Dragan Popović

Orkestar Kamerne opere Madlenianum

Koncert majstor: Balint Varga

Muzički saradnici: Dragan Radivojević, Dragana Anđelić
Pomoćnik reditelja i inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović
Asistent reditelja: Ivana Dragutinović
Asistent kostimografa: Maja Studen

Trajanje: 2.05 u dva čina
Reprizna emitovanja: četvrtak, 28. maj i subota 30. maj od 18 časova.
.

Predstave se emituju preko Youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!

Sreda, 27. maj u 19.30 časova

Bedžih Smetana

DVE UDOVICE

Komična opera u dva čina
Libreto: Emanuel Cingel
Prevod: Drahoslava Šeherić, Husnija Kurtović

Premijera: 23. marta 2001.

Dirigent: Stanko Jovanović
Reditelj: Jozef Prudek (Češka)
Scenograf: Ninoslava Vićentić
Kostimograf: Milanka Berberović
Koreograf: Srboljub Ninković

Lica:

Karolina: Jasmina Trumbetaš Petrović
Aneška: Tanja Obrenović
Ladislav: Dušan Plazinić
Mumlač: Nikola Mitić
Tonik: Saša Štulić
Litka: Sofija Pižurica
Sluge: Borivoje Marković, Vladimir Calić

Igrači: Dušica Piperin, Milena Kričković, Milica Miladinović, Bojana Đorđević, Dejan Čubrilov, Vladimir Stoković, Dejan Milanović, Zdravko Spasojević

Statisti-novinari: Vladimir Skripka, Saša Stojanović, Dušan Anastasov, Ivan Banfić, Zvezdan Bućan

Hor Kamerne opera Madlenianum: Jasna Stanković, Vesna Stošić, Rajna Vuletić, Jelena Petrović, Dragana Đorđević, Amanda Stojović, Nataša Drecun, Dragana Kostić, Nataša Đorđević, Tamara Jovanović, Ivan Smajević, Ljubomir Pjevović, Marko Milanović, Darko Krstić, Aleksandar Jurišić, Vladimir Jovanović, Aleksandar Petrović, Vladimir Ćirić, Nikola Salaćanin, Dragan Popović

Orkestar Kamerne opere Madlenianum

Koncert majstor: Balint Varga

Muzički saradnici: Dragan Radivojević, Dragana Anđelić
Pomoćnik reditelja i inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović
Asistent reditelja: Ivana Dragutinović
Asistent kostimografa: Maja Studen

Trajanje: 2.05 u dva čina
Reprizna emitovanja: četvrtak, 28. maj i subota 30. maj od 18 časova.

.

Petak, 29. maj u 19.30 časova

BALKAN DANCE PROJECT VOL. 2

Aleksandar Ilić, Natalia Iwaniec, Igor Kirov

Međunarodni plesni projekat
Premijera 8. oktobar 2016.

POSLE SONETA

Ideja i libreto na osnovu Sonetnog venca Franca Prešerna: Teodora Sujić

Koreografija: Aleksandar Ilić/Natalia Iwaniec
Muzika: Produkcija studio Lana
Scenografija: Dunja Kostić
Kostimografija: Aleksandra Karović
Dizajn svetla: Srđan Jovanović

Izvođači:
Mojca Majcen (Slovenija), Ema Janković (Hrvatska), Branko Mitrović (BiH), Luka Živković (Srbija) i Jakša Filipovac (Srbija)

CUBE UNTOLD

Koreografija, scenografija i kostimografija: Igor Kirov
Muzika: Balanescu Quartet (Empty Space Dance)
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Asistencija i uvežbavanje: Nemanja Naumoski 

Izvodjači: Mojca Majcen (Slovenija), Ema Janković (Hrvatska), Branko Mitrović (BiH), Luka Živković (Srbija) i Jakša Filipovac (Srbija)

Zahvalnost Katarini Stojković (Srbija)
Inspicijent: Vesna Ćurčić-Petrović

Trajanje: 53 minuta u dva dela
Reprizna emitovanja: nedelja, 31. maj i ponedeljak, 1. jun u 18 časova.

.

Nedelja, 31. maj u 19.30 časova

Drama

Miro Gavran 

TAJNA GRETE GARBO

Reditelj: Đurđa Tešić
Scenograf: Zorana Petrov
Kostimograf: Jelisaveta Tatić Čuturilo
Prevodilac i saradnik na adaptaciji: Ivana Dimić
Muzika: Vladimir Pejković
Video: Kreativni studio Zepter
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović

Lica:

Greta Garbo: Tanja Bošković
Linda: Jovana Balašević
Robert: Miodrag Krstović
Dejvid: Petar Benčina

Inspicijent: Ljiljana Golubović Ivanković

Trajanje: 1 sat i 38 minuta
Reprizna emitovanja: utorak, 2. jun i sreda, 3. jun od 18 časova.

Predstave se emituju preko Youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!

U nedelju, 24. maja, jedan vodvilj na našem repertoaru - komedija Dama iz Maksima Žorža Fejdoa, nekrunisanog kralja komedije zabune. Blaziranost, ljubav, ljubomora - to su elementi ove komedije koja je u reditelju Slavenku Saletoviću i ekipi sjajnih i već više puta proverenih komičara pronašla svoje idealne tumače. Postavka Madlenianum premijerno izvedena 10. maja 2008. donela je pregršt veselja, zabave i smeha našoj publici. Ulogu gospodina Petipona igrao je Mihailo Lađevac, a raskošnu lepoticu Cicu Žeravicu Katarina Radivojević. Ovo je priča koja okrepljuje i ozdravljuje smehom, smejući se nama samima i našim pokušajima da od života uzmemo i ono što nam ne pripada.

Dama iz Maksima, uz Bubu u uhu jedna je od najpopularnijih komedija francuskog komedijanta Žorža Fejdoa. Napisana je na samom kraju 19. veka, i odmah je  postigla veliki uspeh, tako da i danas Fejdo slovi za jednog od najomiljenijih autora kako u svetu tako i kod nas. Njegova Buba u uhu igrala se decenijama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a Dama iz Maksima je posle postavke u Pozorištu na Terazijama postavljena u Madlenianumu. U ovoj komediji zabune ugledni građanin, verni bračni drug, hirurg Petipon se upušta u pokušaj neverstva i čini klasičnu vodviljsku grešku. Najsmešnijim i najneverovatnijim spletom okolnosti neverstvo počinje da isplivava na videlo. Precizna mašina vodvilja se pokreće i ubrzava. Pratimo bujicu događanja, laži, skrivanja, bežanja, postavljanja zamki, mimoilaženja za dlaku, i spasavanja u poslednjem trenutku. Fejdo je maestralan u komediji, njegove zabune, iznenađujući obrti, ekscesi ljubomore i danas izazivaju lavine smeha kod gledalaca širom sveta. Reditelj Slavenko Saletović može se nazvati specijalistom za komedije, ovo mu je bila prva režija u Madlenianumu. U njegovom autorskom timu bili su i: Jasna Dragović, Milanka Berberović, Miroljub Aranđelović Rasinski koji je pisao muziku i Pjer Rajković koji je radio scenski pokret.

Povodom ovog emitovanja, reditelj Slavenko Saletović dao je intervju >>>

Drama 
Žorž Fejdo

DAMA IZ MAKSIMA

Prevod: Ivanka Marković i Dejana Miladinović
Adaptacija: Branislava Ilić

Premijera 10. maj 2008.

Režija: Slavenko Saletović
Scenografija: Jasna Dragović
Kostimografija: Milanka Berberović
Muzika: Miroljub Aranđelović Rasinski
Scenski pokret: Pjer Rajković
Dizajn svetla: Srdjan Jovanović

Lica:

Gospodin Petipon: Mihailo Lađevac
Gabrijela Petipon: Ljiljana Stjepanović
Cica Žeravica: Katarina Radivojević
Monžikur: Miloš Đorđević
General: Feđa Stojanović
Klementina: Ljubica Lukač
Korinjon: Viktor Savić
Načelnik Sovarel: Vladan Gajović
Gospođa Sovarel: Lidija Pletl
Vojvotkinja: Eva Ras
Vojvoda: Vuk Saletović
Sluga (Emil, Etjen i Žorž Klemenso): Zoran Ćosić

VODVILJ JE ANSAMBL PREDSTAVA

Slavenko Saletović, reditelj važi za majstora za komedije. Režirao ih je na desetine, kako one pozorišne, tako i televizijske. Režiju je učio od najboljih, kao prvi na listi upisao je režiju kod prof. dr Huga Klajna, a diplomirao je kod prof. Dimitrija Đurkovića. Dugo godina je bio professor režije na FDU, kao i dugogodišnji šef katedre za Pozorišnu i radio režiju. Bio je prodekan FDU u dva mandata, kao i prorektor Univerziteta umetnosti. Bio je stalni reditelj Drame SNP-a, a režirao je preko 100 drama po skoro svim pozorištima kako u Srbiji, tako i u region. Dobitnik je značajnih nagrada, poput: tri nagrade Sterijinog pozorja, dve nagrade “Jovanča Micić” i sedam Ćurana, nagrade za najbolju režiju “Bojan Stupica”, Vukove nagrade KPZ…Dama iz Maksima mu je prva režija u Madlenianumu.

Važite za reditedlja kome su specijalnost komedije, zašto ste izabrali baš Fejdoa i njegov komad Dama iz Maksima za svoju prvu režiju u Madlenianumu?

Dobijete poziv da režirate u ekskluzivnom  Madlenianumu, a pozove Vas uvaženi kolega, tada Umetnički direktor Madlenianuma Dejan Miladinović i još pita da li bi radili vodvilj, Fejdoa, Labiša.... Razgovor je trajao, ne više od deset minuta i Dama iz Maksima,  Žorža Fejdoa, je na obostrano zadovoljstvo odabrana za zajednički projekat. 

Ansambl koji je igrao u predstavi je dosta šarenolik, ima glumaca svih generacija, kako je “disao” ansambl, da li biste nekoga posebno izdvojili?

Pozicija takozvane poslastičarnice. U toj situaciji se nalazi reditelj kada bira saradnike za rad u Madlenianumu. Pravi se podela snova, jer svi sa velikim entuijazmom pristaju na saradnju u projektima Madlenianuma. Naravno, osnovno pitanje podele je bilo da li imamo dovoljno darovitu, glamuroznu i privlačnu glumicu za naslovni lik. Imali smo!  Punim sjajem je sijala i tada, kao i sada Katarina Radivojević. U toku rada, a i posle prilikom igranja predstave se ispostavilo da je podela uloga dobro napravljena. Svaka proba, a posle i predstava je bila sjajno nadmetanje pokretača komedijske energije predstave Ljiljane Stjepanović, vatromet komičkih bravura  Mihaila Lađevca i Miloša Đorđevića, prekrasno, uspešno, timsko i individualno zalaganje Feđe Stojanovića, Zorana Ćosića, Vladana Gajovića, Eve Ras, Lidije Pletel, Ljubice Lukač, Viktora Savića i Vuka Saletovića.... Namerno sam nabrojao ceo ansambl jer vodvilj, ako je dobro urađen i izveden, to je zasluga celog tima!                                                                               

Da li ste pristalica emitovanja pozorišnih predstava na TV-u ili online, da li mislite da to može odbiti publiku od odlaska u pozorište?

Snimci pozorišnih predstava su hladni zapisi teaterskih događaja. Ma koliko vešto i dobro urađeni, snimci su samo svedočanstvo o igri te večeri. A to nije malo! Postoje situacije, kao ova sada kada su ti zapisi dobro došli, a, uostalom snimci si i definitivni trag za istoriju pozorišta.                                                                                  
Dakle, neka snimaka, ali pođimo u pozorište!...

U petak 22. maja od 19.30 ćasova emitujemo predstavu nastalu po čuvenom romanu PLAVI ANĐEO, u dramatizaciji Branislava Pipovića, koji je pisao i songove i muziku za ovu predstavu. Komad je premijerno izveden 8. oktobra 2013. na liniji postavke melodramskih naslova, koji su inspirisani interesantnim ličnostima iz prošlosti i vrhunskim književnim delima. Priča o zabranjenoj i neshvaćenoj ljubavi izmedju gimnazijskog profesora Imanuela Rata (Feđa Stojanović) i varjietetske pevačice Lole (Sloboda Mićalović, u alternaciji Lucija Šerbedžija) prikazana je u jeftinom lokalu Plavi anđeo, gde je Lola zvezda programa, koja prva u profesoru Ratu prepozna pesničku dušu, a profesor Rat je prvi čovek koji u pevačici, koja prvenstveno prodaje gostima lokala svoje telo, vidi pravu umetnicu. Te dve umetničke duše se spajaju uz sva neodobravanja njihove okoline, ali ljubav koju dožive daje smisao njihovom postojanju, njihove dve usamljene duše nalaze svoje utočište i svoju sreću jedna u drugoj.

Povodom ovog emitovanja, glumica Sloboda Mićalović dala je intervju >>>

Branislav Pipović

PLAVI ANĐEO

Po motivima romana Profesor Unrat Hajnriha Mana
Premijera 8. oktobar 2013.

Režija i adaptacija: Erol Kadić
Muzika i stihovi: Branislav Pipović
Scenograf: Zorana Petrov
Kostimograf: Ivanka Krstović
Koreografija: Milica Cerović
Dizajner svetla: Miloš Nešić
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović

Lica:

Lola: Sloboda Mićalović
Imanuel Rat: Feđa Stojanović
Feliks: Vlastimir Đuza Stoiljković
Markus: Ivan Jevtović
Kipert: Miodrag Krstović
Bela: Zinaida Dedakin
Direktor gimnazije: Branislav Zeremski
Loman: Ivan Zablaćanski
Kizelak: Stevan Piale
Ercum: Andrej Pipović

Orkestar: Aleksandar Stanković, Bojana Dadić, Vladimir Gagić, Dušan Stojanović

Trajanje: 1 sat i 45 minuta
Reprizna emitovanja: nedelja, 24. maj i ponedeljak, 25. maj od 18 časova

Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs.

Pratite nas!