8. april u 19.30

Emitovanje opere HOFMANOVE PRIČE

U sredu 8. aprila emitujemo operu Žaka Ofenbaha HOFMANOVE PRIČE, veoma zahtevnu produkciju Madlenianuma, u impresivnoj scenografiji Miljena Kljakovića Kreke, raskošnim kostimima Milanke Berberović, modernoj režiji našeg proslavljenog reditelja Dejana Miladinovića i pod dirigentskog palicom maestra Gorjana Korunoskog. Opera retko izvođena na ovim prostorima premijerno je izvedena u okviru 37. BEMUS-a 7. oktobra 2005. godine. 

SF opera Hofmanove priče inspirisana je fantastičnim pričama E. T. A. Hofmana, pa je u tom maniru i urađena, kao fantazmagorično putovanje glavnog junaka kroz sećanje na njegove ljubavi, sa plejadom neobičnih likova. Ova raskošna predstava, uz učešće stranih solista, pre svega Džona Ulenhopa kao Hofmana, nije slučajno izborila izvođenje u okviru 37. BEMUS-a. Pisac Hofman priča o svoje tri nesrećne ljubavi dok ispija »život« u jednom apokaliptičnom svratištu. Olimpija, njegova prva ljubav, je kiborg, kreacija pohlepnog naučnika; Antonija je overdozirana rok zvezda, a Đulijeta prostitutka-transvestit. Hofman se poverava vernom pratiocu Niklausu, za koga će ispostaviti da mu je istinska ljubav. Snimak nije premijerni i u njemu se od solista pored Džona Ulenhopa pojavljuju: Tanja Obrenović, Darija Olajoš Čizmić, Sofija Pižurica, Ljubomir Popović, Miodrag Miša Jovanović, Aleksandar Dojković, Nenad Nenić i Darko Đorđević. Učestvuje i hor CD VSCG “Stanislav Binički” pod upravom Milovana Pančića.

 

Žak Ofenbah

HOFMANOVE PRIČE
(Les contes d’ Hoffmann)


Libreto: Ž. Barbijer (Jules Barbier) i M. Kar (Michael Carre) po motivima priča E. T. Hofmana


Dirigent: Gorjan Korunoski
Reditelj: Dejan Miladinović
Scenograf: Miljen Kljaković Kreka
Kostimograf: Milanka Berberović
Supervizor realizacije scenografije: Todor Lalicki
Scenski pokret: Violeta Dubak

Igraju: Džon Ulenhop (John Uhlenhopp), Darija Olajoš-Čizmić, Sofija Pižurica, Ljubomir Popović, Miodrag Miša Jovanović, Tanja Obrenović, Aleksandar Dojković, Nenad Nenić, Darko Đorđević, Danijela Radonjić, Sara Ilić, Milica Tešić, Vesna Novaković, Andrijana Kusicki, Dušan Anastasov, Ljubo Jaćimović, Nemanja Jovović, Vladimir Đorđević, Velibor Pantić, Vladimir Grubač, Ivana Živković

Hor CD VSCG «Stanislav Binički». Pripremio Milovan Pančić.

Orkestar Opere i teatra Madlenianum
Koncert majstor Balint Varga

Premijera: 7. oktobar 2005.
Traje 2:05' u 4 čina

Reprizno emitovanje: četvrtak, 9. april i subota, 11. april od 18 časova.

Intervju sa Darijom Olajoš >>>

Intervju sa Tanjom Obrenović >>>

Emitovanje predstava od 6. do 12. aprila

I ove nedelje nastavljamo sa Virtuelnim putovanjem Madlenianuma, emitovanjem naših najpopularnijih, ponekad nedovoljno izvođenih i antologijskih predstava, nastalih u preko 20 godina dugoj istoriji. Nastavljamo istim ritmom, sredom i petkom ćemo emitovati muzičke komade iz naše bogate produkcije, a nedeljom će ići dramske predstave. Dok se predstave premijerno emituju od 19.30 časova, sem Program za mlade koji se emituje od 18 časova, reprizni termini su od 18 časova, da bismo omogućili i mlađim gledaocima da pogledaju neke sadržaje njima primerene. Predstave se emituju preko youtube kanala i prikazivanje navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave.

U sredu 8. aprila emitujemo operu Žaka Ofenbaha Hofmanove priče, veoma zahtevnu produkciju Madlenianuma, u impresivnoj scenografiji Miljena Kljakovića Kreke, raskošnim kostimima Milanke Berberović, modernoj režiji našeg proslavljenog reditelja Dejana Miladinovića i pod dirigentskog palicom maestra Gorjana Korunoskog. Opera retko izvođena na ovim prostorima premijerno je izvedena u okviru 37. BEMUS-a 7. oktobra 2005. godine. U petak 10. aprila, još jedan spektakl – balet Severna bajka, u koreografiji i režiji Staše Zurovca, a na muziku Edvarda Griga, čuveni Per Gint, muzika koja je rađena za dramu Herika Ibzena. Izvedeno je 18 numera iz Grigove muzike koja sadrži sve poznate numere: Solvejginu pesmu, Jutro, Anitrin ples, Arapsku igru, ali i mnogo nepoznatih delova i muzičkih rešenja koja čine ovaj balet multi projektom, koreodramom i operom-baletom jer spaja ples, muziku u živom vokalnom i orkestarskom izvođenju, naratora, igru, glumu, pevanje. Ovaj naš najzahtevniji baletski projekat dirigovao je Stanko Jovanović, a premijerno je izveden 10. decembra 2011. godine. Rediteljka Ivana Vujić je postavila nekoliko kultnih predstava na našoj sceni, a jedna od njih je i drama Mačka na usijanom limenom krovu, po komadu Tenesi Vilijamsa, i u sjajnoj izvedbi Nataše Ninković i Nenada Jezdića kao njenog partnera. Drama je premijerno izvedena 22. oktobra 2009. godine.

SF opera Hofmanove priče inspirisana je fantastičnim pričama E. T. A. Hofmana, pa je u tom maniru i urađena, kao fantazmagorično putovanje glavnog junaka kroz sećanje na njegove ljubavi, sa plejadom neobičnih likova. Ova raskošna predstava, uz učešće stranih solista, pre svega Džona Ulenhopa kao Hofmana, nije slučajno izborila izvođenje u okviru 37. BEMUS-a. Pisac Hofman priča o svoje tri nesrećne ljubavi dok ispija »život« u jednom apokaliptičnom svratištu. Olimpija, njegova prva ljubav, je kiborg, kreacija pohlepnog naučnika; Antonija je overdozirana rok zvezda, a Đulijeta prostitutka-transvestit. Hofman se poverava vernom pratiocu Niklausu, za koga će ispostaviti da mu je istinska ljubav. Snimak nije premijerni i u njemu se od solista pored Džona Ulenhopa pojavljuju: Tanja Obrenović, Darija Olajoš Čizmić, Sofija Pižurica, Ljubomir Popović, Miodrag Miša Jovanović, Aleksandar Dojković, Nenad Nenić i Darko Đorđević. Učestvuje i hor CD VSCG “Stanislav Binički” pod upravom Milovana Pančića.

Balet Severna bajka rađen je na romantičnu, nostalgičnu muziku jednog od najvećih kompozitora 19. veka, Norvežanina Edvarda Griga, koja je komponovana za dramu Per Gint Henrika Ibzena. Verzija koja je premijerno izvedena 10. decembra 2011. godine u Beogradu prvi put uopšte, deo je tzv ciriške varijante sa solistima, vokalnim umetnicima, čiji su nastupi na sceni izazvali aplauze gledalaca. Prvi put na našoj sceni balet je pratio simfonijski orkestar „u živo“ sa dirigentom Stankom Jovanovićem, a kompletno autorstvo koreografije, režije i dramaturgije poneo je poznati umetnik iz Hrvatske Staša Zurovac. Sjajna muzika, odlično orkestarsko vođenje i interpretacija i posebno, učestvovanje Tanje Obranović, mecosoprana, Nenada Nenića, baritona i mlade Jasmine Stojković, soprana (u vokalnoj ulozi Solvejge) izazvali su oduševljene u gledalištu. Napore u ekskluzivnoj vizuelnoj opremi učinili su scenograf Valentin Svetozarev, kao i video Marina Lukanovića koji su dali utisak trodimenzionalnosti i bajkovitosti, dešavanja na nekoliko planova. Narator je imao sasvim malu ulogu, ali pojava Miodraga Krivokapića na sceni uvek je podsticajna.

Glamurozan, skup projekat, uokvirio je i utemeljio baletski ansambl sa mladim Milošem Marijanom koji je zablistao u naslovnoj ulozi i imao najveći umetnički zadatak, ali su to i ostali nosioci glavnih uloga, pre svih Bojana Žegarac (Solvejga), Olge Olćan (Anitra) Sanja Ninković (Ingrid) Danica Arapović (Majke Ase) i drugi.

 

Najpoznatije književno delo Tenesija Vilijamsa, nije slavno samo zbog holivudskog filma iz 1958. godine sa Polom Njumenom kao Brikom i Liz Tejlor kao Megi. Ovo Vilijamsovo remek-delo, za koje je dobio Pulicerovu nagradu 1955, do danas je na repertoaru Brodvejskih i pozorišta na Vest Endu i predstavlja jedan od najdugovečnijih komada na svetskim scenama koji je ikada postavljen. Zato se Madlenianum odlučio da ovo svetsko delo postavi na svoju scenu, uz pomoć rediteljke Ivane Vujić, specijaliste za nijansiranje emotivnih stanja svojih junaka.

Ovo je melodramska priča o posrnuću i pravoj ljubavi koja se otkriva u poslednjem trenutku. Mačka na usijanom limenom krovu prati bračni par Polit: Brika i Megi u presudnom času za jednu bogatu američku južnjačku familiju, u trenutku kad se saznaje da će Brikov otac, stari tata-Polit ubrzo umreti. Borba za nasleđe posvađaće snaje, ali će zbližiti nestašnog bonvivana Brika i njegovog oca, uz mnogo pravih teatarskih emocija koje nikog neće ostaviti ravnodušnim. Ulogu Megi i Brika sjajno su doneli Nataša Ninković i Nenad Jezdić, u tome su im svesrdno pomogle kolege: Miodrag Krivokapić, Branka Pujić, Danica Ristovski, Nebojša Kundačina, Zoran Ćosić, Bojan Krivokapić, Milica Milosavljević, Kosta Bunuševac i deca: Mina Ilić, Nikola Spasić, Sofija Rakin, Slavka Žunjanin, Arian Petrovski, Nina Raca, Jovana Crnomarković, Anđela Međa, Isidora Rabrenović, Mina Milanović, Stefan Mirković, Helena Kominac i Sonja Jovanović.

 

Sve podatke o on-line izvođenjima naših predstava možete naći na sajtu www.madlenianum.rs i na društvenim mrežama. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs Pratite nas!

 

Obaveštenje za 17. Beogradski festival igre

Poštovana Publiko,

Obaveštavamo vas da su programi 17. Beogradskog festivala igre, originalno predviđeni i najavljeni u periodu od 13.3.-12.4.2020. godine, odloženi ili otkazani shodno poštovanju međunarodnih mera propisanih u cilju sprečavanja širenja virusa Covid 19, odnosno u okviru mera zabrane javnih skupova, a zatim i vanrednog stanja proglašenog na teritoriji Republike Srbije.

Naporom organizatora i umetnika, odnosno kompanija čije je učešće bilo planirano, veliki deo programa će se izvesti u septembru i novembru 2020. godine. Novi kalendar Festivala je dostupan na sajtu www.belgradedancefestival.com.


Sve ulaznice za odložene programe – važe, i nije potrebno da ih menjate. Samo sačuvajte Vaše karte. Ukoliko vam novi termin za birani program ne odgovara, sredstva možete preusmeriti na druge festivalske programe (za one koji su kupovali ulaznice on line) ili vratiti.

Nažalost, nekoliko nastupa je otkazano. Ulaznice za otkazane programe možete preusmeriti na druge festivalske programe (za one koji su kupovali ulaznice on line) ili vratiti.

Ukoliko ste ulaznice kupili na sajtu Beogradskog festivala igre i želite da ih vratite, zahtev za refundaciju pošaljite na e-mail: protocol@belgradedancefestival.com .
Ukoliko ste ulaznice kupili na biletarnici Madlenianuma, novac će Vam biti vraćen na istom mestu, saglasno odluci Organizatora koju će nam dostaviti u pisanom obliku i koju ćemo objaviti na sajtu Madlenianuma -  www.operatheatremadlenianum.com

Hvala na praćenju.
Do novog susreta, srdačno vas pozdravljamo.

Opera & Theatre Madlenianum

5. april u 19.30

Emitovanje drame TESLA

Druga predstava koju ćemo emitovati ove nedelje je dramska predstava TESLA, sa Draganom Mićanovićem u naslovnoj ulozi, kojom je Madlenianum započeo svoje novo poglavlje kao dramski teatar, a izborom biografske priče o našem velikanu, po tekstu Miloša Crnjanskog i u adaptaciji i režiji Nikite Milivojevića otvoren je ciklus predstava o velikanima. Drama je premijerno izvedena 28. maja 2005. godine, a online se emituje u nedelju 5. aprila u 19.30 časova. 
Reprize su 9. i 11. aprila od 18 časova.


Intervju sa Draganom Mićanovićem >>>

Intervju sa Draganom Mićanovićem

Drama koja je otvorila renoviranu scenu Opere i teatra Madlenianum bila je malo poznata drama Miloša Crnjanskog Tesla. Te davne 2005. godine, na proleće, Madlenianum je otvorio svoju Veliku scenu u punom sjaju, a izborom našeg čuvenog pisca i još čuvenijeg naučnika kao prvu predstavu u svom dramskom repertoaru trasirao je put za izvođenje dela naših velikana i predstavljanja biografija ljudi značajnih za čovečanstvo. Na premijeri 28. maja 2005. godine Nikolu Teslu je maestralno odigrao Dragan Mićanović. Glumac koji je glumu završio u klasi prof. Milenka Maričića i nedugo nakon toga postao član JDP-a, gde je odigrao antologijske uloge, dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih Sterijine, MIloš Žutić, Zoran Radmilović, Raša Plaović, Milivoje Živanović...bio je pravi izbor za srpskog naučnika, toliko složenog misaonog sklopa i osetljivosti. Dragan je bio ljubazan da podrži naše napore da što bolje promovišemo ovu predstavu i dao nam je kratak intervju kako je pripremao ulogu Nikole Tesle.

Koliko se sećam, rad na toj ulozi bio je vrlo opušten. Skupila se divna ekipa glumaca, reditelj spreman i sa preciznim indikacijama, produkcija vrlo posvećena projektu, tako da, iako svesni veličine i značaja lika i dela velikog Nikole Tesle, iz ugla nas koji smo stvarali tu predstavu, sve je teklo lako, nekako relaksirajuće, što je i mene, koji sam upao u cipele naslovnog lika, činilo spokojnim da ćemo napraviti dobru predstavu.

 

U drami je Tesla prikazan kao čovek velike osetljivosti, imun na udvaranje dve lepe i uticajne dame. Da li su Elen i Rozamund istorijske ličnosti ili čista fikcija pisca?

Sam Crnjanski, u jednom od intervjua o drami kaže: "Tesla. Taj vanredno lep čovek nikada se nije oženio, mada u njegovom životu ima pet žena koje su se pojavljivale u njegovom društvu. On nikada nije bio ni veren, niti se pominjala ijedna od tih žena kao kandidat za brak."

 

Koja je vaša preporuka da izolacija bude inspiracija, šta možemo uraditi za sebe i druge u ovoj sputanosti?

Kad u jednu rečenicu stavite reči: inspiracija i izolacija - teško je dati neki savet. Ali da, to je naša stvarnost, koja će, nadam se, brzo proći. Ja se, kao pretpostavljam i većina ljudi, trudim se da ispunim dan lepim stvarima: čitam, gledam filmove, serije, koje nisam stigao u normalnim okolnostima...slušam muziku, pevam...sviram gitalele...ponešto i skuvam...improvizujem..i tako u krug. Ako vam se to čini ok, probajte i vi. I obavezno dodajte ‘začin‘ koji volite. Čuvajte se.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp

Počinje emitovanje naših predstava

3. april u 19.30 - SINJOR BRUSKINO

Čast da otvori ovu malu online sezonu pripala je našoj najizvođenijoj operi, komičnoj operi Sinjor Bruskino, Đoakina Rosinija, u režiji Jitke Stokalske i pod dirigentskom palicom maestra Aleksandra Spasića, predstava je premijerno izvedena 4. februara 2000. godine.
Komična opera-farsa u dva čina Sinjor Bruskino (u podnaslovu Sin u nevolji) sa temom zabranjene ljubavi i srećnog završetka, rediteljka Jitka Stokalska je rešila kao kostur za improvizaciju po ugledu na Commediu dell’arte.
Ova nadasve zabavna opera sa doajenima operskog sveta, od kojih nažalost neki nisu više među nama, poput Nikole Mitića u naslovnoj ulozi i Velizara Maksimovića, kao Filiberta krčmara, uz Branislava Kosanića kao Policijskog komesara, srednjom generacijom pevača poput Miodraga Miše Jovanovića kao Gaudencija i Tanje Obrenović kao Marijane sobarice, do onih najmlađih operskih snaga, od kojih su mnogi započeli svoju blistavu karijeru upravo na našoj sceni u ovoj predstavi, pre svega Darija Olajoš kao Sofija i Saša Štulić kao njen dragan Florvil, i Nikola Nikolovski, kao Bruskino sin, uveseljava.
Prevod ove komične opere na srpski jezik uradio je Husnija Kurtović, dok scenografiju potpisuje Jasna Dragović, a kostim Jelena Anđelković.
Reprize emitovanja su 5. i 6. aprila od 18 časova.

Intervju sa Darijom Olajoš >>>

Intervju sa Darijom Olajoš

USPEŠAN DEBI NA SCENI MADLENIANUMA

 

Čast da otvori online sezonu Madlenianuma ima komična opera Sinjor Bruskino, naša najizvođenija opera, koja je svoju premijeru imala početkom 2000. godine.

Zapaženu ulogu Sofije, mlade zaljubljene devojke, u ovoj operi ostvarila je sopran iz Novog Sada Darija Olajoš. Ovim debijem na sceni Kamerne opere Madlenianum mlada operska pevačica koja je diplomirala i magistrirala na Akademiji umetnosti u Novom sadu, kod prof. Biserke Cvejić, započela je i svoju profesionalnu karijeru. Nastavila je kao solista SNP-a, gde je otpevala vodeće uloge sopranskog faha, ali i uloge u savremenoj operi, poput Mileve Aleksandre Vrebalov, za koju je dobila i nagradu SNP-a. Dobitnica je i brojnih drugih nagrada za opersko pevanje, a karijeru je potvrdila i u inostranstvu. Sada je prvakinja Srpskog narodnog pozorišta.

Pitali smo je kako se oseća što će gledati sebe 20 godina posle premijere, u jednoj specifičnoj situaciji, u izolaciji.

 

I posle 20.godina od premijere Sinjor Bruskina sećanja i emocije ne blede jer to je moj debi na operskoj sceni, moje direktno uključivanje u proces izrade jednog kompleksnog umetničkog dela kao što je opera. Sećam se sa kojim sam uzbudjenjem odlazila na svaku probu i koliko sam se trudila da opravdam svo znanje koje mi je pružila moja profesorka, primadona Biserka Cvejić. Naime, ona me je i poslala na audiciju u Madlenianum. Sećam se njenih toplih reči koje su me hrabrile i davale snagu da istrajem u mojim prvim koracima na daskama koje život znače.

 

Rosini važi za majstora italijanske komične opere, šta mislite zašto je opera Sinjor Bruskino imala tako veliki uspeh kod publike (odigrana je 29 puta)?

 

Sama opera je veoma zanimljiva, komična i vesela. Rosinijevsku, poletnu i veselu muziku upotpunila je scenografija i kostimi koji su bili besprekorni, režija Jitke Stokalske, sastav pevača, orkestra i maestro Aleksandar Spasić bili su pun pogodak produkcije, što je potvrdila puna sala Madlenianuma, velik broj izvodjenja, gostovanja, kao i gostovanje van granica naše zemlje (učešće na “Majskim operskim večerima” u Makedoniji, “Mokranjčevim danima” u Negotinu i na festivalu “Mermer i zvuci” u Aranđelovcu).

 

Radujem se ponovnom emitovanju ove predstave kao da se vraćam 20.godina unazad pokušavajući da evociram uspomene vezane za taj lep period na početku moje umetničke karijere.

 

4. Koja je Vaša preporuka da izolacija bude inspiracija?

 

U ovoj situaciji koja nas je zadesila, bitno je biti optimističan jer sve će proći a mi moramo izaći iz svega ovoga još snažniji.

Slušajte klasičnu muziku i uživajte u umetnosti koja je filter naše duše, a upravo to i ja radim u ovim danima sa svojom decom u izolaciji. Svakodnevno negujem svoj glas i uvežbavam sve uloge koje su na repertoaru u mojoj matičnoj kući, Srpskom narodnom pozorištu, gde me možete gledati kao Violetu u Travijati, Đildu u Rigoletu, a od sledeće sezone i kao Dona Anu u Don Đovaniju.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp

Praznik ljubavi, Aleksandar Ilić

Online predstave baner

Online predstave baner