Intervju sa Marijanom Aracki
MUZIČKO POZORIŠTE UZ MLADE SNAGE IMA BUDUĆNOST
Marijana Aracki, dramski pisac je bila dramaturg predstave za mlade Prisutnost. Rođena je 22. jula 1982. u Beogradu. Kao apsolvent Filološkog fakulteta upisuje Fakultet dramskih umetnosti, gde je diplomirala na katedri za dramaturgiju. U oblasti esejistike nosilac je nagrade „Borislav Pekić“, kao i specijalnog priznanja od strane OEBS-a za esej o demokratiji objavljen u knjizi Licem ka budućnosti. Autor je radio-drame Nemirna godina nastale po motivima istoimene pripovetke Iva Andrića, u režiji Meline Pote Koljević (Radio Beograd), dok za radio-dramu Srpski rulet potpisuje i scenario i režiju. Za svoj diplomski komad u stihu Zvezdarski vitez (Pozorište „Boško Buha“, Beograd, u režiji Đurđe Tešić, 2016) dobija specijalnu preporuku za izvođenje od strane međunarodne organizacije ASSITEJ, koja ga proglašava za jedan od najboljih pozorišnih komada za decu. Potom slede Vitez iz Vilsonove (Gradsko pozorište „Jazavac“, Banja Luka, u režiji Slobodana Perišića, 2018) i sevdah drama Što te nema pod rediteljskom palicom Erola Kadića – prvi zajednički projekat Narodnog pozorišta Mostar, Hrvatskog narodnog kazališta iz Mostara i Narodnog pozorišta Republike Srpske koji je ujedinio umetnike sa prostora bivše Jugoslavije (premijerno izveden u sklopu 100. manifestacije Šantićevih večeri poezije, oktobra 2019. godine). Koscenarista je treće sezone serije Komšije (režija: Milan Karadžić), a knjiga Studiranje Šabrola, čiji je koautor, posvećena je bogatom stvaralaštvu čuvenog francuskog reditelja Kloda Šabrola, predvodnika francuskog Novog talasa i već je uvrštena u literaturu namenjenu studentima filmske režije i dramaturgije.
Predstava Prisutnost je nastala kao kolektivno delo mladih umetnika, oni su birali likove koje će igrati, osmišljavali dijaloge i radili mizanscen, kako ste im Vi pomogli u ovom eksperimentu?
Lepota rada na predstavi Prisutnost ogleda se upravo u tome što su glumci sami birali likove prema svom umetničkom senzibilitetu ili kako mi to volimo da kažemo „18 lica traži pisca“. Budući da su svi ponaosob unikatni i svako je uneo deo svog šarma, energije i harizme, trebalo ih je sve ukomponovati u jednu zaokruženu celinu, da svi zajedno ispričamo jednu priču koja je bliska svima nama i koja se tiče svih nas, a to je borba mladog čoveka za svoje mesto pod suncem… priču protkanu snovima, nadanjima, strahovima i čežnjom za ljubavlju i slobodom. Iako obiman i zahtevan, sam proces rada bio je istinsko uživanje budući da se na jednom mestu, zahvaljujući rediteljki Ani Radivojević Zdravković, okupilo 18 vrhunskih mladih glumaca koji su zablistali na Velikoj sceni Madlenianuma.
Koliko je u Srbiji prisutno pozorište za mlade? Da li postoji neka posebna scena koja se bavi temama koje baš njih interesuju?
Pozorište za mlade u Srbiji zauzima tek jedan majušni delić sveukupnog pozorišnog života kod nas i to uglavnom zahvaljujući inicijativi mladih glumaca koji traže svoj prostor ne samo za iskazivanje svojih talenata, već i za preispitivanje tema koje ih se duboko tiču. Jako je teško i velika je borba mladih umetnika da sami pokrenu projekat tog tipa, što uglavnom uspevaju na nekim alternativnim scenama, pa je stoga ogroman značaj za sve nas što je Madlenianum prepoznao potencijal mladih umetnika i otvorio im svoja vrata, a interesovanje publike koje ne jenjava dokaz je da smo napravili nešto dobro, kvalitetno i prepoznatljivo ne samo za mlade, već i za sve generacije.
Iz vašeg iskustva da li muzičko pozorište, pre svega opera, ima budućnost, kako privući širu publiku?
Muzičko pozorište apsolutno ima budućnost. Kao dramski pisac u svakom svom komadu ustupila sam značajno mesto muzici i to je došlo potpuno spontano, neplanski. Muzika se sama uvukla u priču, jer je prijemčiva gotovo svakom žanru i daje jednu uzvišenu notu komadu, a kada vidite da cela sala zapeva uz prepoznatljive tonove shvatite koliko je publika gladna takvih sadržaja kojih je sve manje. Živimo u digitalnoj eri koja nudi obilje mogućnosti. To treba iskoristiti.
Prošlo je vanredno stanje, kako ste ga Vi iskoristili? Šta Vam sad predstoji?
Karantin sam provela radno – u čemu beskrajno uživam, dovršavajući filmski scenario na kome radim već duže vreme. Sada pripremam jedan istorijski roman i novi pozorišni komad (i ovoga puta sa neizostavnom muzikom!) i živim za dan kada će se publika vratiti pozorištu i mi zajedno sa njom.