Ove srede idemo u Češku sa grande operom Bedžiha Smetane Dve udovice. Premijera ove komične opera je bila 23. marta 2001. godine, dirigovao je Stanko Jovanović, a režiju je postavio još jedan cenjeni gost iz inostranstva, Jozef Prudek. Opera sa izuzetnim mladim solistima i doajenom naše operske scene Nikolom Mitićem, velikim horskim i igračkim ansamblom donela je svu raskoš romantičarske slovenske duše i punila je salu Madlenianuma do renoviranja Velike sale.

Poznatiji po operi Prodana nevesta Smetana je operom Dve udovice nastavio tradiciju stvaranja romantičarske češke opere, koja se zasniva na ljubavnoj tematici. U ovom komadu on pokušava da pomiri salonsku atmosferu francuske komedije, po kojoj je nastao libreto, sa idiličnim pejzažima češkog sela. Tako su klasična mizanscenska rešenja nadopunjena citatima i plesom iz folklora uz učešće velikog ansambla. Pored dve udovice, sestre, na snimku u izvođenju Jasmine Trumbetaš Petrović i Tanje Obrenović, koje su nadmeću za ljubav zgodnog Ladislava (Dušan Plazinić), Smetana je vešto ubacio lik Mumlača (maestralni Nikola Mitić) sa elementima komičnog, ali i ljubavni duet mladog Tonika (Saša Štulić) i Litke (Sofija Pižurica), kojim još više pojačava idiličan ambijent opere. Madlenianum je izabrao vrhunskog evropskog reditelja za postavku ovog komada. Jozef Prudek, je ne samo da reditelj, već i pevač i u vreme kada je postavljao operu Dve udovice bio je direktor Opere praškog Narodnog pozorišta. Da još bolje “oboji” svet slovenske duše reditelju su pomogli scenograf Ninoslava Vićentić, kostimograf Milanka Berberović, i koreograf Srboljub Ninković.

Povodom emitovanja opere Dve udovice, Sofija Pižurica dala je intervju >>>

Bedžih Smetana

DVE UDOVICE

Komična opera u dva čina
Libreto: Emanuel Cingel
Prevod: Drahoslava Šeherić, Husnija Kurtović

Premijera: 23. marta 2001.

Dirigent: Stanko Jovanović
Reditelj: Jozef Prudek (Češka)
Scenograf: Ninoslava Vićentić
Kostimograf: Milanka Berberović
Koreograf: Srboljub Ninković

Lica:

Karolina: Jasmina Trumbetaš Petrović
Aneška: Tanja Obrenović
Ladislav: Dušan Plazinić
Mumlač: Nikola Mitić
Tonik: Saša Štulić
Litka: Sofija Pižurica
Sluge: Borivoje Marković, Vladimir Calić

Igrači: Dušica Piperin, Milena Kričković, Milica Miladinović, Bojana Đorđević, Dejan Čubrilov, Vladimir Stoković, Dejan Milanović, Zdravko Spasojević

Statisti-novinari: Vladimir Skripka, Saša Stojanović, Dušan Anastasov, Ivan Banfić, Zvezdan Bućan

Hor Kamerne opera Madlenianum: Jasna Stanković, Vesna Stošić, Rajna Vuletić, Jelena Petrović, Dragana Đorđević, Amanda Stojović, Nataša Drecun, Dragana Kostić, Nataša Đorđević, Tamara Jovanović, Ivan Smajević, Ljubomir Pjevović, Marko Milanović, Darko Krstić, Aleksandar Jurišić, Vladimir Jovanović, Aleksandar Petrović, Vladimir Ćirić, Nikola Salaćanin, Dragan Popović

Orkestar Kamerne opere Madlenianum

Koncert majstor: Balint Varga

Muzički saradnici: Dragan Radivojević, Dragana Anđelić
Pomoćnik reditelja i inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović
Asistent reditelja: Ivana Dragutinović
Asistent kostimografa: Maja Studen

Trajanje: 2.05 u dva čina
Reprizna emitovanja: četvrtak, 28. maj i subota 30. maj od 18 časova.
.

Predstave se emituju preko Youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!

Sreda, 27. maj u 19.30 časova

Bedžih Smetana

DVE UDOVICE

Komična opera u dva čina
Libreto: Emanuel Cingel
Prevod: Drahoslava Šeherić, Husnija Kurtović

Premijera: 23. marta 2001.

Dirigent: Stanko Jovanović
Reditelj: Jozef Prudek (Češka)
Scenograf: Ninoslava Vićentić
Kostimograf: Milanka Berberović
Koreograf: Srboljub Ninković

Lica:

Karolina: Jasmina Trumbetaš Petrović
Aneška: Tanja Obrenović
Ladislav: Dušan Plazinić
Mumlač: Nikola Mitić
Tonik: Saša Štulić
Litka: Sofija Pižurica
Sluge: Borivoje Marković, Vladimir Calić

Igrači: Dušica Piperin, Milena Kričković, Milica Miladinović, Bojana Đorđević, Dejan Čubrilov, Vladimir Stoković, Dejan Milanović, Zdravko Spasojević

Statisti-novinari: Vladimir Skripka, Saša Stojanović, Dušan Anastasov, Ivan Banfić, Zvezdan Bućan

Hor Kamerne opera Madlenianum: Jasna Stanković, Vesna Stošić, Rajna Vuletić, Jelena Petrović, Dragana Đorđević, Amanda Stojović, Nataša Drecun, Dragana Kostić, Nataša Đorđević, Tamara Jovanović, Ivan Smajević, Ljubomir Pjevović, Marko Milanović, Darko Krstić, Aleksandar Jurišić, Vladimir Jovanović, Aleksandar Petrović, Vladimir Ćirić, Nikola Salaćanin, Dragan Popović

Orkestar Kamerne opere Madlenianum

Koncert majstor: Balint Varga

Muzički saradnici: Dragan Radivojević, Dragana Anđelić
Pomoćnik reditelja i inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović
Asistent reditelja: Ivana Dragutinović
Asistent kostimografa: Maja Studen

Trajanje: 2.05 u dva čina
Reprizna emitovanja: četvrtak, 28. maj i subota 30. maj od 18 časova.

.

Petak, 29. maj u 19.30 časova

BALKAN DANCE PROJECT VOL. 2

Aleksandar Ilić, Natalia Iwaniec, Igor Kirov

Međunarodni plesni projekat
Premijera 8. oktobar 2016.

POSLE SONETA

Ideja i libreto na osnovu Sonetnog venca Franca Prešerna: Teodora Sujić

Koreografija: Aleksandar Ilić/Natalia Iwaniec
Muzika: Produkcija studio Lana
Scenografija: Dunja Kostić
Kostimografija: Aleksandra Karović
Dizajn svetla: Srđan Jovanović

Izvođači:
Mojca Majcen (Slovenija), Ema Janković (Hrvatska), Branko Mitrović (BiH), Luka Živković (Srbija) i Jakša Filipovac (Srbija)

CUBE UNTOLD

Koreografija, scenografija i kostimografija: Igor Kirov
Muzika: Balanescu Quartet (Empty Space Dance)
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Asistencija i uvežbavanje: Nemanja Naumoski 

Izvodjači: Mojca Majcen (Slovenija), Ema Janković (Hrvatska), Branko Mitrović (BiH), Luka Živković (Srbija) i Jakša Filipovac (Srbija)

Zahvalnost Katarini Stojković (Srbija)
Inspicijent: Vesna Ćurčić-Petrović

Trajanje: 53 minuta u dva dela
Reprizna emitovanja: nedelja, 31. maj i ponedeljak, 1. jun u 18 časova.

.

Nedelja, 31. maj u 19.30 časova

Drama

Miro Gavran 

TAJNA GRETE GARBO

Reditelj: Đurđa Tešić
Scenograf: Zorana Petrov
Kostimograf: Jelisaveta Tatić Čuturilo
Prevodilac i saradnik na adaptaciji: Ivana Dimić
Muzika: Vladimir Pejković
Video: Kreativni studio Zepter
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović

Lica:

Greta Garbo: Tanja Bošković
Linda: Jovana Balašević
Robert: Miodrag Krstović
Dejvid: Petar Benčina

Inspicijent: Ljiljana Golubović Ivanković

Trajanje: 1 sat i 38 minuta
Reprizna emitovanja: utorak, 2. jun i sreda, 3. jun od 18 časova.

Predstave se emituju preko Youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!

U nedelju, 24. maja, jedan vodvilj na našem repertoaru - komedija Dama iz Maksima Žorža Fejdoa, nekrunisanog kralja komedije zabune. Blaziranost, ljubav, ljubomora - to su elementi ove komedije koja je u reditelju Slavenku Saletoviću i ekipi sjajnih i već više puta proverenih komičara pronašla svoje idealne tumače. Postavka Madlenianum premijerno izvedena 10. maja 2008. donela je pregršt veselja, zabave i smeha našoj publici. Ulogu gospodina Petipona igrao je Mihailo Lađevac, a raskošnu lepoticu Cicu Žeravicu Katarina Radivojević. Ovo je priča koja okrepljuje i ozdravljuje smehom, smejući se nama samima i našim pokušajima da od života uzmemo i ono što nam ne pripada.

Dama iz Maksima, uz Bubu u uhu jedna je od najpopularnijih komedija francuskog komedijanta Žorža Fejdoa. Napisana je na samom kraju 19. veka, i odmah je  postigla veliki uspeh, tako da i danas Fejdo slovi za jednog od najomiljenijih autora kako u svetu tako i kod nas. Njegova Buba u uhu igrala se decenijama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a Dama iz Maksima je posle postavke u Pozorištu na Terazijama postavljena u Madlenianumu. U ovoj komediji zabune ugledni građanin, verni bračni drug, hirurg Petipon se upušta u pokušaj neverstva i čini klasičnu vodviljsku grešku. Najsmešnijim i najneverovatnijim spletom okolnosti neverstvo počinje da isplivava na videlo. Precizna mašina vodvilja se pokreće i ubrzava. Pratimo bujicu događanja, laži, skrivanja, bežanja, postavljanja zamki, mimoilaženja za dlaku, i spasavanja u poslednjem trenutku. Fejdo je maestralan u komediji, njegove zabune, iznenađujući obrti, ekscesi ljubomore i danas izazivaju lavine smeha kod gledalaca širom sveta. Reditelj Slavenko Saletović može se nazvati specijalistom za komedije, ovo mu je bila prva režija u Madlenianumu. U njegovom autorskom timu bili su i: Jasna Dragović, Milanka Berberović, Miroljub Aranđelović Rasinski koji je pisao muziku i Pjer Rajković koji je radio scenski pokret.

Povodom ovog emitovanja, reditelj Slavenko Saletović dao je intervju >>>

Drama 
Žorž Fejdo

DAMA IZ MAKSIMA

Prevod: Ivanka Marković i Dejana Miladinović
Adaptacija: Branislava Ilić

Premijera 10. maj 2008.

Režija: Slavenko Saletović
Scenografija: Jasna Dragović
Kostimografija: Milanka Berberović
Muzika: Miroljub Aranđelović Rasinski
Scenski pokret: Pjer Rajković
Dizajn svetla: Srdjan Jovanović

Lica:

Gospodin Petipon: Mihailo Lađevac
Gabrijela Petipon: Ljiljana Stjepanović
Cica Žeravica: Katarina Radivojević
Monžikur: Miloš Đorđević
General: Feđa Stojanović
Klementina: Ljubica Lukač
Korinjon: Viktor Savić
Načelnik Sovarel: Vladan Gajović
Gospođa Sovarel: Lidija Pletl
Vojvotkinja: Eva Ras
Vojvoda: Vuk Saletović
Sluga (Emil, Etjen i Žorž Klemenso): Zoran Ćosić

VODVILJ JE ANSAMBL PREDSTAVA

Slavenko Saletović, reditelj važi za majstora za komedije. Režirao ih je na desetine, kako one pozorišne, tako i televizijske. Režiju je učio od najboljih, kao prvi na listi upisao je režiju kod prof. dr Huga Klajna, a diplomirao je kod prof. Dimitrija Đurkovića. Dugo godina je bio professor režije na FDU, kao i dugogodišnji šef katedre za Pozorišnu i radio režiju. Bio je prodekan FDU u dva mandata, kao i prorektor Univerziteta umetnosti. Bio je stalni reditelj Drame SNP-a, a režirao je preko 100 drama po skoro svim pozorištima kako u Srbiji, tako i u region. Dobitnik je značajnih nagrada, poput: tri nagrade Sterijinog pozorja, dve nagrade “Jovanča Micić” i sedam Ćurana, nagrade za najbolju režiju “Bojan Stupica”, Vukove nagrade KPZ…Dama iz Maksima mu je prva režija u Madlenianumu.

Važite za reditedlja kome su specijalnost komedije, zašto ste izabrali baš Fejdoa i njegov komad Dama iz Maksima za svoju prvu režiju u Madlenianumu?

Dobijete poziv da režirate u ekskluzivnom  Madlenianumu, a pozove Vas uvaženi kolega, tada Umetnički direktor Madlenianuma Dejan Miladinović i još pita da li bi radili vodvilj, Fejdoa, Labiša.... Razgovor je trajao, ne više od deset minuta i Dama iz Maksima,  Žorža Fejdoa, je na obostrano zadovoljstvo odabrana za zajednički projekat. 

Ansambl koji je igrao u predstavi je dosta šarenolik, ima glumaca svih generacija, kako je “disao” ansambl, da li biste nekoga posebno izdvojili?

Pozicija takozvane poslastičarnice. U toj situaciji se nalazi reditelj kada bira saradnike za rad u Madlenianumu. Pravi se podela snova, jer svi sa velikim entuijazmom pristaju na saradnju u projektima Madlenianuma. Naravno, osnovno pitanje podele je bilo da li imamo dovoljno darovitu, glamuroznu i privlačnu glumicu za naslovni lik. Imali smo!  Punim sjajem je sijala i tada, kao i sada Katarina Radivojević. U toku rada, a i posle prilikom igranja predstave se ispostavilo da je podela uloga dobro napravljena. Svaka proba, a posle i predstava je bila sjajno nadmetanje pokretača komedijske energije predstave Ljiljane Stjepanović, vatromet komičkih bravura  Mihaila Lađevca i Miloša Đorđevića, prekrasno, uspešno, timsko i individualno zalaganje Feđe Stojanovića, Zorana Ćosića, Vladana Gajovića, Eve Ras, Lidije Pletel, Ljubice Lukač, Viktora Savića i Vuka Saletovića.... Namerno sam nabrojao ceo ansambl jer vodvilj, ako je dobro urađen i izveden, to je zasluga celog tima!                                                                               

Da li ste pristalica emitovanja pozorišnih predstava na TV-u ili online, da li mislite da to može odbiti publiku od odlaska u pozorište?

Snimci pozorišnih predstava su hladni zapisi teaterskih događaja. Ma koliko vešto i dobro urađeni, snimci su samo svedočanstvo o igri te večeri. A to nije malo! Postoje situacije, kao ova sada kada su ti zapisi dobro došli, a, uostalom snimci si i definitivni trag za istoriju pozorišta.                                                                                  
Dakle, neka snimaka, ali pođimo u pozorište!...

U petak 22. maja od 19.30 ćasova emitujemo predstavu nastalu po čuvenom romanu PLAVI ANĐEO, u dramatizaciji Branislava Pipovića, koji je pisao i songove i muziku za ovu predstavu. Komad je premijerno izveden 8. oktobra 2013. na liniji postavke melodramskih naslova, koji su inspirisani interesantnim ličnostima iz prošlosti i vrhunskim književnim delima. Priča o zabranjenoj i neshvaćenoj ljubavi izmedju gimnazijskog profesora Imanuela Rata (Feđa Stojanović) i varjietetske pevačice Lole (Sloboda Mićalović, u alternaciji Lucija Šerbedžija) prikazana je u jeftinom lokalu Plavi anđeo, gde je Lola zvezda programa, koja prva u profesoru Ratu prepozna pesničku dušu, a profesor Rat je prvi čovek koji u pevačici, koja prvenstveno prodaje gostima lokala svoje telo, vidi pravu umetnicu. Te dve umetničke duše se spajaju uz sva neodobravanja njihove okoline, ali ljubav koju dožive daje smisao njihovom postojanju, njihove dve usamljene duše nalaze svoje utočište i svoju sreću jedna u drugoj.

Povodom ovog emitovanja, glumica Sloboda Mićalović dala je intervju >>>

Branislav Pipović

PLAVI ANĐEO

Po motivima romana Profesor Unrat Hajnriha Mana
Premijera 8. oktobar 2013.

Režija i adaptacija: Erol Kadić
Muzika i stihovi: Branislav Pipović
Scenograf: Zorana Petrov
Kostimograf: Ivanka Krstović
Koreografija: Milica Cerović
Dizajner svetla: Miloš Nešić
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović

Lica:

Lola: Sloboda Mićalović
Imanuel Rat: Feđa Stojanović
Feliks: Vlastimir Đuza Stoiljković
Markus: Ivan Jevtović
Kipert: Miodrag Krstović
Bela: Zinaida Dedakin
Direktor gimnazije: Branislav Zeremski
Loman: Ivan Zablaćanski
Kizelak: Stevan Piale
Ercum: Andrej Pipović

Orkestar: Aleksandar Stanković, Bojana Dadić, Vladimir Gagić, Dušan Stojanović

Trajanje: 1 sat i 45 minuta
Reprizna emitovanja: nedelja, 24. maj i ponedeljak, 25. maj od 18 časova

Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs.

Pratite nas!

DRAMATIZACIJE I EKRANIZACIJE ROMANA PUBLIKA VOLI

Glumica velike lepote i još većeg talenta Sloboda Mićalović je rođena Leskovčanka. Otac Dragan je  takođe glumac, kao i mlađa sestra Dragana, a udata je za glumca Vojina Ćetkovića. Završila je muzičku školu i bavila se plesom, zato se Sloboda dobro snalazi u mjuziklima i muzičkim dramama. Završila je glumu na FDU u Beogradu, u klasi prof. Predraga Bajčetića. Na trećoj godini studija reditelj Zdravko Šotra ju je pozvao na kasting za film Zona Zamfirova, kada je dobila ulogu Vaske, po kojoj je upoznala javnost. Ubrzo se nižu uloge u TV serijama, a svakako je postala još poznatija po glavnoj uloziu seriji Ranjeni orao, tu su još Mješoviti brak, Nepobedivo srce, Čizmaši, Koreni.. Glumila je u filmu Emira Kusturice Mlečni put.
Godinama je bila član Narodnog pozorišta gde je ostvarila životne uloge, da bi od 2019. prešla u Jugoslovensko dramsko pozorište; igrala je i u drugim pozorištima, kao što je Pozorište na Terazijama (Čikago), Zvazdara teatar (Tre sorele, Brod ljubavi) a u Madlenianumu je igrala u hit predstavi Miris kiše na Balkanu ulogu Blanki, a kasinje i u muzičkoj drami Plavi anđeo, kao Lola.
Dobitnica je brojnih nagrada od koji su najznačajnije Zlatni smjeh na Danima "Marina Držića" u Zagrebu, Zoranov brk i Plaketa "Žanka Stokić".

Plavi anđeo je simbol ženstvenosti, da li je teško bilo odigrati ovu ulogu posle jedne Marlen Ditrih, kako ste spremali ovu ulogu?

 Bilo je zadovoljstvo raditi na ovoj predstavi. Pokušati razumeti kompleksan odnos muško-ženskih odnosa,opravdati ženu i razumeti svaki njen potez. Možda najlepši deo priče i saradnje , pored svih divnih kolega,izdvojila bih gospodina Djuzu Stojiljkovića .Bilo je veliko zadovoljstvo posmatrati sa koliko posvećenosti ulazi u hram zvani Teatar. Pesma koju pevam na kraju komada ,,Ko sam ja” i dan danas ostavlja snažan utisak i pitanje na koje još nemam jasan odgovor. Predstava je bila zahtevna, nije mjuzikl,ali je komad sa pevanjem. Madlenianum je uvek uspeo da prepozna dobar komad, podelu, reditelja i ostale saradnike. Radujem se gledanju predstave na YouTube kanalu.

Publika Madlenianuma vas pamti i kao Blanki u popularnoj predstavi Miris kiše na Balkanu, šta mislite da li književnih dela dramatizacijom, a vi ste bili akter nakoliko njih, dobijaju na popularnosti ili gube nešto od svoje originalnosti?

Ta predstava je jedna od mojih omjenijih. Potresna priča jedne porodice u isto vreme veoma duhovite žene, situacije. Tekst koji je božanstven.
Ulogu Blanki sam zaista igrala na veliki radost kao i moje divne kolege. Publika je obožavala predstavu i delila katarzu sa nama. 
Ne mislim da gube, samo dobijaju drugi ugao gledanja,kada čitate vi ste reditelj i vi postavljate slike u svojoj glavi a ovde reagujete na već postavljeno i odigrano.
Koreni su pravi primer i pokazatelj koliko su ljudi željni dobrog teksta i kako ostavlja dubok utisak na pojedinca.

U kom teatru draže igrate, dramskom ili muzičkom, zašto?

Volim da igram i u mjuziklima ali moja naklonost ipak ide dramskom teatru.

Kako provodite vreme u doba pandemije, da li Vam nedostaje pozorište?

Kao i svi, trudila sam se da pronadjem mir, da se odmorim, da čitam, da se posvetim svojoj porodici. Pozorište mi jako nedostaje, nadam se da neće dugo trajati sve ovo i da ćemo se videti uskoro u pozorištu.

MUZIKA ČEKA NEKA BOLJA VREMENA

Dve udovice je bila prva opera koju je Stanko Jovanović dirigovao u Madlenianumu, nakon čega je pozvan za šefa dirigenta Opere Madlenianum. zatim je za našu kuću dirigovao operama Travijata, Madam Baterflaj i Pajaci, kao i prvim baletom  sa orkestrom Severna bajka; vodio je i operski studio - Klub mladih, za njegovo vreme postavljene su opera za decu Čarobna frula i mlade Ljubavni napitak koje su i danas na repertoaru. Dirigovao je i prvom operetom u Madlenianumu - Bečka krv. Rođen je 1968. godine u Beogradu. Na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu diplomirao je dirigovanje u klasi prof. Jovana Šajnovića. Ubrzo posle diplomiranja postaje stalni honorarni dirigent RTS-a, da bi od 1996. postao stalni dirigent Simfonijskog orkestra RTS-a, što je i danas. Sa njim ostvaruje veći broj zapaženih koncerata, arhiviranih snimaka ređe izvođenih dela, kao i mnoga dela jugoslovenskih i srpskih kompozitora. Sa RTS-om je snimio  i dva CD-a: VIII vekova Hilandara i Vivaldi – Bah koncerti za violinu i klavir sa solistima Trija Simonuti. Sa Orkestrom Vojske Jugoslavije i Beogradskom filharmonijom izvodi VIII simfoniju L. V. Betovena i Don Žuana R. Štrausa. Tokom jednogodišnjeg rada u Baletu Narodnog pozorišta dirigovao je Delibovu Kopeliju. Na gostovanjima u Engleskoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji, Sloveniji (Mariborska filharmonija) i Kanadi posebno mesto zauzimaju koncerti sa Londonskim kamernim orkestrom, Montrealskom filharmonijom kao i tradicionalni Novogodišnji koncert u Milanu, a od dela izvođenih na tim gostovanjima sa posebnim uspehom dirigovao je Liturgiju S. Rahmanjinova i Bramsovu III simfoniju. Od 1999. godine radi kao šef dirigent Filharmonije mladih "Borislav Pašćan".  Gost dirigent je Slovačke, Segedinske i Subotičke filharmonije i Vojvođanskih simfoničara. Stanko Jovanović je umetnik širokog spektra i aktivan je u svim muzičkim žanrovima ( jazz, rock, narodna muzika). Veliki uspeh je postigao na velikom audio festivalu u Monte Karlu gde je dobio III nagradu za snimak jazz opere Kakaovac (1996.) Na poslednjem pijanističkom CD-u (koji je izašao u januaru 2006 godine u izdanju PGP RTS-a) predstavio se kao sjajan i autentičan izvođač ruskih, mađarskih u rumunskih romansi. Dobitnik je brojnih nagrada, od kojih treba posebno istaći: Oktobarsku nagradu za studenta, nekoliko nagrada matične kuće i dve nagrade BEMUS-a za interpretaciju i najbolji koncert, kao dirigent Filharmonije mladih "Borislav Pašćan".

Maestro, skoro od samih početaka ste uz Madlenianum, bili ste i šef dirigent naše kuće, da li se sećate tih početaka, koliko je bilo značajno za muzički život Beograda i Srbije  otvaranje privatne opere?

U Madlenianum sam došao 2001. i dirigovao prvu grand operu Madlenianuma DVE UDOVICE B.Smetane. U tehničkom smislu jedna od najtežih romantičnih opera koja je bila moj prvi susret sa Madlenianumom. Predstava je imala toliki uspeh da sam odmah posle premijere pozvan za šefa dirigenta. Rado sam prihvatio, jer ideja o privatnoj operi me je oduševljavala od prvog dana kada sam čuo da se tako nešto sprema. Moja očekivanja su se obistinila. Madlenianum je kuća u kojoj sam proveo 15 godina kao šef dirigent, radeći u svetskim uslovima i u uslovima o kojima umetnici mogu samo da sanjaju! To je moguće samo u privatnim institucijama, što govori o velikom značaju takve ideje. Vremenom velikim donacijama Madlene Zepter i velikim radom i umetničkim dometima svih nas u operi, Madlenianum je prevazišao funkciju samo privatne opere, već postao velika usluga naciji, jer su vrhunske kreacije sve više dovodile publiku u Madlenianum i samim tim stvarale novi pogled na opersko stvaralaštvo.

U Madlenianumu ste dirigovali Smetanu, Verdija, Pučinija, Griga, Leonkavala i Štrausa, koja vam je od ovih predstava ostala u najlepšem sećanju i zašto?

Sve su mi predstave drage, rađene su specifično i sa velikom ljubavlju prema operi i poštovanjem prema donaciji osnivača. Svaka predstava je svet i magija za sebe, specijalno sa ansmblima koje sam vremenom oformio za potrebe grand opere.

Madam Baterflaj se smatra klasikom verizma, ipak u produkciji Madlenianuma ovaj naslov je postavljen kao sajber opera, da li je to značilo i prilagođavanje muzike (skraćivanja, skokovi…) savremenom gledaoci, da li mislite da opera ima budućnost?

Svaku predstavu, pa i Baterflaj, sam muzički prilagođavao modernim režijama. Posao je bio veliki i još veća moja odgovornost kako osavremeniti muzički izraz a ne narušiti zakonitosti stila. Zvuči skoro nemoguće, ali je vreme pokazalo, kao i naši uspesi da sam bio na pravom putu. Po mom mišljenju neophodno je menjati muzički izraz ukoliko je režija moderna. Ukoliko se tradicionalno izvodi opera, a slika je potpuno avangardna, dolazi do kolizije i sukoba dva različita mišljenja, vizija, ideja i sve postaje karikaturalno.

Opera ima budućnost, ali samo kao ideja koja negira muziku i stavlja je u  čak treći plan. U svetu je manir da se operske predstave pretvaraju u dramske, vladaju dramski reditelji, a ne operski i samim tim muzika gubi značaj. Opera se gleda a ne sluša i gleda. Ako se tako nastavi opera će izgubiti svoju funkciju. Opera se naziva MUZIČKO-SCENSKO DELO, na žalost sve je manje muzičko!!!

Sarađivali ste sa svetskim rediteljima i koreografom u Madlenianumu, koliko se njihov pristup radu razlikuje od domaćih umetnika?

Razlika je u forsiranju detalja. Kod nas detaljisanje nije u prvom planu, već globalna slika, makrostruktura. Kod stranih reditelja i koreografa su važni detalji i emotivni patos, što naša publika i kritika ne prihvatraju lako. Kao dokaz ovoj tvrdnji je naša Travijata. Kada se pojavila više je zaprepastila publiku mojim muzičkim rešenjima nego samom virtuoznom i maestralnom režijom, upravo zato što je rađeno na pregršt detalja koji su promenjeni, a koju je naša publika u početku prepoznala kao netradicionalne. Međutim, beogradski kritičari su od prve shvatili ideju i poruku koju smo uputili reditelj i ja, pa nam je to bila velika podrška da nastavimo u istom pravcu.

Pandemija je zaustavila koncerte uživo, da li ćemo ipak imati priliku da gledamo neki koncert na otvorenom sa vama kao dirigentom, kakvi su planovi u vašoj matičnoj kući RTS-u, kada će muzičari ponovo moći da sednu za pulteve?

Za sada planova nema zbog ove nesrećne situacije. Kada su ovakve i slične nesreće u pitanju, umetnost dolazi tek na kraju kada se država oporavi i kada život krene svojim tokom. Konkretno SO RTS ima skoro 80 članova koji sede zajedno na malom prostoru i vežbaju. U ovoj situaciji je to nemoguće i veoma rizično. Pominjao se mesec jun kao početak rada, ali nije potvrđeno. Treba biti strpljiv i čekati bolja vremena!

Opera MADAM BAETRFLAJ Đakoma Pučinija je ostala zabeležena kao prva sajber opera kod nas. Reditelj Dejan Miladinović je pokazao da pojmovi iz virtuelnog sveta, poput sajber prostora, heroja i antiheroja iz video igrica mogu postati deo jedne opere, i to opere koja je napisana 1904. godine! Na premijeri 13. maja 2007. godine u ovom spektaklu nastupili su gosti iz Amerike: Ailan Žu, zvezda američkih scena poreklom iz Kine, u ulozi Ćo Ćo San i Marčelo Bedoni koji je pevao rolu Pinkertona, a novom postavkom jedne od najslavnijih operskih ljubavnih priča dirigovao je Stanko Jovanović, koji se već istakao u predstavama Dve udovice i Travijata.

Izrazi novog veka, koji je većma digitalni, poput Cyber prostor, Real time, War craft su obeležja realnosti koja je već uveliko postala virtuelna. Da ovakvi pojmovi mogu naći svoje mesto u operi, jednoj staroj umetnosti, i da se može napraviti „interaktivna opera smeštena u real time-u, se doskora činilo nemoguće i posebno nezamislivo u Beogradu. Međutim, Opera i teatar Madlenianum već je Hofmanovim pričama Žaka Ofenbaha pokazala da opera može – i to sa velikim uspehom – da zakorači u svet stripa i antiutopijskih filmova. Sve ovo je zahvaljujući reditelju Dejanu Miladinoviću, nekadašnjem umetničkom direktoru Madlenianuma, koji je na našu scenu doveo sajber-gejšu Ćo Ćo San i virtuelnog Pinkertona. Na snimku koji ćete gledati igraju ih Jasmina Trumbetaš Petrović i Saša Štulić, a na, otvaranju sezone 2009/2010. pevali su dragi gosti Daniela Dessi i Fabio Armiliato, nakon Opere u Hanoveru i u Milanskoj Skali. Da sve to izgleda moderno i sajber uspeli su da izmaštaju u svojoj kreaciji Tanja Mirčetić koja je zajedno sa rediteljem osmislila scenografiju, Milanka Berberović koja je radila kostime i Srđan Jovanović dizajner svetla, dok je Kreativni studio Zepter radio video animaciju, koja je dosta doprinela atmosferi igrica.

Ljubitelji muzike ovu Pučinijevu operu smatraju jednom od najlepših, u kojoj je ispričana poznata priča o ljubavi Amerikanca i Japanke, o njihovom detetu, borbi za njegovo starateljstvo i na kraju o tragičnom samoubistvu odane gejše Ćo Ćo San. U predstavi su pevali i: Vladimir Andrić, Tanja Obrenović, Dragana Stanković, Predrag Milanović, Nebojša Babić, Aleksa Vasić, Darko Đorđević i Branislav Kosanić. Muzika, igra, japanski stripovi „Mange“ i napredne tehnologije - sve to još jednom je potvrdilo da je opera spoj svih poznatih umetnosti i – da je večno mlada.

Povodom emitovanja opere Madam Baterflaj, dirigent Stanko Jovanović je dao intervju >>>

Đakomo Pučini

MADAM BATERFLAJ

Prema libretu Luidjija Ilike i Djuzepea Djakozea
Premijera 13. maj 2007.

Dirigent: Stanko Jovanović
Reditelj: Dejan Miladinović
Scenografija: Tanja Marčetić i Dejan Miladinović
Kostimograf: Milanka Berberović
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović
Realizacija video animacije: Kreativni studio Zepter

Lica:

Ćo ćo San (Madam Baterflaj): Jasmina Trumbetaš Petrović
Pinkerton, poručnik: Saša Štulić
Kejt Pinkerton, žena: Dragana Stanković
Šarples, konzul: Vladimir Andrić
Suzuki, služavka: Tanja Obrenović
Bonzo, ujak: Aleksa Vasić
Carski izaslanik: Branislav Kosanić
Jamadori, princ: Predrag Milanović
Goro, provodadžija: Darko Đorđević 
Dete: Filip Stanišić

Horisti: Dragana Tasić, Milica Popović, Sandra Perović, Tijana Nikolić, Katarina Voštić, Jelena Nikolić, Milica Gajić, Milena Moravčević, Nataša Džikanović, Nataša Pročković, Adela Filipović, Nataša Drecun, Zorana Kalapiš, Danijela Milošević, Milena Živadinović, Nikola Piperski, Ivan Debeljak, Nenad Čiča, Slaven Čiča

Statisti: Danijela Radonjić, Vesna Novaković, Ivana Živković, Sara Ilić, Nemanja Jović, Ljubo Jaćimović, Gorjana Ilić, Peđa Ilić

Orkestar Madlenianuma
Koncert majstori: Vesna Janssens i Balint Varga
Asistent dirigenta: Biserka Vasić 
Asistent reditelja: Tadija Miletić
Muzička priprema: Dragana Anđelić Bunjac

Trajanje: 2 sata i 20 minuta u dva čina 
Reprizna emitovanja: četvrtak, 21. maj i subota, 23. maj od 18 časova.

Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs.

Pratite nas!

Sreda, 20. maj u 19.30 časova

Opera
Đakomo Pučini

MADAM BATERFLAJ

Prema libretu Luidjija Ilike i Djuzepea Djakozea
Premijera 13. maj 2007.

Dirigent: Stanko Jovanović
Reditelj: Dejan Miladinović
Scenografija: Tanja Marčetić i Dejan Miladinović
Kostimograf: Milanka Berberović
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović
Realizacija video animacije: Kreativni studio Zepter

Lica:

Ćo ćo San (Madam Baterflaj): Jasmina Trumbetaš Petrović
Pinkerton, poručnik: Saša Štulić
Kejt Pinkerton, žena: Dragana Stanković
Šarples, konzul: Vladimir Andrić
Suzuki, služavka: Tanja Obrenović
Bonzo, ujak: Aleksa Vasić
Carski izaslanik: Branislav Kosanić
Jamadori, princ: Predrag Milanović
Goro, provodadžija: Darko Đorđević 
Dete: Filip Stanišić

Horisti: Dragana Tasić, Milica Popović, Sandra Perović, Tijana Nikolić, Katarina Voštić, Jelena Nikolić, Milica Gajić, Milena Moravčević, Nataša Džikanović, Nataša Pročković, Adela Filipović, Nataša Drecun, Zorana Kalapiš, Danijela Milošević, Milena Živadinović, Nikola Piperski, Ivan Debeljak, Nenad Čiča, Slaven Čiča

Statisti: Danijela Radonjić, Vesna Novaković, Ivana Živković, Sara Ilić, Nemanja Jović, Ljubo Jaćimović, Gorjana Ilić, Peđa Ilić

Orkestar Madlenianuma
Koncert majstori: Vesna Janssens i Balint Varga
Asistent dirigenta: Biserka Vasić 
Asistent reditelja: Tadija Miletić
Muzička priprema: Dragana Anđelić Bunjac

Trajanje: 2 sata i 20 minuta u dva čina 
Reprizna emitovanja: četvrtak, 21. maj i subota, 23. maj od 18 časova.

.

Petak, 22. maj u 19.30 časova

Drama
Branislav Pipović

PLAVI ANĐEO

Po motivima romana Profesor Unrat Hajnriha Mana
Premijera 8. oktobar 2013.

Režija i adaptacija: Erol Kadić
Muzika i stihovi: Branislav Pipović
Scenograf: Zorana Petrov
Kostimograf: Ivanka Krstović
Koreografija: Milica Cerović
Dizajner svetla: Miloš Nešić
Lektor: Ljiljana Mrkić Popović

Lica:

Lola: Sloboda Mićalović
Imanuel Rat: Feđa Stojanović
Feliks: Vlastimir Đuza Stoiljković
Markus: Ivan Jevtović
Kipert: Miodrag Krstović
Bela: Zinaida Dedakin
Direktor gimnazije: Branislav Zeremski
Loman: Ivan Zablaćanski
Kizelak: Stevan Piale
Ercum: Andrej Pipović

Orkestar: Aleksandar Stanković, Bojana Dadić, Vladimir Gagić, Dušan Stojanović

Inspicijent: Ljiljana Golubović Ivanković

Trajanje: 1 sat i 45 minuta
Reprizna emitovanja: nedelja, 24. maj i ponedeljak, 25. maj od 18 časova.

.

Nedelja, 24. maj u 19.30 časova

Drama 
Žorž Fejdo

DAMA IZ MAKSIMA

Prevod: Ivanka Marković i Dejana Miladinović
Adaptacija: Branislava Ilić

Premijera 10. maj 2008.

Režija: Slavenko Saletović
Scenografija: Jasna Dragović
Kostimografija: Milanka Berberović
Muzika: Miroljub Aranđelović Rasinski
Scenski pokret: Pjer Rajković
Dizajn svetla: Srdjan Jovanović

Lica:

Gospodin Petipon: Mihailo Lađevac
Gabrijela Petipon: Ljiljana Stjepanović
Cica Žeravica: Katarina Radivojević
Monžikur: Miloš Đorđević
General: Feđa Stojanović
Klementina: Ljubica Lukač
Korinjon: Viktor Savić
Načelnik Sovarel: Vladan Gajović
Gospođa Sovarel: Lidija Pletl
Vojvotkinja: Eva Ras
Vojvoda: Vuk Saletović
Sluga (Emil, Etjen i Žorž Klemenso): Zoran Ćosić

U godini velikog jubileja Migela de Servantesa i njegovog romana Don Kihot, Opera i teatar Madlenianum pridružila se proslavama koje su u čitavom svetu slavile 400 godina od prvog španskog izdanja ovog besmrtnog dela. Smatrajući da je najbolja dramska adaptacija koja je na motive ovog romana napravljena, baš ona pisaca Mihaila Bulgakov, autor romana Majstor i Margarita, izabrali smo nju u najdubljem uverenju da Don Kihot i njegov pratilac Sančo Pansa nisu samo španski junaci XVII veka, već da su nakon četiri stoleća neprolazne slave oni postali i francuski i nemački i ruski, ali i naši srpski heroji. Pretvoriti bronzani vek u zlatno doba viteštva, bezglavo jurišati na vetrenjače zbog nebeske slave, zametnuti boj protiv zlih volšebnika – nije li to deo i naše slatko-gorke novije i starije istorije?

I ova predstava je pokazala da “hrabrost prati slavne”. Dragan Jovanović je već bio popularan glumac, poznat po svojoj šaljivosti i bravuroznosti da publiku dovede do suza od smeha, a ta šarmantnost ga prati i danas, ali nikad mu nije bila poverena neka pozorišna režija. Ipak istanačan ukus i poznavanje teatra Madlene Zepter je i ovog puta su bili nepogrešivi u odabiru komada koji će se igrati u njenoj zadužbini, kao i saradnika koji će ostati zabeleženi u istoriji našeg teatra. Imali smo sreće da je Veliki Petar Kralj zaigrao u našoj Kući kao Sančo Pansa. Bio je bravurozan, jedino njegova životna skromnost mu nije dozvoljavala da hvali sebe i zato otud njegova kratka biografija u program ove predstave čije delove citiramo: “Igrao i igra gde god ga pozovu u dobro društvo i za ulogu za koju mu se čini da ima smisla. Nagrada se nadobijao, ali mu je najdraža nagrada što publika još ima strpljenja da ga gleda i sluša.” 

Povodom emitovanja ove drame, reditelj i glumac Dragan Jovanović dao je intervju >>>

Migel Servantes

DON KIHOT

Po drami Mihaila Bulgakova
Premijera 28. decembra 2005.

Režija: Dragan Jovanović
Scenografija: Jasna Dragović
Kostimografija: Ljiljana Petrović
Koreografija: Sonja Divac 

Lica:

Alonso Kihano, Don Kihot od Manče: Dragan Jovanović

Sančo Pansa, kopljonoša Don Kihota: Petar Kralj

Ključarica Don Kihota, Aldonsa Lorenso,
seljanka, i Maritornes, služavka u svratištu: Branka Pujić  

Pero Peres, seoski sveštenik, licenciat, Gonič Mazgi, Vojvoda: Nebojša Ljubišić

Nikolas, seoski berberin, Palomek Levša,
vlasnik svratišta, Upravitelj Vojvodin, Duenja Rodriges: Rade Marković, ml.

Antonija, Don Kihotova rođaka, Vojvotkinja: Nada Macanković

Sanson Karasko, bakalavar, sluga Martinesov,
stanar Palomekov, i starac, i sluga: Petar Benčina

Duhovnik Vojvodin, radnik u svratištu, paž, II starac, II sluga: Igor Benčina

I monah, Tenorio Ernandes, stanar Palomekov, svita: Veljko Nikolić - Papa Nik

II monah, Pedro Martines, stanar Palomekov, svita: Vuk Bradić

Goniči konja: Svi

Trajanje: 1 sat i 50 minuta
Reprizna emitovanja: utorak, 19. maj i sreda, 20. maj od 18 časova

Predstave se emituju preko YouTube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima i nemogućnosti rada pozorišta kao opšte mere zabrane zbog pandemije. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs

Pratite nas!