Jezici

19. april u 19.30

Premijerno emitovanje drame KVARTET

U nedelju, 19. aprila od 19.30, premijerno emitujemo poslasticu za naše starije sugrađane - najizvođeniju dramu Ronalda Harvuda KVARTET.

To je priča o neprolaznosti lepote operske umetnosti i slavljenju života u jednom staračkom domu, koju su maestralno odigrali doajeni našeg glumišta: Ružica Sokić, Đurđija Cvetić, Miodrag Radovanović i Ivan Bekjarev.

Drama Kvartet jedna je od najigranijih Harvudovih drama. Drama govori o lepoti opere i bolnoj prolaznosti operskih glasova i predstavlja najlepši primer engleske sentimentalne komedije iz pera jednog od najvećih britanskih pisaca današnjice. Nastao kao omaž preminulom dirigentu Džordžu Šoltiju, za komad Kvartet bi se moglo reći da je melanholična istorija opere, uz podsećanje na sve ono što operu neminovno prati: ogovaranja, intrige, pevačku kapricioznost i razmaženost. Reč je o velikom komadu kamernog tipa za četiri majstorska starija glumca, u kojem je Harvud otišao najdalje u svojoj ljubavi prema muzici i operi.

Četiri stara pevača u staračkom domu za penzionisane muzičare, koji se nakon mnogo decenija još jednom okupljaju da bi kao nekad davno u Konvent Gardenu ponovo zapevali kvartet iz opere Rigoleto, tumače prvaci naše dramske scene: Đurđija Cvetić, Miodrag Radovanović, Ružica Sokić, Ivan Bekjarev. Reditelj ove drame je Miloš Jagodić, scenografiju potpisuje Aleksandar Veljanović, a kostim Milica Grbić. Premijerno je izvedena 5. oktobra 2006. godine.


Intervju sa Ivanom Bekjarevim >>>

.

Ronald Harvud

KVARTET

Drama u dva čina, sa pauzom

Premijera: 5. oktobar 2006.

Reditelj: Miloš Jagodić
Scenograf: Aleksandar Veljanović
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Prevodilac: Đorđe Krivokapić

Lica: 

Džin Horton - Đurđija Cvetić
Sesili Robson - Ružica Sokić
Vilfred Bond - Ivan Bekjarev
Redžinald Pedžet - Miodrag Mrgud Radovanović
Mlada Džin - Ana Cvetković (u ulozi Đilde)
Mlada Sesili - Iva Profaca (u ulozi Madalene)
Mladi Vilfred - Saša Novaković (u ulozi Rigoleta)
Mladi Redžinald - Igor Arizanović (u ulozi Vojvode)

Scenski govor: Radovan Knežević
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Izbor muzike: Aleksandar Gatalica
Montaža i remastering muzičkih matrica: Petar Antonović
Asistent scenografa: Tatjana Cvetković
Inspicijent: Ljiljana Golubović

Trajanje: 1:33' u dva čina sa pauzom

Reprizno emitovanje: utorak, 21. april i sreda 22. april od 18 časova.

 

Prikazivanje napred navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs.

Pratite nas!

 

Intervju sa Dejanom Kolarovim i Milanom Rusom

NEOBUZDANI DEČAK - VOLFGANG AMADE

Dejan Kolarov, koji je maestralno odigrao Volfganga Amadea dolazi iz Zrenjanina, gde je zavrsio nižu baletsku školu. Po završetku srednje baletske škole "Lujo Davičo", zapošljava se kao član ansambla Baleta Narodnog pozorišta, u ovoj kući je danas prvi solista, gde je ostvario niz glavnih i solističkih uloga u klasičnim, neoklasičnim i savremenim predstavama. Neko vreme je boravio u inostranstvu, gde je kao solista igrao u baletu Augsburg teatra u Nemačkoj. Iako je imao ponudu da ostane u inostranstvu odlučio je da se vrati, kako on to kaže "zbog inspiracije - Mene inspiriše naš narod i volim ovu zemlju."
Bio je igrač u K.P.G.T., Bitef Dance kompaniji, a sa Madlenianumom sarađuje od baleta Nižinski - Zlatna ptica, a ostvario je i fantastičnu ulogu u baletu Triptih (oba ćemo imati priliku da gledamo online), trenutno ga na našoj sceni gledamo u baletu Hazarski rečnik - Lovci na snove.
Saradjivao je sa brojnim koreografima, domaćim i stranim kod nas i u inostranstvu, gde je bio gostujući igrač i asistent koreografima. Trenutno saradjuje sa najvećim svetskim imenima današnjice kao što su Sergej Polunjin, Johan Koborg... 2015. na maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu postavlja svoju igračku predstavu kao reditelj i koreograf Ćelava pevacica (E. Jonesko). Takodje, radi scenski pokret za operu i dramu. 
Nagradjen je brojnim nagradama, za umetničko dostignuće i doprinos igračkoj sceni, poput nagrada "Smilja Mandukić" i  "Nataša Bošković".

Pitali smo ga kako je bilo spremati ulogu Mocarta.

Prošlo je dosta godina od tada, ali za mene je bio veliki izazov da uradim tu ulogu pogotovo što sam tada bio mlad igrač, a data mi je prilika da uradim lik i život jednog od najvećih klasičnih kompozitora svih vremena. Bila mi je velika odgovornost, da to tada uradim najbolje što mogu i opravdam sebe za pruženu priliku. Naravno, da mi je i rad sa Zanelom mnogo značio,  pa i do dana danšenjeg, jer u našoj profesiji je pravilo da se može od svakoga nešto naučiti, tako da to znanje i iskustvo koristim i danas.

 

Kako je bilo raditi sa partnerima, pogotovo Anom Pavlović (igra Konstanc Mocart) i Milanom Rusom (Salijeri)?

To su lepa iskustva, kroz rad i vreme koje provodimo zajedno u salama i na sceni nas pravi kreativnijima i boljima. Na sceni ne zavisiš samo od sebe, već i od svojih partnera i svih ostalih učesnika u predstavi. Izuzetno je zadovoljstvo biti sa takvim umetnicima na sceni kao što su njih dvoje.

 

Kako da baletski igrač održava kondiciju u izolaciji, kako da mu ona lakše prođe? U čemu Vas je prekinula ova pandemija i šta Vas čeka posle ukidanja vanrednog stanja?

Nije stvar samo u kondiciji, bitno je pored ličnog održavanja fizičke forme da isto tako održavamo svoju kreativnost, informisanost, želju... Sve to održava formu tela i unutrašnjosti uma.
Bilo je u planu da nastupam u Londonu i Japanu sa Sergejem Polunjinom, ali su termini zbog pandemije pomereni za kasnije u toku godine.
U Narodnom pozorištu smo započeli rad na novoj predstavi Mikelandjelo u koreografiji Maria Radačovskog, koja je takodje prekinuta zbog nastale situacije. U svakom slučaju nastaviće se sve polako. Trenutno je najbitnije ostati zdrav i pozitivan.

Razgovor vodila Tatijana Rapp

.

.

ANTOLOGIJSKE ULOGE ODIGRANE U MADLENIANUMU
.

Milan Rus je rođeni Novosađanin. Po završetsku srednje Baletske škole u Novom Sadu angažovan je kao član ansambla Srpskog narodnog pozorišta. Posle niza solističkih uloga, Balet SNP-a ga promoviše i angažuje kao drugog solistu. Da bi ubrzo prešao u Beograd I postao stalni član Baleta Narodnog pozorišta gde ubrzo biva promovisan u prvog solistu, što je i danas. Kao igrač, Milan interpretira celokupni repertoar od klasičnog i neoklasičnog do savremenog baleta. Tumačio je naslovne uloge u mnogim baletima, a u Madlenianumu koji ga takođe po dolasku u Beograd odmah angažuje igrao je u baletima Orfej u podzemlju, Triptih, Bolero, a naročito je upečatljiva njegova uloga Salijerija u baletu Reneta Zanele Volfgang Amade. Dobitnik je velikog broja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu, Nagrade Grada Beograda, Udruženja baletskih umetnika Srbije, Nagrade "Terpsihora"....Ostvario je veliki broj inostranih gostovanja sa svojom matičnom kućom kao i samostalna gostovanja u Italiji.

Pitali smo ga kako je bilo tumačiti Salijerija i kakva je bila saradnja sa koreografom i kolegama.

Uloga Salijerija je jedna od mojih omiljenih,ostavila je poseban pečat u mojoj karijeri. Ljudi me i danas pamte i povezuju sa tim likom. Saradnja sa Renatom za mene kao mladog igrača bila je neprocenjiva, takodje kao i saradnje sa mojim kolegom Dejanom (Kolarov). On je talentovan igrač i veliki umetnik, bio je veliki izazov deliti sa njim scenu, kao i sa prvakinjom Anom Pavlović. 


Da li ima neka uloga koju ste odigrali u Madlenianumu, a da Vam je naročito draga?
Obožavao sam ulogu u baletu Violeta u koreografiji Ramon Uljea kao i ulogu Orfeja, koreografa Krunislava Simića. Za njih me vezuju posebna osećanja, podsećaju me na lepa vremena, putovanja i druženja sa meni dragim kolegama i prijateljima.


Iako ste u ozbiljnim godinama za baletskog igrača i dalje igrate naslovne i teške uloge svih stilova, kako održavate formu, da li imate neki poseban režim života?
Pored klasa, proba za repertoar u pozorištu, volim teretanu to je jednostavno moj stil života. Volim da sam fizički aktivan to me opušta I čini zadovoljnim. U poslednjih par godina moram priznati da sam promenio i način ishrane. 


Kako provodite vreme u izolaciji, kako da nam ona bude inspiracija?

Ovo je idealno vreme da se posvetite sami sebi i vama voljenoj osobi, da otkrijete možda još neki talenat koji se krije u vama.

 
Razgovor vodila Tatijana Rapp

 

17. april u 19.30

Premijerno emitovanje baleta VOLFGANG AMADE

Balet vanredne lepote Volfgang Amade, koji je Madlenianum premijerno izveo 31. maja 2005, a povodom 250 godišnjice od Mocartovog rođenja, angažujući koreograf iz Beča Renata Zanelu, kome je ovo bio prvi celovečernji komad za Balet Bečke državne opere, a koji je on adaptirao za scenu Madlenianuma, uz originalne kostime iz Beča Žordi Roiga i posebno pravljenu scenografiju austrijskog slikara Kristijana Aterzea. Dejan Kolarov u naslovnoj ulozi je napravio antologijsku ulogu, ali je važno pomenuti i Milana Rusa kao Salijerija, njegovog savremenika i protivnika.

Balet Volfgang Amade igra se na muziku Mocarta i Salijerija u izboru samog koreografa i na najbolji način nas vodi kroz Mocartova emocionalna stanja. Prvi put balet Volfgang Amade izveden je u Bečkoj operi 1998. godine i nekoliko godina sa velikim uspehom održao se na sceni u Beču, dok je za Operu i teatar MADLENIANUM urađena nova verzija ovog baleta za koju su iznajmljeni originalni kostimi iz Bečke opere. Ekskluzivno za beogradsku premijeru, pripremljena je nova scenografija za koju je angažovan Kristijan Aterze, jedan od najpoznatijih savremenih slikara Austrije. Dvanaest autorovih tematskih slika specijalno je urađeno i koriste se u ovoj predstavi.

Balet na umetnički način – igrom, muzikom, scenografijom, kostimima i savremenim scenskim rešenjima, prikazuje prelomne tačke života i stvaralaštva muzičkog genija iz Salcburga, umetnika koji je najviše voleo da se služi imenom - Wolfgang Amadé. Kroz živopisne likove, pre svega njegove žene Konstance (u tumačenju Ane Pavlović), suparnika Salijerija (Milan Rus), ali i brojnih drugih ličnosti iz njegovog dobaiI života koje Mocart (Dejan Kolarov) sreće prelama se njegova genijalna umetnost, ali i tragična sudbina i nerazumevanje njegovog božanskog talenta.

Petak, 17. april u 19.30 časova

Balet na muziku V. A. Mocarta i A. Salijerija
VOLFGANG AMADE (Wolfgang Amadé)

Premijera 31. maj 2006.

Koreograf: Renato Zanela, Austrija
Scenograf: Kristijan Aterze, Austrija
Kostimograf: Žordi Roig, Španija

Volfgang Amade: Dejan Kolarov
Konstanca Mocart: Ana Pavlović
Antonio Salijeri, kompozitor: Milan Rus
Leopold Mocart: Nenad Jeremić
Grof Orsini Rozenberg, upravnik: Goran Stanić
Kilijan Štrak, komornik: Ljubiša Peković
Đuzepe Bono, dirigent: Dušan Mihailović
Baron fon Sviten: Nebojša Stanković
Car Jozef II: Nenad Jeremić
Kolombina: Dalija Imanić
Emanuel Šikaneder, Arlekino: Aleksandar Ilić
Cecilija Veber, Konstancina majka: Marija Janković
Katarina Kavaljeri, primadona: Ida Ignjatović
Dečak Mocart: Jovan Riznić

Ansambl:
Margareta Stefanović, Bojana Žegarac, Sanja Ninković, Smiljana Stokić, Milica Jević, Ivana Kozomara, Jovana Mirosavljević, Marina Pamučar, Nada Stamatović, Maša Tadić, Milja Đurić, Jovica Begojev, Nikica Krluč, Mihajlo Stefanović, Miloš Kecman, Vladimir Panajotović, Željko Grozdanović, Ilija Surla

Lakeji: Vladimir Grubač, Nemanja Jović, Đorđe Trajković, Vladimir Đorđević, Velibor Pantić, Ljubo Jaćimović

Repetitor: Marija Janković
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović

Trajanje: 1.17' 

Reprizno emitovanje: nedelja, 19. april i ponedeljak 20. april od 18 časova.

Intervju sa Dejanom Kolarovim i Milanom Rusom >>>

Prikazivanje napred navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs. 
Pratite nas!

Intervju sa Jasminom Trumbetaš Petrović

ULOGE ZA PAMĆENJE

Jasmina Trumbetaš Petrović, rođena Beograđanka je uporedo sa studijama slavistike na Filološkom fakultetu, završila pevanje prvo kod profesora Predraga Androvića, a zatim kod profesorke Radmile Bakočević, kod koje je i magistrirala. Još tokom studija dobijala je priznanja kao najbolji student na odseku za solo pevanje, među kojima su: Nagrada „Jelena Mihajlović“, Nagrada „Biserka Cvejić“, Nagrada „Petar Konjović“, Nagrada „Aleksandar Trifunović“, „Jeunesse Musicales“ i druga nagrada (prva nije dodeljena) na takmičenju „Spontini-Pergolezi“ u Maiolatiju u Italiji 2000.
U Operi Narodnog pozorišta u Beogradu je angažovana još od 1993, prvo kao član Operskog studija, danas je direktorka Opere Narodnog pozorišta. Od brojinih uloga sopranskog faha pomenućemo samo neke za koje je dobila nagrade i koje je imala prilike da peva i u inostranstvu:
Margareta (Faust), Leonora (Moći sudbine), Aida, Tatjana (Onjegin), Madam Baterflaj... U operi Madlenianum je od samog početka, učestvovala je u operama Tajni brak, Dve udovice, Tako čine sve, Madam Baterflaj, Manon Lesko. Neke od njih ćemo imati prilike da vidimo i u ovom online sezoni.

 

Imali ste prilike od početka da učestvujete u operskim produkcijama Madlenianuma, kakav je vaš utisak da li je naša kuća uspela u misiji približavanja kamernih i retko izvođenih dela publici, kakvo je vaše iskustvo u saradnji sa Madlenianumom?

Jedna sam od nekolicine onih koji su učestvovali u prvoj predstavi  Tajni brak  tada  novoosnovanog Madlenianumu, kada zgrada još nije ni postojala. Entuzijazam je bio veliki i moram reći da je rad u svakoj produkciji uvek bio na visini sa kvalitetnim ljudima, bilo da su  pitanju pevači, dirigenti ili reditelji. U svim produkcijama u kojima sam nastupala, a bilo ih je dosta, uvek je bio ozbiljan i posvećen rad. Madlenianum je svakako dao nešto što je bilo potrebno muzičko-operskoj sceni a s druge strane oživeo je mnoga dela koja nisu vidjena ili su zaboravljena.

 

Praizvedba opere Cosi fan tutte je bila 2002. godine na sceni Madlenianuma, igrali ste ulogu Fiordiligi. Da li je to bio vaš prvi susret sa Mocartom? Imali ste prilike da radite sa vokalnim pedagogom Oliverom Miljaković, koliko je bio dragocen taj masterklas u pripremi uloge? Kakvo Vam je bilo iskustvo sa dirigentom Rubenom Silvom i rediteljem Miklošem Sinatarom?

Iako sam pre ove predstave već pevala Paminu u Mocartovoj Čarobnoj fruli u produkciji Narodnog pozorišta, moram reći da je opera Tako čine sve bila  jedna predstava koju smo svi voleli i radovali smo se svakoj probi. Ekipa je bila sjajna, a režiser Sinetar je bio zaista  veliki poznavalac scene od koga smo mnogo toga naučili i uspeli da napravimo jednu divnu predstavu zajedno sa sjajnim dirigentom Silvom.Takođe, uz pomoć Olivere Miljaković, velikog poznavaoca stilskog pevanja uloga iz Mocartovih opera uradili smo predstavu onako kako ona zaista treba da zvuči u vokalnom muzičkom smislu.

 

Pre dva meseca smo Vas videli u naslovnoj ulozi u operi Manon Lesko, kakvi su dalji planovi povodom ove opere koja je koprodukcija dve kuće, Narodnog pozorišta i Madlenianuma?

Posle 53 godine Beograd je imao priliku da vidi ovu predstavu u novom ruhu na obe naše operske scene. Kritike su bile sjajne i ova predstava je doživela veliki uspeh jer je bila kvalitetna u svim segmentima, od pevanja, orkestra, preko vizuelnog doživljalja režije, scenografije i kostima. Zaista smo se vratili u vreme visoko kvalitetnih predstava. 
Ova predstava će se i dalje prikazivati na obe scene, a planiraju se i gostovanja koja će se realizovati u skladu sa mogućnostima koje proizilaze iz aktuelne sadašnje situacije koja je zaokupila ceo svet pa prema tome i kulturu. Nadamo se najboljem.

 

Kako provodite vreme u izolaciji, kako da nam ova situacija bude inspiracija?

Za sve ljude, pa i za nas umetnike ova situacija može da bude prilika da se urade neke nove stvari za one koji to nisu stigli a želeli su. Oni koji su puno radili, da se odmore i iskoriste vreme I budu sa porodicom.  Isto tako možda je ovo i prilika  da se vratimo sebi i ne zaboravimo zašto smo na zemlji. Da shvatimo da je život jedan i kratak da se bavimo banalnim stvarima. Samim tim što smo umetnici Bog nam je dao tu privilegiju da se bavimo visokom kulturom i ne smemo to zaboraviti niti propustiti ni jedan trenutak  da se iskreno ne posvetimo umetnosti. Umetnost zahteva celog čoveka i puno ljubavi koju treba uložiti ne samo u stvaranje i kreiranje dela nego i u  međusobno poštovanje među kolegama.Lepa reč, osmeh, ljubav može učiniti čuda a prema tome i sjajne predstave.

U ovom vremenu, vremenu u izolaciji  moja usmerenost ide ka porodici i našim zajedničkim interesovanjima. Zajedno vežbamo na krovu naše zgrade, gledamo filmove, kuvamo i eksperimentišemo u kuhinji sa receptima, učimo svako u svojoj oblasti interesovanja, pevamo, sviramo. Vraćamo se biljkama. Sadimo cveće na terasi .Pravili smo i maske i uopšte svaki dan nam je kratak jer ima puno toga sto bismo hteli da uradimo ili napravimo.

Čuvajte svoje zdravlje. Budite optimisti u svemu što radite. Širite ljuba , jer ljubav pokreće sve.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp

 

15. april 19.30

Emitovanje opere COSI FAN TUTTE

Kao prvu Mocartovu operu na svojoj sceni Madlenianum je izabrao nikad izvođenu operu kod nas Tako čine sve  (u original Cosi fan tutte), koja je premijerno izvedena 26. aprila 2002. godine. Angažovanjem dirigenta Rubena Silve iz Bolivije i reditelja Mikloša Sinetara iz Mađarske, ova produkcija je pokazala kolika je velika i neprolazna Mocartova umetnost, koja je naročito došla do izražaja u ovom poznom delu koja od pevača zahteva veliku muzičku veštinu, ali i razigranost na samoj sceni. Angažovanjem primadone Bečke opere Olivere Miljaković da kao vokalni pedagog radi sa vrsnim operskim umetnicima, sa kojima su u alternaciji bile mlade snage operske scene, koji su svoj glasove brusili na Mocartovima arijama i ansamblima, Madlenianum je ovom produkcijom pokazao kako se priprema svetska operska predstava. 

Cosi fan tutte je jedna od komičnih Mocartovih opera pisana u poznijim godinama autora, i prikazuje svu raskoš njegovog talenta. Kroz razigranu i rafiniranu muziku u ovoj operi Mocart dočarava nestalnosti ljudskih osećanja. Don Alfonzo, skeptični filozof, sklapa opkladu sa mladićima Guljelmom i Ferandom, uveravajući ih da će ih njihove dragane izneveriti. Alfonzo uz pomoć sluškinje Despine i prepredene igre nagovara na neverstvo Fjordiliđi i Dorabelu. Dve naivne devojke su prevarile svoje mladiće sa njima samima, ali prerušenim! Na kraju se ipak sve srećno završi, jer verne ili neverne - »tako čine sve«. U izvođenju Jasmine Trumbetaš Petrović, Tanje Obrenović, Saše Štulića, Saše Kovačića, Miodraga Miše Jovanovića i Anete Ilić, ova opera je svojevremeno pokupila simpatije publike, pa je obnovljena 2006. godine.

Sreda, 15. april u 19.30

Opera Volfganga Amadeusa Mocarta 

Cosi fan tutte (Tako čine sve)

Komična opera u dva čina

Libreto Lorenco da Ponte
Premijera: 26. april 2002.
 

Dirigent: RUBEN SILVA, Bolivija
Inscenator: MIKLOŠ SINETAR (MIKLÓS SZINETÁR), Mađarska
Koreograf: KRUNISLAV SIMIĆ
Scenograf: VLADISLAV T. LALICKI
Kostimograf: MAJA STUDEN

Lica:

Fiordiligi: Jasmina Trumbetaš Petrović
Dorabella: Tanja Obrenović
Despina: Aneta Ilić
Guglielmo: Saša Kovačić
Ferrando: Saša Štulić
Don Alfonso: Miodrag Miša Jovanović

Baletski ansambl: Margareta Stefanović, Ines Ivković, Željko Grozdanović, Mihajlo Stefanović, Nebojša Stanković

Hor: Jasna Stanković, Dragana Đorđević, Jelena Nikolić, Marija Stefanović, Ileana Lužajić, Nataša Drecun, Amanda Stojković, Vladanka Radulović, Sandra Pejić, Dragana Kostić, Darko Kostić, Marko Milanović, Igor Vujašković, Lazar Rančić, Dušan Rančić, Nikola Salaćanin, Aleksandar Petrović, Srđan Miletić, Ivan Debeljak, Petar Trajčeski

Orkestar MADLENIANUMA
Koncertmajstor: BALINT VARGA

Dirigent saradnik: ALEKSANDAR SPASIĆ
Muzička priprema: DRAGANA ANĐELIĆ
Asistent reditelja: IVANA DRAGUTINOVIĆ
Prevod i adaptacija: DEJAN MITROVIĆ
Inspicijent: VESNA ĆURČIĆ-PETROVIĆ

Trajanje 2:25' u 2 čina sa pauzom

Reprizno emitovanje: četvrtak, 16. april i subota, 18. april od 18 časova.

Intervju sa Jasminom Trumbetaš Petrović >>>

Prikazivanje navedene predstave nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimak nema karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs Pratite nas!

Emitovanje predstava od 15. do 22. aprila

Sreda, 15. april u 19.30

Opera Volfganga Amadeusa Mocarta 

Cosi fan tutte (Tako čine sve)

Komična opera u dva čina

Libreto Lorenco da Ponte
Premijera: 26. april 2002.
 

Dirigent: RUBEN SILVA, Bolivija
Inscenator: MIKLOŠ SINETAR (MIKLÓS SZINETÁR), Mađarska
Koreograf: KRUNISLAV SIMIĆ
Scenograf: VLADISLAV T. LALICKI
Kostimograf: MAJA STUDEN

Lica:

Fiordiligi: Jasmina Trumbetaš Petrović
Dorabella: Tanja Obrenović
Despina: Aneta Ilić
Guglielmo: Saša Kovačić
Ferrando: Saša Štulić
Don Alfonso: Miodrag Miša Jovanović

Baletski ansambl: Margareta Stefanović, Ines Ivković, Željko Grozdanović, Mihajlo Stefanović, Nebojša Stanković

Hor: Jasna Stanković, Dragana Đorđević, Jelena Nikolić, Marija Stefanović, Ileana Lužajić, Nataša Drecun, Amanda Stojković, Vladanka Radulović, Sandra Pejić, Dragana Kostić, Darko Kostić, Marko Milanović, Igor Vujašković, Lazar Rančić, Dušan Rančić, Nikola Salaćanin, Aleksandar Petrović, Srđan Miletić, Ivan Debeljak, Petar Trajčeski

Orkestar MADLENIANUMA
Koncertmajstor: BALINT VARGA

Dirigent saradnik: ALEKSANDAR SPASIĆ
Muzička priprema: DRAGANA ANĐELIĆ
Asistent reditelja: IVANA DRAGUTINOVIĆ
Prevod i adaptacija: DEJAN MITROVIĆ
Inspicijent: VESNA ĆURČIĆ-PETROVIĆ

Trajanje 2:25' u 2 čina sa pauzom

Reprizno emitovanje: četvrtak, 16. april i subota, 18. april od 18 časova.

.

.

Petak, 17. april u 19.30 časova

Balet na muziku V. A. Mocarta i A. Salijerija

VOLFGANG AMADE (Wolfgang Amadé)


Premijera 31. maj 2006.

Koreograf: Renato Zanela, Austrija
Scenograf: Kristijan Aterze, Austrija
Kostimograf: Žordi Roig, Španija

Lica:

Volfgang Amade: Dejan Kolarov
Konstanca Mocart: Ana Pavlović
Antonio Salijeri, kompozitor: Milan Rus
Leopold Mocart: Nenad Jeremić
Grof Orsini Rozenberg, upravnik: Goran Stanić
Kilijan Štrak, komornik: Ljubiša Peković
Đuzepe Bono, dirigent: Dušan Mihailović
Baron fon Sviten: Nebojša Stanković
Car Jozef II: Nenad Jeremić
Kolombina: Dalija Imanić
Emanuel Šikaneder, Arlekino: Aleksandar Ilić
Cecilija Veber, Konstancina majka: Marija Janković
Katarina Kavaljeri, primadona: Ida Ignjatović
Dečak Mocart: Jovan Riznić

Ansambl: Margareta Stefanović, Bojana Žegarac, Sanja Ninković, Smiljana Stokić, Milica Jević, Ivana Kozomara, Jovana Mirosavljević, Marina Pamučar, Nada Stamatović, Maša Tadić, Milja Đurić, Jovica Begojev, Nikica Krluč, Mihajlo Stefanović, Miloš Kecman, Vladimir Panajotović, Željko Grozdanović, Ilija Surla

Lakeji: Vladimir Grubač, Nemanja Jović, Đorđe Trajković, Vladimir Đorđević, Velibor Pantić, Ljubo Jaćimović


Repetitor: Marija Janković
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović

Trajanje: 1.17'

Reprizno emitovanje: nedelja, 19. april i ponedeljak 20. april od 18 časova

 

.

Nedelja, 19. april u 19.30 časova

Drama Ronalda Harvuda

KVARTET

Drama u dva čina, sa pauzom

Premijera: 5. oktobar 2006.

Reditelj: Miloš Jagodić
Scenograf: Aleksandar Veljanović
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Prevodilac: Đorđe Krivokapić

Lica: 

Džin Horton - Đurđija Cvetić
Sesili Robson - Ružica Sokić
Vilfred Bond - Ivan Bekjarev
Redžinald Pedžet - Miodrag Mrgud Radovanović
Mlada Džin - Ana Cvetković (u ulozi Đilde)
Mlada Sesili - Iva Profaca (u ulozi Madalene)
Mladi Vilfred - Saša Novaković (u ulozi Rigoleta)
Mladi Redžinald - Igor Arizanović (u ulozi Vojvode)

Scenski govor: Radovan Knežević
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Izbor muzike: Aleksandar Gatalica
Montaža i remastering muzičkih matrica: Petar Antonović
Asistent scenografa: Tatjana Cvetković
Inspicijent: Ljiljana Golubović

Trajanje: 1:33' u dva čina sa pauzom

Reprizno emitovanje: utorak, 21. april i sreda 22. april od 18 časova.

 

Prikazivanje napred navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs Pratite nas!

12. april u 19.30

Emitovanje drame MAČKA NA USIJANOM LIMENOM KROVU

Najpoznatije književno delo Tenesija Vilijamsa, nije slavno samo zbog holivudskog filma iz 1958. godine sa Polom Njumenom kao Brikom i Liz Tejlor kao Megi. Ovo Vilijamsovo remek-delo, za koje je dobio Pulicerovu nagradu 1955, do danas je na repertoaru Brodvejskih i pozorišta na Vest Endu i predstavlja jedan od najdugovečnijih komada na svetskim scenama koji je ikada postavljen. Zato se Madlenianum odlučio da ovo svetsko delo postavi na svoju scenu, uz pomoć rediteljke Ivane Vujić, specijaliste za nijansiranje emotivnih stanja svojih junaka.

Ovo je melodramska priča o posrnuću i pravoj ljubavi koja se otkriva u poslednjem trenutku. Mačka na usijanom limenom krovu prati bračni par Polit: Brika i Megi u presudnom času za jednu bogatu američku južnjačku familiju, u trenutku kad se saznaje da će Brikov otac, stari tata-Polit ubrzo umreti. Borba za nasleđe posvađaće snaje, ali će zbližiti nestašnog bonvivana Brika i njegovog oca, uz mnogo pravih teatarskih emocija koje nikog neće ostaviti ravnodušnim. Ulogu Megi i Brika sjajno su doneli Nataša Ninković i Nenad Jezdić, u tome su im svesrdno pomogle kolege: Miodrag Krivokapić, Branka Pujić, Danica Ristovski, Nebojša Kundačina, Zoran Ćosić, Bojan Krivokapić, Milica Milosavljević, Kosta Bunuševac i deca: Mina Ilić, Nikola Spasić, Sofija Rakin, Slavka Žunjanin, Arian Petrovski, Nina Raca, Jovana Crnomarković, Anđela Međa, Isidora Rabrenović, Mina Milanović, Stefan Mirković, Helena Kominac i Sonja Jovanović.

Reprizna emitovanja su: 14. i 15. aprila od 18 časova.

Intervju sa Natašom Ninković >>>

Intervju sa Natašom Ninković

BORBA ZA LJUBAV

Nataša Ninković, glumica vanredne lepote koja je glumu završila na FDU u klasi profesora Vladimira Jevtovića, koja je odigrala sijaset uloga kako u svom matičnom - Narodnom pozorištu, tako i na drugim scenama gde je uvek rado viđena. Podjednako brilijantna i kao pozorišna i kao filmska glumica, Nataša uvek glumi autentične žene sa stavom, pa se njene uloge i pamte. Zato ni ne čudi da je osvojila brojne nagrade i gran prije, čak i internacionalne, najviše za film Spasitelj, ali i "Caricu Teodoru" za film Klopka. Od pozorišnih nagrada treba pomenuti nagradu "Ćuran" i "Zoranov brk"... Madlenianumu je bilo zadovoljstvo da je te 2009. godine angažuje za ulogu Megi, u komadu Mačka na usijanom limenom krovu, ulogu po kojoj se pamti Elizabet Tejlor u čuvenom filmu Ričarda Bruksa. Nataša je Megi odigrala maestralno. Nekako snažna i krhka je njena Megi, blistava i neponovljiva.
Pitali smo je kako je ona videla svoju Megi.


Ona je atraktivna, ambiciozna, duboko usamljena, u stanju stalne pripravnosti, fokusu...povišene napetosti, jednoj vrsti opsesije u želji da dobije ili ti povrati ljubav svog muža! Ona to vešto krije, kao i svi likovi u tom komadu, drži pod kontrolom, ali na momente ta frustracija i histerija nevoljene ili ti neispunjene žene sa godinama se ne daju sakriti.
Nije Megi jedina "mačka" u tom komadu. Svi likovi su imali svoje želje, žaljenja...koje su ih grčevito držale da ne skoče ili ti ne iskoče iz zadatih šina.

Mi smo se dugo, na čelu sa Ivanom Vujić, na probama bavili analizom tog kompleksnog odnosa, tog sveta mračnog a romantičnog, tim skrivenim istinama koji svaki lik nosi u sebi. I na kraju slavili sam život i ljubav, ili ti pokušaj da dođeš do iste!

Divan i zahtevan komad, šteta što ga nismo više igrali.


Intervju priredila Tatijana Rapp

Intervju sa Natašom Ninković

BORBA ZA LJUBAV

Nataša Ninković, glumica vanredne lepote koja je glumu završila na FDU u klasi profesora Vladimira Jevtovića, koja je odigrala sijaset uloga kako u svom matičnom - Narodnom pozorištu, tako i na drugim scenama gde je uvek rado viđena. Podjednako brilijantna i kao pozorišna i kao filmska glumica, Nataša uvek glumi autentične žene sa stavom, pa se njene uloge i pamte. Zato ni ne čudi da je osvojila brojne nagrade i gran prije, čak i internacionalne, najviše za film Spasitelj, ali i "Caricu Teodoru" za film Klopka. Od pozorišnih nagrada treba pomenuti nagradu "Ćuran" i "Zoranov brk"... Madlenianumu je bilo zadovoljstvo da je te 2009. godine angažuje za ulogu Megi, u komadu Tramvaj zvani želja, ulogu po kojoj se pamti Elizabet Tejlor u čuvenom filmu Ričarda Bruksa. Nataša je Megi odigrala maestralno. Nekako snažna i krhka je njena Megi, blistava i neponovljiva.
Pitali smo je kako je ona videla svoju Megi.


Ona je atraktivna, ambiciozna, duboko usamljena, u stanju stalne pripravnosti, fokusu...povišene napetosti, jednoj vrsti opsesije u želji da dobije ili ti povrati ljubav svog muža! Ona to vešto krije, kao i svi likovi u tom komadu, drži pod kontrolom, ali na momente ta frustracija i histerija nevoljene ili ti neispunjene žene sa godinama se ne daju sakriti.
Nije Megi jedina "mačka" u tom komadu. Svi likovi su imali svoje želje, žaljenja...koje su ih grčevito držale da ne skoče ili ti ne iskoče iz zadatih šina.

Mi smo se dugo, na čelu sa Ivanom Vujić, na probama bavili analizom tog kompleksnog odnosa, tog sveta mračnog a romantičnog, tim skrivenim istinama koji svaki lik nosi u sebi. I na kraju slavili sam život i ljubav, ili ti pokušaj da dođeš do iste!

Divan i zahtevan komad, šteta što ga nismo više igrali.


Intervju priredila Tatijana Rapp

Intervju sa Draganom Mićanovićem

Drama koja je otvorila renoviranu scenu Opere i teatra Madlenianum bila je malo poznata drama Miloša Crnjanskog Tesla. Te davne 2005. godine, na proleće, Madlenianum je otvorio svoju Veliku scenu u punom sjaju, a izborom našeg čuvenog pisca i još čuvenijeg naučnika kao prvu predstavu u svom dramskom repertoaru trasirao je put za izvođenje dela naših velikana i predstavljanja biografija ljudi značajnih za čovečanstvo. Na premijeri 28. maja 2005. godine Nikolu Teslu je maestralno odigrao Dragan Mićanović. Glumac koji je glumu završio u klasi prof. Milenka Maričića i nedugo nakon toga postao član JDP-a, gde je odigrao antologijske uloge, dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih Sterijine, MIloš Žutić, Zoran Radmilović, Raša Plaović, Milivoje Živanović...bio je pravi izbor za srpskog naučnika, toliko složenog misaonog sklopa i osetljivosti. Dragan je bio ljubazan da podrži naše napore da što bolje promovišemo ovu predstavu i dao nam je kratak intervju kako je pripremao ulogu Nikole Tesle.

Koliko se sećam, rad na toj ulozi bio je vrlo opušten. Skupila se divna ekipa glumaca, reditelj spreman i sa preciznim indikacijama, produkcija vrlo posvećena projektu, tako da, iako svesni veličine i značaja lika i dela velikog Nikole Tesle, iz ugla nas koji smo stvarali tu predstavu, sve je teklo lako, nekako relaksirajuće, što je i mene, koji sam upao u cipele naslovnog lika, činilo spokojnim da ćemo napraviti dobru predstavu.

 

U drami je Tesla prikazan kao čovek velike osetljivosti, imun na udvaranje dve lepe i uticajne dame. Da li su Elen i Rozamund istorijske ličnosti ili čista fikcija pisca?

Sam Crnjanski, u jednom od intervjua o drami kaže: "Tesla. Taj vanredno lep čovek nikada se nije oženio, mada u njegovom životu ima pet žena koje su se pojavljivale u njegovom društvu. On nikada nije bio ni veren, niti se pominjala ijedna od tih žena kao kandidat za brak."

 

Koja je vaša preporuka da izolacija bude inspiracija, šta možemo uraditi za sebe i druge u ovoj sputanosti?

Kad u jednu rečenicu stavite reči: inspiracija i izolacija - teško je dati neki savet. Ali da, to je naša stvarnost, koja će, nadam se, brzo proći. Ja se, kao pretpostavljam i većina ljudi, trudim se da ispunim dan lepim stvarima: čitam, gledam filmove, serije, koje nisam stigao u normalnim okolnostima...slušam muziku, pevam...sviram gitalele...ponešto i skuvam...improvizujem..i tako u krug. Ako vam se to čini ok, probajte i vi. I obavezno dodajte ‘začin‘ koji volite. Čuvajte se.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp