I ČIN
U Amijenu, ogroman trg u blizini gradske kapije, kuda prolazi put koji vodi za Pariz. Renato De Grije, mladi student; razgovara s prijateljima, koji mu se dobroćudno podsmevaju zbog uzdržanosti i nezainteresovanosti koju jasno pokazuje prema ljubavi (Tra voi belle/Među vama lepoticama). U diližansi stiže Manon Lesko, sestra zapovednika kraljeve garde koji je vodi u Pariz, gde će, prema želji roditelja, mlada i lepa žena biti zatvorena u manastir, kako bi započela život monahinje. Očaran ljupkošću Manon, De Grije joj prilazi, dok diližansa stoji na trgu, i otkriva joj svoju iznenadnu ljubav (Cortese dammigela/Ljubazna gospođice), koju mu devojka odmah uzvraća, ali je nesrećna, jer se mora pokoriti očevoj volji. Ona prihvata da dođe na sastanak koji joj mladi student zakazuje u poštanskoj gostionici. U međuvremenu, prebogati glavni rizničar Žeront de Ravoar, koji putuje istom kočijom s Manon, ubeđuje njenog brata, Leskoa, da otme devojku uz pomoć vlasnika gostionice, kako bi je poveo sa sobom u Pariz. Prevaru otkriva Edmond, lukavi student, prijatelj De Grijea; tako ovaj poslednji nagovara na kraju Manon da pobegne s njim, tokom kasnijeg strastvenog dueta. Dok Lesko igra karte, dvoje zaljubljenih beže u Pariz, u kočiji koju je pripremio Žeront. Prizorom bespomoćnog besa starog prevarenog razvratnika, koga Lesko uverava da će pronaći sestru, završava se čin.
II ČIN
Odvija se u Parizu, u izuzetno elegantnom salonu u kući Žeronta. Kao što je Lesko i predviđao, Manon je napustila svog mladog i siromašnog ljubavnika, i sada živi sa Žerontom, u luksuzu njegove bogate kuće. Sjaj i zabave takvog života je ipak ne zadovoljavaju potpuno, i ona se s melanholijom priseća kratkotrajne sreće koju je doživela s De Grijeom (,In quelle trine morbide/U toj nežnoj čipki). Dolazi Lesko, koji sestri donosi novosti od studenta; pošto se video s oboje, ne skrivajući dosadu, na bogatoj svečanosti koju Žeront organizuje u čast Manon, Lesko izlazi, a iznenada ulazi De Grije: tokom jednog tužnog dijaloga (Tu, amore/Ti, ljubavi!), mladić prekoreva Manon zbog njene lakoumnosti, ali ona ga ponovo osvaja svojim dražima. Njihov zagrljaj, međutim, prekida dolazak Žeronta, koji, posle kraćeg čarkanja s dvoje zaljubljenih, hladno i uz pretnje napušta scenu, Pošto ih Lesko opominje da beže pre nego što starac pozove stražu, Manon i De Grije se pripremaju za beg, ali oklevanje devojke, koja pokušava da uzme sav nakit koji joj je poklonio Žeront, kobno je za oboje: stiže straža i na Žerontov znak, hapsi Manon kao kradljivicu i prostitutku. Očajan, De Grije bi hteo da jurne za Manon, ali Lesko ga na silu zadržava.
III ČIN
Odvija se u Avru, na prostranom trgu u blizini luke. Sviće. Manon, koja je zatvore-na u tamnici; pridružio se De Grije, koji je s Leskoom pokušao da upade u zatvor kako bi oslobodio svoju voljenu. Pokušaj, međutim, nije uspeo, i sada Manon, praćenu ojađenim pogledom De Grijea, sprovode zajedno s drugim prostitutkama, da se ukrcaju na brod koji će ih odve-sti u Ameriku. Pošto je i poslednji put odvažno pokušao da zaštiti ženu koju voli, De Grije preklinje kapetana da ga primi u službu kao brodskog pomoćnika da bi mogao da prati Manon (No, pazzo son/Ne! Lud sam!’). Želja mu je uslišena, i tako dvoje ljubavnika mogu da krenu zajedno.
IV ČIN
Pustara daleko od Nju Orleansa. Manon i De Grije, iscrpljeni od dugotrajnog hodanja, tumaraju po pustari, pošto su morali da pobegnu iz Nju Orleansa, gde mladić veruje da je ubio svog protivnika u dvoboju. Žedna i na izmaku snaga, i fizički i duhovno, Manon koja je bila lepotica s mnogo udvarača, priseća se s bolom, svoje prošlosti (Sola, perduta, abbandonata/Sama, izgubljena, ostavljena), dok se De Grije vraća ojađen, jer nije našao nikakvu pomoć. On s nežnošću pomaže Manon, koja ga moli da joj oprosti počinjene grehe i umire od iznemoglosti na njegovim rukama. De Grije, lud od bola, počinje grčevito da plače.
