15. april 19.30

Emitovanje opere COSI FAN TUTTE

Kao prvu Mocartovu operu na svojoj sceni Madlenianum je izabrao nikad izvođenu operu kod nas Tako čine sve  (u original Cosi fan tutte), koja je premijerno izvedena 26. aprila 2002. godine. Angažovanjem dirigenta Rubena Silve iz Bolivije i reditelja Mikloša Sinetara iz Mađarske, ova produkcija je pokazala kolika je velika i neprolazna Mocartova umetnost, koja je naročito došla do izražaja u ovom poznom delu koja od pevača zahteva veliku muzičku veštinu, ali i razigranost na samoj sceni. Angažovanjem primadone Bečke opere Olivere Miljaković da kao vokalni pedagog radi sa vrsnim operskim umetnicima, sa kojima su u alternaciji bile mlade snage operske scene, koji su svoj glasove brusili na Mocartovima arijama i ansamblima, Madlenianum je ovom produkcijom pokazao kako se priprema svetska operska predstava. 

Cosi fan tutte je jedna od komičnih Mocartovih opera pisana u poznijim godinama autora, i prikazuje svu raskoš njegovog talenta. Kroz razigranu i rafiniranu muziku u ovoj operi Mocart dočarava nestalnosti ljudskih osećanja. Don Alfonzo, skeptični filozof, sklapa opkladu sa mladićima Guljelmom i Ferandom, uveravajući ih da će ih njihove dragane izneveriti. Alfonzo uz pomoć sluškinje Despine i prepredene igre nagovara na neverstvo Fjordiliđi i Dorabelu. Dve naivne devojke su prevarile svoje mladiće sa njima samima, ali prerušenim! Na kraju se ipak sve srećno završi, jer verne ili neverne - »tako čine sve«. U izvođenju Jasmine Trumbetaš Petrović, Tanje Obrenović, Saše Štulića, Saše Kovačića, Miodraga Miše Jovanovića i Anete Ilić, ova opera je svojevremeno pokupila simpatije publike, pa je obnovljena 2006. godine.

Sreda, 15. april u 19.30

Opera Volfganga Amadeusa Mocarta 

Cosi fan tutte (Tako čine sve)

Komična opera u dva čina

Libreto Lorenco da Ponte
Premijera: 26. april 2002.
 

Dirigent: RUBEN SILVA, Bolivija
Inscenator: MIKLOŠ SINETAR (MIKLÓS SZINETÁR), Mađarska
Koreograf: KRUNISLAV SIMIĆ
Scenograf: VLADISLAV T. LALICKI
Kostimograf: MAJA STUDEN

Lica:

Fiordiligi: Jasmina Trumbetaš Petrović
Dorabella: Tanja Obrenović
Despina: Aneta Ilić
Guglielmo: Saša Kovačić
Ferrando: Saša Štulić
Don Alfonso: Miodrag Miša Jovanović

Baletski ansambl: Margareta Stefanović, Ines Ivković, Željko Grozdanović, Mihajlo Stefanović, Nebojša Stanković

Hor: Jasna Stanković, Dragana Đorđević, Jelena Nikolić, Marija Stefanović, Ileana Lužajić, Nataša Drecun, Amanda Stojković, Vladanka Radulović, Sandra Pejić, Dragana Kostić, Darko Kostić, Marko Milanović, Igor Vujašković, Lazar Rančić, Dušan Rančić, Nikola Salaćanin, Aleksandar Petrović, Srđan Miletić, Ivan Debeljak, Petar Trajčeski

Orkestar MADLENIANUMA
Koncertmajstor: BALINT VARGA

Dirigent saradnik: ALEKSANDAR SPASIĆ
Muzička priprema: DRAGANA ANĐELIĆ
Asistent reditelja: IVANA DRAGUTINOVIĆ
Prevod i adaptacija: DEJAN MITROVIĆ
Inspicijent: VESNA ĆURČIĆ-PETROVIĆ

Trajanje 2:25' u 2 čina sa pauzom

Reprizno emitovanje: četvrtak, 16. april i subota, 18. april od 18 časova.

Intervju sa Jasminom Trumbetaš Petrović >>>

Prikazivanje navedene predstave nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimak nema karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs Pratite nas!

Emitovanje predstava od 15. do 22. aprila

Sreda, 15. april u 19.30

Opera Volfganga Amadeusa Mocarta 

Cosi fan tutte (Tako čine sve)

Komična opera u dva čina

Libreto Lorenco da Ponte
Premijera: 26. april 2002.
 

Dirigent: RUBEN SILVA, Bolivija
Inscenator: MIKLOŠ SINETAR (MIKLÓS SZINETÁR), Mađarska
Koreograf: KRUNISLAV SIMIĆ
Scenograf: VLADISLAV T. LALICKI
Kostimograf: MAJA STUDEN

Lica:

Fiordiligi: Jasmina Trumbetaš Petrović
Dorabella: Tanja Obrenović
Despina: Aneta Ilić
Guglielmo: Saša Kovačić
Ferrando: Saša Štulić
Don Alfonso: Miodrag Miša Jovanović

Baletski ansambl: Margareta Stefanović, Ines Ivković, Željko Grozdanović, Mihajlo Stefanović, Nebojša Stanković

Hor: Jasna Stanković, Dragana Đorđević, Jelena Nikolić, Marija Stefanović, Ileana Lužajić, Nataša Drecun, Amanda Stojković, Vladanka Radulović, Sandra Pejić, Dragana Kostić, Darko Kostić, Marko Milanović, Igor Vujašković, Lazar Rančić, Dušan Rančić, Nikola Salaćanin, Aleksandar Petrović, Srđan Miletić, Ivan Debeljak, Petar Trajčeski

Orkestar MADLENIANUMA
Koncertmajstor: BALINT VARGA

Dirigent saradnik: ALEKSANDAR SPASIĆ
Muzička priprema: DRAGANA ANĐELIĆ
Asistent reditelja: IVANA DRAGUTINOVIĆ
Prevod i adaptacija: DEJAN MITROVIĆ
Inspicijent: VESNA ĆURČIĆ-PETROVIĆ

Trajanje 2:25' u 2 čina sa pauzom

Reprizno emitovanje: četvrtak, 16. april i subota, 18. april od 18 časova.

.

.

Petak, 17. april u 19.30 časova

Balet na muziku V. A. Mocarta i A. Salijerija

VOLFGANG AMADE (Wolfgang Amadé)


Premijera 31. maj 2006.

Koreograf: Renato Zanela, Austrija
Scenograf: Kristijan Aterze, Austrija
Kostimograf: Žordi Roig, Španija

Lica:

Volfgang Amade: Dejan Kolarov
Konstanca Mocart: Ana Pavlović
Antonio Salijeri, kompozitor: Milan Rus
Leopold Mocart: Nenad Jeremić
Grof Orsini Rozenberg, upravnik: Goran Stanić
Kilijan Štrak, komornik: Ljubiša Peković
Đuzepe Bono, dirigent: Dušan Mihailović
Baron fon Sviten: Nebojša Stanković
Car Jozef II: Nenad Jeremić
Kolombina: Dalija Imanić
Emanuel Šikaneder, Arlekino: Aleksandar Ilić
Cecilija Veber, Konstancina majka: Marija Janković
Katarina Kavaljeri, primadona: Ida Ignjatović
Dečak Mocart: Jovan Riznić

Ansambl: Margareta Stefanović, Bojana Žegarac, Sanja Ninković, Smiljana Stokić, Milica Jević, Ivana Kozomara, Jovana Mirosavljević, Marina Pamučar, Nada Stamatović, Maša Tadić, Milja Đurić, Jovica Begojev, Nikica Krluč, Mihajlo Stefanović, Miloš Kecman, Vladimir Panajotović, Željko Grozdanović, Ilija Surla

Lakeji: Vladimir Grubač, Nemanja Jović, Đorđe Trajković, Vladimir Đorđević, Velibor Pantić, Ljubo Jaćimović


Repetitor: Marija Janković
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović

Trajanje: 1.17'

Reprizno emitovanje: nedelja, 19. april i ponedeljak 20. april od 18 časova

 

.

Nedelja, 19. april u 19.30 časova

Drama Ronalda Harvuda

KVARTET

Drama u dva čina, sa pauzom

Premijera: 5. oktobar 2006.

Reditelj: Miloš Jagodić
Scenograf: Aleksandar Veljanović
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Prevodilac: Đorđe Krivokapić

Lica: 

Džin Horton - Đurđija Cvetić
Sesili Robson - Ružica Sokić
Vilfred Bond - Ivan Bekjarev
Redžinald Pedžet - Miodrag Mrgud Radovanović
Mlada Džin - Ana Cvetković (u ulozi Đilde)
Mlada Sesili - Iva Profaca (u ulozi Madalene)
Mladi Vilfred - Saša Novaković (u ulozi Rigoleta)
Mladi Redžinald - Igor Arizanović (u ulozi Vojvode)

Scenski govor: Radovan Knežević
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Izbor muzike: Aleksandar Gatalica
Montaža i remastering muzičkih matrica: Petar Antonović
Asistent scenografa: Tatjana Cvetković
Inspicijent: Ljiljana Golubović

Trajanje: 1:33' u dva čina sa pauzom

Reprizno emitovanje: utorak, 21. april i sreda 22. april od 18 časova.

 

Prikazivanje napred navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs Pratite nas!

12. april u 19.30

Emitovanje drame MAČKA NA USIJANOM LIMENOM KROVU

Najpoznatije književno delo Tenesija Vilijamsa, nije slavno samo zbog holivudskog filma iz 1958. godine sa Polom Njumenom kao Brikom i Liz Tejlor kao Megi. Ovo Vilijamsovo remek-delo, za koje je dobio Pulicerovu nagradu 1955, do danas je na repertoaru Brodvejskih i pozorišta na Vest Endu i predstavlja jedan od najdugovečnijih komada na svetskim scenama koji je ikada postavljen. Zato se Madlenianum odlučio da ovo svetsko delo postavi na svoju scenu, uz pomoć rediteljke Ivane Vujić, specijaliste za nijansiranje emotivnih stanja svojih junaka.

Ovo je melodramska priča o posrnuću i pravoj ljubavi koja se otkriva u poslednjem trenutku. Mačka na usijanom limenom krovu prati bračni par Polit: Brika i Megi u presudnom času za jednu bogatu američku južnjačku familiju, u trenutku kad se saznaje da će Brikov otac, stari tata-Polit ubrzo umreti. Borba za nasleđe posvađaće snaje, ali će zbližiti nestašnog bonvivana Brika i njegovog oca, uz mnogo pravih teatarskih emocija koje nikog neće ostaviti ravnodušnim. Ulogu Megi i Brika sjajno su doneli Nataša Ninković i Nenad Jezdić, u tome su im svesrdno pomogle kolege: Miodrag Krivokapić, Branka Pujić, Danica Ristovski, Nebojša Kundačina, Zoran Ćosić, Bojan Krivokapić, Milica Milosavljević, Kosta Bunuševac i deca: Mina Ilić, Nikola Spasić, Sofija Rakin, Slavka Žunjanin, Arian Petrovski, Nina Raca, Jovana Crnomarković, Anđela Međa, Isidora Rabrenović, Mina Milanović, Stefan Mirković, Helena Kominac i Sonja Jovanović.

Reprizna emitovanja su: 14. i 15. aprila od 18 časova.

Intervju sa Natašom Ninković >>>

Intervju sa Natašom Ninković

BORBA ZA LJUBAV

Nataša Ninković, glumica vanredne lepote koja je glumu završila na FDU u klasi profesora Vladimira Jevtovića, koja je odigrala sijaset uloga kako u svom matičnom - Narodnom pozorištu, tako i na drugim scenama gde je uvek rado viđena. Podjednako brilijantna i kao pozorišna i kao filmska glumica, Nataša uvek glumi autentične žene sa stavom, pa se njene uloge i pamte. Zato ni ne čudi da je osvojila brojne nagrade i gran prije, čak i internacionalne, najviše za film Spasitelj, ali i "Caricu Teodoru" za film Klopka. Od pozorišnih nagrada treba pomenuti nagradu "Ćuran" i "Zoranov brk"... Madlenianumu je bilo zadovoljstvo da je te 2009. godine angažuje za ulogu Megi, u komadu Mačka na usijanom limenom krovu, ulogu po kojoj se pamti Elizabet Tejlor u čuvenom filmu Ričarda Bruksa. Nataša je Megi odigrala maestralno. Nekako snažna i krhka je njena Megi, blistava i neponovljiva.
Pitali smo je kako je ona videla svoju Megi.


Ona je atraktivna, ambiciozna, duboko usamljena, u stanju stalne pripravnosti, fokusu...povišene napetosti, jednoj vrsti opsesije u želji da dobije ili ti povrati ljubav svog muža! Ona to vešto krije, kao i svi likovi u tom komadu, drži pod kontrolom, ali na momente ta frustracija i histerija nevoljene ili ti neispunjene žene sa godinama se ne daju sakriti.
Nije Megi jedina "mačka" u tom komadu. Svi likovi su imali svoje želje, žaljenja...koje su ih grčevito držale da ne skoče ili ti ne iskoče iz zadatih šina.

Mi smo se dugo, na čelu sa Ivanom Vujić, na probama bavili analizom tog kompleksnog odnosa, tog sveta mračnog a romantičnog, tim skrivenim istinama koji svaki lik nosi u sebi. I na kraju slavili sam život i ljubav, ili ti pokušaj da dođeš do iste!

Divan i zahtevan komad, šteta što ga nismo više igrali.


Intervju priredila Tatijana Rapp

Intervju sa Natašom Ninković

BORBA ZA LJUBAV

Nataša Ninković, glumica vanredne lepote koja je glumu završila na FDU u klasi profesora Vladimira Jevtovića, koja je odigrala sijaset uloga kako u svom matičnom - Narodnom pozorištu, tako i na drugim scenama gde je uvek rado viđena. Podjednako brilijantna i kao pozorišna i kao filmska glumica, Nataša uvek glumi autentične žene sa stavom, pa se njene uloge i pamte. Zato ni ne čudi da je osvojila brojne nagrade i gran prije, čak i internacionalne, najviše za film Spasitelj, ali i "Caricu Teodoru" za film Klopka. Od pozorišnih nagrada treba pomenuti nagradu "Ćuran" i "Zoranov brk"... Madlenianumu je bilo zadovoljstvo da je te 2009. godine angažuje za ulogu Megi, u komadu Tramvaj zvani želja, ulogu po kojoj se pamti Elizabet Tejlor u čuvenom filmu Ričarda Bruksa. Nataša je Megi odigrala maestralno. Nekako snažna i krhka je njena Megi, blistava i neponovljiva.
Pitali smo je kako je ona videla svoju Megi.


Ona je atraktivna, ambiciozna, duboko usamljena, u stanju stalne pripravnosti, fokusu...povišene napetosti, jednoj vrsti opsesije u želji da dobije ili ti povrati ljubav svog muža! Ona to vešto krije, kao i svi likovi u tom komadu, drži pod kontrolom, ali na momente ta frustracija i histerija nevoljene ili ti neispunjene žene sa godinama se ne daju sakriti.
Nije Megi jedina "mačka" u tom komadu. Svi likovi su imali svoje želje, žaljenja...koje su ih grčevito držale da ne skoče ili ti ne iskoče iz zadatih šina.

Mi smo se dugo, na čelu sa Ivanom Vujić, na probama bavili analizom tog kompleksnog odnosa, tog sveta mračnog a romantičnog, tim skrivenim istinama koji svaki lik nosi u sebi. I na kraju slavili sam život i ljubav, ili ti pokušaj da dođeš do iste!

Divan i zahtevan komad, šteta što ga nismo više igrali.


Intervju priredila Tatijana Rapp

Intervju sa Draganom Mićanovićem

Drama koja je otvorila renoviranu scenu Opere i teatra Madlenianum bila je malo poznata drama Miloša Crnjanskog Tesla. Te davne 2005. godine, na proleće, Madlenianum je otvorio svoju Veliku scenu u punom sjaju, a izborom našeg čuvenog pisca i još čuvenijeg naučnika kao prvu predstavu u svom dramskom repertoaru trasirao je put za izvođenje dela naših velikana i predstavljanja biografija ljudi značajnih za čovečanstvo. Na premijeri 28. maja 2005. godine Nikolu Teslu je maestralno odigrao Dragan Mićanović. Glumac koji je glumu završio u klasi prof. Milenka Maričića i nedugo nakon toga postao član JDP-a, gde je odigrao antologijske uloge, dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih Sterijine, MIloš Žutić, Zoran Radmilović, Raša Plaović, Milivoje Živanović...bio je pravi izbor za srpskog naučnika, toliko složenog misaonog sklopa i osetljivosti. Dragan je bio ljubazan da podrži naše napore da što bolje promovišemo ovu predstavu i dao nam je kratak intervju kako je pripremao ulogu Nikole Tesle.

Koliko se sećam, rad na toj ulozi bio je vrlo opušten. Skupila se divna ekipa glumaca, reditelj spreman i sa preciznim indikacijama, produkcija vrlo posvećena projektu, tako da, iako svesni veličine i značaja lika i dela velikog Nikole Tesle, iz ugla nas koji smo stvarali tu predstavu, sve je teklo lako, nekako relaksirajuće, što je i mene, koji sam upao u cipele naslovnog lika, činilo spokojnim da ćemo napraviti dobru predstavu.

 

U drami je Tesla prikazan kao čovek velike osetljivosti, imun na udvaranje dve lepe i uticajne dame. Da li su Elen i Rozamund istorijske ličnosti ili čista fikcija pisca?

Sam Crnjanski, u jednom od intervjua o drami kaže: "Tesla. Taj vanredno lep čovek nikada se nije oženio, mada u njegovom životu ima pet žena koje su se pojavljivale u njegovom društvu. On nikada nije bio ni veren, niti se pominjala ijedna od tih žena kao kandidat za brak."

 

Koja je vaša preporuka da izolacija bude inspiracija, šta možemo uraditi za sebe i druge u ovoj sputanosti?

Kad u jednu rečenicu stavite reči: inspiracija i izolacija - teško je dati neki savet. Ali da, to je naša stvarnost, koja će, nadam se, brzo proći. Ja se, kao pretpostavljam i većina ljudi, trudim se da ispunim dan lepim stvarima: čitam, gledam filmove, serije, koje nisam stigao u normalnim okolnostima...slušam muziku, pevam...sviram gitalele...ponešto i skuvam...improvizujem..i tako u krug. Ako vam se to čini ok, probajte i vi. I obavezno dodajte ‘začin‘ koji volite. Čuvajte se.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp

Intervju sa Darijom Olajoš

USPEŠAN DEBI NA SCENI MADLENIANUMA

 

Čast da otvori online sezonu Madlenianuma ima komična opera Sinjor Bruskino, naša najizvođenija opera, koja je svoju premijeru imala početkom 2000. godine.

Zapaženu ulogu Sofije, mlade zaljubljene devojke, u ovoj operi ostvarila je sopran iz Novog Sada Darija Olajoš. Ovim debijem na sceni Kamerne opere Madlenianum mlada operska pevačica koja je diplomirala i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom sadu, kod prof. Biserke Cvejić, započela je i svoju profesionalnu karijeru. Nastavila je kao solista SNP-a, gde je otpevala vodeće uloge sopranskog faha, ali i uloge u savremenoj operi, poput Mileve Aleksandre Vrebalov, za koju je dobila i nagradu SNP-a. Dobitnica je i brojnih drugih nagrada za opersko pevanje, a karijeru je potvrdila i u inostranstvu. Sada je prvakinja Srpskog narodnog pozorišta.

Pitali smo je kako se oseća što će gledati sebe 20 godina posle premijere, u jednoj specifičnoj situaciji, u izolaciji.

 

I posle 20.godina od premijere Sinjor Bruskina sećanja i emocije ne blede jer to je moj debi na operskoj sceni, moje direktno uključivanje u proces izrade jednog kompleksnog umetničkog dela kao što je opera. Sećam se sa kojim sam uzbudjenjem odlazila na svaku probu i koliko sam se trudila da opravdam svo znanje koje mi je pružila moja profesorka, primadona Biserka Cvejić. Naime, ona me je i poslala na audiciju u Madlenianum. Sećam se njenih toplih reči koje su me hrabrile i davale snagu da istrajem u mojim prvim koracima na daskama koje život znače.

 

Rosini važi za majstora italijanske komične opere, šta mislite zašto je opera Sinjor Bruskino imala tako veliki uspeh kod publike (odigrana je 29 puta)?

 

Sama opera je veoma zanimljiva, komična i vesela. Rosinijevsku, poletnu i veselu muziku upotpunila je scenografija i kostimi koji su bili besprekorni, režija Jitke Stokalske, sastav pevača, orkestra i maestro Aleksandar Spasić bili su pun pogodak produkcije, što je potvrdila puna sala Madlenianuma, velik broj izvodjenja, gostovanja, kao i gostovanje van granica naše zemlje (učešće na “Majskim operskim večerima” u Makedoniji, “Mokranjčevim danima” u Negotinu i na festivalu “Mermer i zvuci” u Aranđelovcu).

 

Radujem se ponovnom emitovanju ove predstave kao da se vraćam 20.godina unazad pokušavajući da evociram uspomene vezane za taj lep period na početku moje umetničke karijere.

 

4. Koja je Vaša preporuka da izolacija bude inspiracija?

 

U ovoj situaciji koja nas je zadesila, bitno je biti optimističan jer sve će proći a mi moramo izaći iz svega ovoga još snažniji.

Slušajte klasičnu muziku i uživajte u umetnosti koja je filter naše duše, a upravo to i ja radim u ovim danima sa svojom decom u izolaciji. Svakodnevno negujem svoj glas i uvežbavam sve uloge koje su na repertoaru u mojoj matičnoj kući, Srpskom narodnom pozorištu, gde me možete gledati kao Violetu u Travijati, Đildu u Rigoletu, a od sledeće sezone i kao Dona Anu u Don Đovaniju.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp

Intervju sa Tanjom Obrenović

U OPERI SE STALNO UČI

Tanja Obrenović, mecosopran se može smatrati zvezdom Madlenianuma, stasavala je zajedno sa našom operskom kućom, pevala je podjednako opere i operete, kao i zahtevna operska dela savremenih autora, vokalni je pedagog Operskog studija Madlenianum. Na FMU završila je Opštu muzičku pedagogiju, a na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Oktava Enigareskua diplomirala je i magistrirala solo pevanje u klasi prof. Vere Kovacz Vitkai, doktorirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na odseku za Izvođačke umetnosti, u klasi prof. emeritusa Biserke Cvejić. Član je UMUS-a. Dobitnik je više republičkih i saveznih nagrada, kao i stipendista Fonda "Melanija Bugarinović". Nakon učešća na svetskom pevačkom takmičenju Belvedere sarađivala je sa ORF-om  na projektu Hendlovog Oratorijuma Mesija. Kao jedini ženski solista izabrana je da predstavlja našu opersku umetnost na svečanom koncertu primadone Katje Ričareli u Beogradu. Snimala je sa Orkestrom Radio Televizije Budimpešta, dok je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a izvela više  javnih nastupa koji su sačuvani kao trajni snimci.  Resitale i solističke koncerte ostvarila je na BEMUS-u, BELEF-u, NOMUSU-u i u Budva- Grad teatru.  Redovni je profesor solo pevanja u srednjoj muzičkoj školi ” Mokranjac ” u Beogradu.


Od samog početka ste solista Madlenianuma, igrali ste u skoro svim operskim i operetskim produkcijama, da li biste neku posebno izdvojili i zašto?

Ne volim da koristim frazu da su mi sve predstave drage, ali neminovno je, jer svaki proces donosi nova iskustva i gradi nas ne samo kao pevače, već čini da rastemo i kao individue, komunicirajući sa novim saradnicima koji dolaze iz celog sveta. Predstava Tajni brak je moja prva uloga u Madlenianumu, pa je zato moram izdvojiti, Tako čine sve je jedna od mojih omiljenih opera, pa sam izuzetno uživala radeći ulogu Dorabele, dok sam u predstavi Severna bajka pored specifičnih vokalnih zahteva imala priliku da maksimalno primenim svoje baletsko obrazovanje i tako bih mogla za svaku narednu.

 

Hofmanovim pričama igrate ulogu Niklausa, vernog pratioca i slušalac Hofmana, koliki je udeo vašeg lika u radnji?

Baš tako kao što ste i rekli. Verni pratilac i slušalac. Uvek prisutan i neophodan. Lik Niklausa je spicifičan u ovoj dramaturškoj interpretaciji, jer je spojen sa još tri uloge koje predstavljaju mračne sile. Tako je sa jedne strane predstavio vezu izmedju Hofmana i realnosti, dok je sa druge postao psihološki višeslojni karakter koji jedini ostaje veran svom prijatelju i poslednji gaji iskrenu ljubav prema njemu.

 

Učestvovali ste i u baletskoj predstavi Severna bajka, kako biste opisali to iskustvo, saradnju sa Stašom Zurovcem?

Staša Zurovac je zaista magičan u svom umeću i kreativnosti. Zato ova predstava i jeste posebna na svaki način. U ovoj predstavi opera i balet stvorile su jedinstvenu sintezu koja je opčinila publiku, a mi koji smo učestvovali doživeli smo vrhunac kreativnosti. 

 

Počeli ste kao solista u Madlenianumu, a imali ste priliku i da podelite svoje veliko iskustvo i znanje sa polaznicima Operskog studija Madlenianuma, šta biste savetovali mladim pevačima?

Važno je konstano učiti i obrazovati se, jer se profesija operskog pevača ne završava sa stalnim angažmanom ili završetkom studija. Istražujte svoje mogućnosti, uvek idite do maksimuma, nikada ne odustajte i nikada nemojte misliti da sve znate. Moji učenici znaju da im nisam samo profesor,  već i savetnik, da se uvek mogu obratiti i da ne postoje glupa pitanja. Najlepše je kada dodje trenutak i nadjete se zajedno na sceni i postanete kolege, a vrlo često i prijatelji. 

 

Kako da nam prisilna izolacija ujedno bude inspiracija? 

Inspiraciju tražimo prvenstveno u sebi, samim tim naćićemo je i oko sebe. Konačno imamo priliku da uradimo sve što želimo, a za šta nemamo vremena: da sredimo fioke, terase i doteramo detalje koje sada još više primećujemo. Treba malo i da usporimo i odmorimo od prebrzog života koji neumoljivo živimo...i da pevamo koliko nas glas nosi! 

 

Razovor vodila Tatijana Rapp

10. april u 19.30

Emitovanje baleta SEVERNA BAJKA

Balet SEVERNA BAJKA rađen je na romantičnu, nostalgičnu muziku jednog od najvećih kompozitora 19. veka, Norvežanina Edvarda Griga, koja je komponovana za dramu Per Gint Henrika Ibzena. Verzija koja je premijerno izvedena 10. decembra 2011. godine u Beogradu prvi put uopšte, deo je tzv. ciriške varijante sa solistima, vokalnim umetnicima, čiji su nastupi na sceni izazvali aplauze gledalaca. Prvi put na našoj sceni balet je pratio simfonijski orkestar „u živo“ sa dirigentom Stankom Jovanovićem, a kompletno autorstvo koreografije, režije i dramaturgije poneo je poznati umetnik iz Hrvatske Staša Zurovac. Sjajna muzika, odlično orkestarsko vođenje i interpretacija i posebno, učestvovanje Tanje Obranović, mecosoprana, Nenada Nenića, baritona i mlade Jasmine Stojković, soprana (u vokalnoj ulozi Solvejge) izazvali su oduševljene u gledalištu. Napore u ekskluzivnoj vizuelnoj opremi učinili su scenograf Valentin Svetozarev, kao i video Marina Lukanovića koji su dali utisak trodimenzionalnosti i bajkovitosti, dešavanja na nekoliko planova. Narator je imao sasvim malu ulogu, ali pojava Miodraga Krivokapića na sceni uvek je podsticajna.

Glamurozan, skup projekat, uokvirio je i utemeljio baletski ansambl sa mladim Milošem Marijanom koji je zablistao u naslovnoj ulozi i imao najveći umetnički zadatak, ali su to i ostali nosioci glavnih uloga, pre svih Bojana Žegarac (Solvejga), Olge Olćan (Anitra) Sanja Ninković (Ingrid) Danica Arapović (Majke Ase) i drugi.

Reprize emitovanja: 12. i 13. april od 18 časova.

Intervju sa Tanjom Obrenović >>>

SEVERNA BAJKA


muzika Edvard Grig za dramu Henrika Ibzena “Per Gint”

Premijera: 10. decembar 2011.

Reditelj i koreograf: Staša Zurovac
Dirigent: Stanko Jovanović
Scenograf: Valentin Svetozarev
Kostimograf: Bjanka Adžić Ursulov
Dizajn svetla: Deni Šesnić
Video: Marin Lukanović
Asistent koreografa: Paša Musić

ULOGE:

PER GINT: Miloš Marijan
SOLVEJG: Bojana Žegarac
MAJKA ASE: Danica Arapović
LIVAC DUGMADI: Uroš Petronijević
SMRT/NEPOZNATI PUTNIK: Strahinja Lacković
ĐAVO/MRŠAVAC: Nikola Tomašević
ANITRA: Olga Olćan
HELGA/DEVOJČICA/ZEMNI DUHIĆ: Isidora Rabrenović
INGRID: Sanja Ninković
ŽENA U ZELENOM: Anja Nikolić
TRI PLANINSKE DEVOJKE: Milica Jević, Ivana Kozomara, Ana Ivančević
STARAC DOVRE: Olga Olćan
Per Gint, dečak: Vladimir Čubrilo
Per Gint: Nenad Nenić, bariton
Solvejg: Jasmina Stojković, sopran
Anitra: Tanja Obrenović, mecosopran
Per Gint: Miodrag Krivokapić, narator

Ansambl: Igor Naumoski, Nemanja Naumoski,Vladimir Čubrilo, Goran Stanić, Nebojša Stanković, Miloš Kecman, Miona Petrović, Marina Miletić, Smiljana Stokić, Maša Tadić, Mina Vučetić

Orkestar Opere i teatra Madlenianum
Koncertmajstor: Balint Varga i Vesna Janssens

Inspicijent: Vesna Ćurčić- Petrović
Muzička priprema: Dragana Anđelić Bunjac
Sufleri: Zorica Popović i Silvija Pec
Organizatori: Ivana Jovović i Vlastimir Repić
Organizator scenske tehnike: Marko Vusić
Majstor pozornice: Milan Ćirić
Šminka i frizure: Mirjana Rakić
Garderoba: Tanja Vuksanović i Miladin Pavićević

Intervju sa Tanjom Obrenović

U OPERI SE STALNO UČI

Tanja Obrenović, mecosopran se može smatrati zvezdom Madlenianuma, stasavala je zajedno sa našom operskom kućom, pevala je podjednako opere i operete, kao i zahtevna operska dela savremenih autora, vokalni je pedagog Operskog studija Madlenianum. Na FMU završila je Opštu muzičku pedagogiju, a na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi prof. Oktava Enigareskua diplomirala je i magistrirala solo pevanje u klasi prof. Vere Kovacz Vitkai, doktorirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, na odseku za Izvođačke umetnosti, u klasi prof. emeritusa Biserke Cvejić. Član je UMUS-a. Dobitnik je više republičkih i saveznih nagrada, kao i stipendista Fonda "Melanija Bugarinović". Nakon učešća na svetskom pevačkom takmičenju Belvedere sarađivala je sa ORF-om  na projektu Hendlovog Oratorijuma Mesija. Kao jedini ženski solista izabrana je da predstavlja našu opersku umetnost na svečanom koncertu primadone Katje Ričareli u Beogradu. Snimala je sa Orkestrom Radio Televizije Budimpešta, dok je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a izvela više  javnih nastupa koji su sačuvani kao trajni snimci.  Resitale i solističke koncerte ostvarila je na BEMUS-u, BELEF-u, NOMUSU-u i u Budva- Grad teatru.  Redovni je profesor solo pevanja u srednjoj muzičkoj školi ” Mokranjac ” u Beogradu.


Od samog početka ste solista Madlenianuma, igrali ste u skoro svim operskim i operetskim produkcijama, da li biste neku posebno izdvojili i zašto?

Ne volim da koristim frazu da su mi sve predstave drage, ali neminovno je, jer svaki proces donosi nova iskustva i gradi nas ne samo kao pevače, već čini da rastemo i kao individue, komunicirajući sa novim saradnicima koji dolaze iz celog sveta. Predstava Tajni brak je moja prva uloga u Madlenianumu, pa je zato moram izdvojiti, Tako čine sve je jedna od mojih omiljenih opera, pa sam izuzetno uživala radeći ulogu Dorabele, dok sam u predstavi Severna bajka pored specifičnih vokalnih zahteva imala priliku da maksimalno primenim svoje baletsko obrazovanje i tako bih mogla za svaku narednu.

 

U Hofmanovim pričama igrate ulogu Niklausa, vernog pratioca i slušalac Hofmana, koliki je udeo vašeg lika u radnji?

Baš tako kao što ste i rekli. Verni pratilac i slušalac. Uvek prisutan i neophodan. Lik Niklausa je spicifičan u ovoj dramaturškoj interpretaciji, jer je spojen sa još tri uloge koje predstavljaju mračne sile. Tako je sa jedne strane predstavio vezu izmedju Hofmana i realnosti, dok je sa druge postao psihološki višeslojni karakter koji jedini ostaje veran svom prijatelju i poslednji gaji iskrenu ljubav prema njemu.

 

Učestvovali ste i u baletskoj predstavi Severna bajka, kako biste opisali to iskustvo, saradnju sa Stašom Zurovcem?

Staša Zurovac je zaista magičan u svom umeću i kreativnosti. Zato ova predstava i jeste posebna na svaki način. U ovoj predstavi opera i balet stvorile su jedinstvenu sintezu koja je opčinila publiku, a mi koji smo učestvovali doživeli smo vrhunac kreativnosti. 

 

Počeli ste kao solista u Madlenianumu, a imali ste priliku i da podelite svoje veliko iskustvo i znanje sa polaznicima Operskog studija Madlenianuma, šta biste savetovali mladim pevačima?

Važno je konstano učiti i obrazovati se, jer se profesija operskog pevača ne završava sa stalnim angažmanom ili završetkom studija. Istražujte svoje mogućnosti, uvek idite do maksimuma, nikada ne odustajte i nikada nemojte misliti da sve znate. Moji učenici znaju da im nisam samo profesor,  već i savetnik, da se uvek mogu obratiti i da ne postoje glupa pitanja. Najlepše je kada dodje trenutak i nadjete se zajedno na sceni i postanete kolege, a vrlo često i prijatelji. 

 

Kako da nam prisilna izolacija ujedno bude inspiracija? 

Inspiraciju tražimo prvenstveno u sebi, samim tim naćićemo je i oko sebe. Konačno imamo priliku da uradimo sve što želimo, a za šta nemamo vremena: da sredimo fioke, terase i doteramo detalje koje sada još više primećujemo. Treba malo i da usporimo i odmorimo od prebrzog života koji neumoljivo živimo...i da pevamo koliko nas glas nosi! 

 

Razovor vodila Tatijana Rapp