Intervju sa Andrijanom Oliverić

NIJE TAJNA - GLUMA JE IGRA


Za Andrijanu Oliverić pozorište je igra. Možda vam njeno ime na prvi pogled nije poznato, ali kad se kaže Bekana svi znaju o kome se radi. Stalni je član pozorišta Boško Buha, ali i čest gost u Pozorištu na Terazijama  Bekana je glumu upisala nakon četvrtog pokušaja i to po njenim rečima jer je recitovala pesmu Kad te ostavi onaj koga voliš, naime samo što je raskinula sa dečkom, pa je i na prijemnom bila uverljiva. Zato joj ide od ruke i dobijanje uloga, najviše onih u komedijama, ali se nada jednoj Ledi Magbet, u režiji Egona Savina. Mi smo srećni što se pojavila na audiciji za angažman u muzičkom komadu Male tajne i odmah dobila glavnu ulogu -- Ankicu Stanković!

U Madlenianumu ste upečatljivo odigrali 2 glavne ženske uloge, u muzičkom komadu Gorana Markovića Male tajne, gde igrate Ankicu Stanković (za čiji lik je inspiracija glumica Olivera Marković) i Gizelu u drami Kazanova protiv Don Žuana, obe ste igrali sa Pecom Ejdusom. Da li možete da mi kažete nešto o svom iskustvu rada na ovim ulogama, kako ste se spremali za njih, kakve su to žene?

Na početku moram da pomenem da mi je veoma drago što će publika imati još jednu, tačnije tri prilike da pogleda predstavu Male tajne. Ona je meni bila posebno draga. Prvo zbog načina na koji sam dobila ulogu. Veliki kasting pred još većim Goranom Markovićem. Osećala sam tremu veću nego pred prijemni. Jako sam želela tu ulogu. To se verovatno i videlo a imala sam veliku odgovornost kada smo počeli sa probama. Prvo da dokažem da sam zaista bila pravi odabir.  Drugo, biti u istoj prostoriji sa veličinama poput Gorana Markovića, Zorana Simjanovića, Pece Ejdusa bila je velika privilegija. Treće, sama priča koja je zasnovana na životima naših najvećih glumaca i njihovoj borbi da stvore bolji umetnički svet.
Svaka proba bila je radost. Slušali smo Goranove priče o tom vremenu i upijali smo svaku reč. I malo po malo, sklopili smo predstavu koju smo na kraju sa ogromnom radošću igrali.

Druga predstava, 
Kazanova protiv Don Žuana došla je kao logični nastavak rada sa Pecom Ejdusom i Petrom Benčinom posle Malih tajni. Bili smo uigrana ekipa. Peca Ejdus je bio divan kolega i partner. Toliko požrtvovan, predan, precizan, tačan pa prosto nisam nikad sebi mogla da dozvolim da se pojavim na nekoj probi a da nisam usvojila nešto sa prethodne probe, ili da, ne daj Bože. ne znam tekst. Ali pored toga što je bio glumačka veličina, bio je i veliki prijatelj.

Divne su obe uloge. Karakterno vrlo jake, pune života, snage, lucidnosti, toliko slične a opet i različite. Ali ako bih morala da odaberem koja mi je bila draža, to bi onda bila Ankica iz Malih tajni. Volela sam svaki deo nje. Volela sam njen razvitak iz jedne veselog razigranog devojčurka do zrele žene, majke i velike glumice. Prosto rečeno, volela sam tu ulogu i tu predstavu. Ustvari, obožavala sam je!

 

Šta mislite da li je lakše biti glumac u doba kada se osnivalo Beogradsko dramsko, o čemu i govori komad Male tajne ili danas?

Mislim da je svako doba teško a ujedno i lepo. Oni su se tada borili da osnuju pozorište, a mi se danas borimo da ga sačuvamo da opstane. Ono što je zajedničko je naša ljubav prema istom.

 

Igrate u pozorištu za decu, poznati ste po sinhronizaciji crtaća, i sama ste majka dvoje dece, kako se izboriti u ovim danima da decu naviknemo na izolaciju i da im ona na neki način bude izazov?

Svima je ova izolacija tečko pala. Tečko je biti odvojen od sveta, drugara, parka, navika koje ste do sada imali. Ali sa druge strane, ima i dobru stranu. Više vremena za sebe i svoje najbliže. S obzirom da smo dosta radili i ja i suprug u poslednje vreme ovo nam je došlo kao produženi raspust. Uživamo sa decom svakodnevno, osmišljavamo razne igre.. igramo stare.. pravimo od plastelina cveće, drveće, uskršnja jaja, slažemo slagalice, crtamo, čitamo, bojimo, smišljamo poligone , kako smo kog dana raspoloženi. U svakom slučaju ispunjavamo im svaki trenutak pažnjom i ljubavlju kao i oni nama.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp

Intervju sa Vesnom Šouc

SUTON DONOSI NOĆ ALI I SMIRAJ

Vesna Šouc spada u onaj red muzičkih poznavalaca kojoj nijedna forma muzike, ni stil nisu strani. Među kolegama poznata kao Maestra, jer iako sigurnom rukom vodi orkestre i horove od onih manjih sastava do simfonijskih, ona je prava dama među dirigentima, posebnog rafirmana. Redovni je profesor dirigovanja na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. U Pozorištu na Terazijama je šef dirigent, sa Operom i teatrom Madlenianum saradjuje petnaest godina, a angažovana je kao dirigent i u Narodnom pozorištu u Beogradu. Na njenom programu su dela svetskog, klasičnog repertoara, kao i dela savremenih autora, uključujući i veliki broj premijernih izvođenja. Dirigovala je preko petstotina koncerata i devetstotina predstava (opera, opereta, balet, mjuzikl), učestvovala je na mnogobrojnim domaćim i inostranim festivalima, realizovala je trajne snimke za domaće i inostrane medije. Ima zavidnu inostranu karijeru gde je sarađivala sa brojnim orkestrima. Dobitnik je: Oktobarske nagrade Zemuna, Zlatne značke Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Srebrne plakete Univerziteta umetnosti, Studentske Oktobarske nagrade Beograda.

Pored opere Suton u Madlenianumu je uspešno dirigovala mono-operu Dnevnik Ane Frank i operu Mandragola, najpoznatija je kao dirigent mjuzikla Jadnici , a za poslednju produkciju - operetu Vesela udovica pobrala je hvalospeve kako stručne javnosti, tako i publike.

Opera Suton se smatra jednom od najznačajnijih domaćih opera, ipak retko je izvođena, šta mislite zašto je to tako? Koliko je značajan baletski deo za ovu partituru koja se prvi put integralno izvodila u Madlenianumu posle 1954. godine?

Stvaralaštvo Stevana Hristića spada u red najvećih vrednosti srpskog kulturnog života. Njegova dela nas obavezuju da studioznim radom i dobrom interpretacijom čuvamo ono najkvalitetnije što imamo: muziku srpskih autora. Opera Suton je, neosporno, jedno od najvrednijih partitura srpskog muzičkog stvaralaštva, a premijera kompletne opere, koju je omogućio tetar Madlenianum, jeste od istorijske važnosti za našu muzičku scenu. Svojim izražajnim sredstvima kompozitor vrlo jasno oslikava sve aspekte ove, vrlo složene psihološke drame. Na početnoj i završnoj tački je vodeći motiv opere, motiv sutona, koji svojim impresionističkim koloritom oslikava osnovnu atmosferu dela. Snaga jedne ljubavi je prikazana originalnim rešenjem – doslovnim ponavljanjem arije glavnih aktera Pavle i Luja. Ulaskom gospara opera dobija komične elemente, a muzika jednostavnog menuta nas neosetno uvodi u baletski divertisman. Divertisman je značajno drugačiji od ostalog muzičkog toka, a sastoji se od niza klasičnih igara, različitih po karakteru. Ove igre, svedenog izraza, odvode nas u sasvim drugačije raspoloženje, u maskaradu. Svojom vedrinom i jednostavnošću divertisman čini neophodnu dramaturšku ravnotežu celog dela. Izvodjenje opere Suton, u produkciji teatra Madlenianum, je naišlo na izvanrednu pažnju muzičke, pozorišne javnosti, a kritike su u superlativima ocenile sve aktere. Rad na savremenoj operi je delikatan, težak, dugotrajan i skup, sa  vrlo visokim tehničkim i umetničkim zahtevima. Odgovornost je još veća ukoliko je nacionalna opera u pitanju. Tvrdim da je opera Suton jedno od najznačajnijih dela srpske literature. Kapitalna dela moraju imati svoj put do publike i iskreno se nadam da će se stvoriti uslovi za neko sledeće izvodjenje. Sledi citat Stevana Hristića: “Gledao sam, pre svega, da delo napišem tako da bude pristupačno i jasno. Da ga šira publika razume, da na nju snažno deluje...“

 

Opera je spoj teksta Iva Vojinovića i muzike Stevana Hristića, čak je za jednu ariju iskorišćena pesma Snovi Jovana Dučića. Kakav je spoj srpskih velikana postignut u ovoj operi?

Hristić vrlo delikatno i sa izvanrednom preciznošću oslikava karaktere, odnose, smene snažnih, emotivnih lirskih i dramskih scena. Dramski i muzički tekst su u potpunom saglasju. Melodija kapetana Luja je jedina koja sadrži elemente folklornog tipa. Jedan od dramaturških vrhunaca (pored dva dueta Pavle i majke) jeste i Lujov arioso na stihove Dučićeve pesme Snovi: "Vaj, kako to boli, reći jednom zbogom."

 

Šta Vam najviše nedostaje u izolaciji i kako da ona ipak bude inspirativna?

Zdravlje je uvek bilo i biće najvažnije. Onaj ko je zdrav ne treba mnogo da se žali. Pomislimo na bolesne i na sve one koji njima pomažu, a i sami su izloženi velikom riziku od zaraze. Pomislimo na starije sugradjane. Onda, svakako, treba da shvatimo da i mi pomažemo, da smo i mi korisni jedino zato što smo kod kuće, a ta pomoć je velika! To se zove prihvatanje i prilagodjavanje datim okolnostima. Treba biti pozitivan i kreativan, iskoristiti vreme za sve ono za šta nikako ne uspevamo u normalnim, radnim okolnostima. Ja razmišljam kako smo svakim danom bliži rešenju, a u medjuvremenu imam toliko ideja da ne znam šta bih pre. Takodje, koristite ovo vreme za odmor i san. Spadam u vrlo aktivne osobe sa mnogo obaveza, koje zaista veoma volim. Nedostaje mi sve: prijatelji, vidjanje sa ocem, fakultet, pozorište. Uživajte sami, uživajte sa svojom porodicom, a sve će ovo proći, to je sigurno.

Razgovor vodila Tatijana Rapp

 

22. april

Premijerno emitovanje opere SUTON

U sredu 22. aprila premijerno emitujemo nacionalnu operu Suton, kompozitora Stevana Hristića, u režiji Nebojše Bradića i pod dirigentskom palicom Vesne Šouc, premijerno izvedenu na sceni 22. oktobar 2016. godine, u okviru 48. BEMUS-a. Naše izvođenje bilo je od nacionalnog značaja jer se radi o jednoj od najboljih srpskih opera uopšte, jednog od najistaknutijih kompozitora u vremenu posle Mokranjca. Sem toga, ovo je integralna verzija partiture, jer se Madlenianum u saradnji sa Muzikološkim društvom Srbije potrudio da pronađe partituru baletskog čina, koja je bila izgubljena. 

Rad Madlenianuma na Hristićevoj operi Suton trajao je dve godine, za koje vreme je, u saradnji sa Muzikološkim društvom Srbije i zahvaljujući njima izvršen prepis i redakcija prepisa partiture ove opere bez čega ne bi bio moguć rad na njoj. Kako je ova opera u Beogradu, u Narodnom pozorištu izvedena poslednji put 1954. godine, od tada se izgubila partitura baletskog čina, tako da su dva izvodjenja u SNP-u Novi Sad, 1994. i 2001. bila bez baletskog čina. Suton je kamerna opera, bez hora, uz to jednočinka i druga je izvedena opera našeg autora posle poznatije Na uranku Biničkog. Autor je kasnije dopisao, dokomponovao baletski čin od koga smo svih ovih godina imali samo snimak svite iz baleta na traci u Radio Beogradu.

Oko ovog projekta preplele su se sudbine i imena trojice akademika, Stevana Hristića, Iva Vojnovića čiji je Suton deo njegove Dubrovačke trilogije i Jovana Dučića čija je pesma Snovi deo integralne partiture i poslužila je za jednu od vodećih arija. Dubrovačku vlastelinsku porodicu Beneša na čelu sa majkom Mare maestralno su donele Nataša Jović Trivić, Dušica Bijelić, Dragana Popović i Branislava Podrumac, kao i njihova sluškinja Aleksandra Angelov. Nisu zaostali ni mušku solisti u izvođenju: Nenada Čiče, Alekse Vasića, Ljubomira Popovića i Miodraga Miše Jovanovića. Neophodno je pomenuti i doprinos baletskih igrača u ovoj operi, za čije su novopronašle baletske partiture koreografiju potpisale Marija Janković i Ivanka Lukateli, igraju: Ana Pavlović Pešić, Jovan Veselinović, Tatjana Tatić, Jovica Begojev, Maja Stojakov, Dejan Kolarov, Milena Ogrizović, NikolaTomaševića i Olga Olćan.


Povodom emitovanja opere Suton, dirigentkinja Vesna Šouc dala je intervju >>>

Opera
Stevana K. Hristić

SUTON

Tekst: Ivo Vojinović Dubrovačka triologija, drugi deo

Premijera 22. oktobar 2016. u okviru 48. BEMUS-a

Dirigent: Vesna Šouc
Reditelj i scenograf: Nebojša Bradić
Koreografi: Marija Janković, Ivanka Lukateli
Kostimograf: Marina Medenica
Dizajner svetla: Srđan Jovanović

Asistent reditelja:·Tadija Miletić
Asistent scenografa: Slavica Marković
Asistent kostimografa: Olga Mrđenović
Adaptacija teksta: Husnija Kurtović

Mara Nikšina Beneša, vlastelinka dubrovačka....Nataša Jović Trivić
Made, Marina kćer.............................................Dragana Popović
Ore, Marina kćer................................................Branislava Podrumac
Pavle, Marina kćer..............................................Dušica Bijelić
Lujo Lasić, pomorski kapetan.............................Nenad Čiča
Kata, sluškinja kod Mare....................................Aleksandra Angelov
Vaso, trgovac.....................................................Aleksa Vasić
Sabo Šiškov Prokulo, vlastelin dubrovački...........Ljubomir Popović
Luco Orsatov Volco, vlastelin duborvački............Miodrag D. Jovanović

Solisti u baletu: Ana Pavlović Pešić, Jovan Veselinović, Tatjana Tatić, Jovica Begojev, Maja Stojakov, Dejan Kolarov, Milena Ogrizović, NikolaTomašević, Olga Olćan

Baletski ansambl: Isidora Rabrenović, Mila Nikolić, Mina Trunić, Elena Georgijev, Anđela Pančevački, Simona Rabrenović

Orkestar MADLENIANUMA
Koncertmajstor Vesna Janssens

Inspicijent: Vesna Ćurčić-Petrović
Muzička priprema: Vesna Šouc, Dragana Anđelić Bunjac

Trajanje: 1sat i 46 min. 
Reprizna emitovanja: četvrtak, 23. april i subota, 25. april od 18 časova

Emitovanje predstava od 22. do 29. aprila

Sreda, 22. april u 19.30

Opera
Stevana K. Hristić

SUTON

Tekst: Ivo Vojinović Dubrovačka triologija, drugi deo

Premijera 22. oktobar 2016. u okviru 48. BEMUS-a

Dirigent: Vesna Šouc
Reditelj i scenograf: Nebojša Bradić
Koreografi: Marija Janković, Ivanka Lukateli
Kostimograf: Marina Medenica
Dizajner svetla: Srđan Jovanović

Asistent reditelja:·Tadija Miletić
Asistent scenografa: Slavica Marković
Asistent kostimografa: Olga Mrđenović
Adaptacija teksta: Husnija Kurtović

Mara Nikšina Beneša, vlastelinka dubrovačka....Nataša Jović Trivić
Made, Marina kćer.............................................Dragana Popović
Ore, Marina kćer................................................Branislava Podrumac
Pavle, Marina kćer..............................................Dušica Bijelić
Lujo Lasić, pomorski kapetan.............................Nenad Čiča
Kata, sluškinja kod Mare....................................Aleksandra Angelov
Vaso, trgovac.....................................................Aleksa Vasić
Sabo Šiškov Prokulo, vlastelin dubrovački...........Ljubomir Popović
Luco Orsatov Volco, vlastelin duborvački............Miodrag D. Jovanović

Solisti u baletu: Ana Pavlović Pešić, Jovan Veselinović, Tatjana Tatić, Jovica Begojev, Maja Stojakov, Dejan Kolarov, Milena Ogrizović, NikolaTomašević, Olga Olćan

Baletski ansambl: Isidora Rabrenović, Mila Nikolić, Mina Trunić, Elena Georgijev, Anđela Pančevački, Simona Rabrenović

Orkestar MADLENIANUMA
Koncertmajstor Vesna Janssens

Inspicijent: Vesna Ćurčić-Petrović
Muzička priprema: Vesna Šouc, Dragana Anđelić Bunjac

Trajanje: 1sat i 46 min. 
Reprizna emitovanja: četvrtak, 23. april i subota, 25. april od 18 časova

.

Petak, 24. april u 19.30 časova

Komad s pevanjem
Goran Marković

MALE TAJNE

Premijera 29. mart 2015.

Tekst i režija: Goran Marković
Originalna muzika: Zoran Simjanović
Scenograf: Nebojša Bradić
Kostimograf: Dragana Ognjenović
Koreograf: Mirko Knežević
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović
Dizajn svetla: Srđan Jovanović

Asistent reditelja: Maša Nešković
Asistent scenografa: Slavica Marković
Autor teksta songova: Branko Stevanović

Igraju: Predrag Ejdus, Marinko Madžgalj, Tihomir Stanić, Srđan Timarov, Petar Benčina, Andrijana Oliverić, Branislava Podrumac, Miodrag Radonjić, Miloš Anđelković, Rade Ćosić, Andrija Kuzmanović

Bend Hot Club Belgrade: Branko Maćić, Vladimir Nikić, Filip Krumes, Milan Jeftić, Nebojša Pešić, Nikola Đokić

Plesni ansambl: Helena Petrović, Jelena Borović, Irena Maksimović

Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović 
Muzička priprema: Dragana Anđelić Bunjac

Trajanje: 2 sata i 11 min.
Reprizna emitovanja: nedelja, 26. april i ponedeljak, 27. april od 18 časova

.

Nedelja, 26. april u 19.30 časova

Drama
Gordana Kuić 

MIRIS KIŠE NA BALKANU

Premijera 12. april 2009.


Dramatizacija: Nebojša Romčević

Reditelj: Ana Radivojević Zdravković
Scenograf: Dejan Pantelić
Kostimograf: Marina Medenica
Koreograf: Anđelija Todorović
Kompozitor: Aleksandra Kovač
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Lektor: Radovan Knežević

Lica:

Riki: Jovana Balašević
Blanki: Sloboda Mićalović
Buka: Isidora Minić
Nina: Dubravka Mijatović
Estera: Ljiljana Stjepanović
Leon: Mladen Andrejević
Ignjo: Ivan Bosiljčić
Marko: Vuk Kostić
Danijel: Branisalv Zeremski
Miloš: Vladan Savić
Gospođa Ninković: Ivana Knežević
Vladan, novinar: Miloš Timotijević
Maša, balerina: Ana Simić
Olga, balerina: Ljubica Lukač
Nena, Miloševa žena: Tatijana Barović
Toma, seljak: Andrej Šepetkovski
Spasenija, seljanka: Violeta Mitrović
Kapetan Đorić, oficir: Novak Simić
Starčević, vojnik ljotićevac: Stefan Trifunović
Vera, devojčica: Ksenija Repić

Inspicijent: Ljiljana Golubović Ivanković

Trajanje: 2 sata i 21min.
Reprizna emitovanja: utorak, 28. april i sreda 29. april od 18 časova.

Prikazivanje napred navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs Pratite nas!

 

Weekly repertoire from April 22 to 29

Wednesday, 22 April at 19.30h

National opera THE DUSK, by Stevan Hristic,

Text: Ivo Vojinovic Trilogy of Dubrovnik, second part

Premiere on 22nd October 2016 within 48th BEMUS

 

Conductor: Vesna Souc

Director and Scenic Designer: Nebojsa Bradic

Choreographers: Marija Jankovic, Ivanka Lukateli

Costume Designer: Marina Medenica

Lighting Designer: Srdjan Jovanovic

        

Assistant Director: Tadija Miletic
Assistant Scenic Designer: Slavica Markovic
Assistant Costume Designer: Olga Mrdjenovic
Text Adaptation: Husnija Kurtovic

 

Playing:

Mara Nikšina Beneša, a noblewoman of Dubrovnik: Natasa Jovic Trivic

Made, Mara’s daughter: Dragana Popovic

Ore, Mara’s daughter: Branislava Podrumac

Pavle, Mara’s daughter: Dusica Bijelic

Lujo Lasic, a sea captain: Nenad Cica

Kata, a maid at Mara: Aleksandra Angelov

Vaso, a merchant: Aleksa Vasic

Sabo Siskov Prokulo, a nobleman of Dubrovnik: Ljubomir Popovic

Luco Orsatov Volco, a nobleman of Dubrovnik: Miodrag D. Jovanovic

 

Soloists in Ballet: Ana Pavlovic Pesic, Jovan Veselinovic, Tatjana Tatic, Jovica Begojev, Maja Stojakov, Dejan Kolarov, Milena Ogrizovic, Nikola Tomasevic, Olga Olcan

Ballet ensemble: Isidora Rabrenovic, Mila Nikolic, Mina Trunic, Elena Georgijev, Ivona Jankovic, Simona Rabrenovic

Orchestra of MADLENIANUM

Concertmaster: Vesna Janssens

Stage Manager: Vesna Curcic-Petrovic

Music preparation: Vesna Souc, Dragana Andjelic Bunjac

 

Runing time: 1:46 in one Act

Revival streaming: Thursday 23 April and Sathurday 25 April at 18h

.

Friday, 24 April at 19.30h

The Play with singing LITTLE SECRETS

by Goran Markovic

Premiere 29 March 2015

 

Text and Directing: Goran Markovic

Original Music: Zoran Simjanovic

Choreographer: Mirko Knezevic

Set Design: Nebojsa Bradic

Costume Design: Dragana Ognjenovic

Lector: Ljiljana Mrkic Popovic

Lightning Desiner: Srdjan Jovanovic

 

Assistent Director: Masa Neskovic

Assistent Set Designer: Slavica Markovic

Author of Songs' Text: Branko Stevanovic

 

Casting: Predrag Ejdus, Marinko Madzgalj, Srdjan Timarov, Petar Bencina, Rade Cosic, Andrijana Oliveric, Branislava Podrumac, Miodrag Radonjic, Milos Andjelkovic, Tihomir Stanic, Andrija Kuzmanovic

Band: Hot Club Belgrade: Branko Macic, Vladimir Nikic, Filip Krumes, Milan Jeftic, Nebojsa Pesic, Nikola Djokic

Dance Enssemble: Helena Petrovic, Jelena Borovic, Irena Maksimovic

 

Stage manager: Vesna Curcic Petrovic ·

Music preparation: Dragana Andjelic Bunjac

 

Runing time: 2.11

Revival streaming: Sunday 26 April and Monday 27 April at 18h

 

Streaming of the above mentioned performances is not of any commercial nature and its sole aim is support to citizens in the emergency situation conditions and measures taken by the slogan “Stay At Home”. The streamed recordings do not have the character of a public performance of the play. If you have any questions, do not hesitate to contact publicrelations@madlenianum.rs  Follow us!

 

Intervju sa Ivanom Bekjarevim

PRIČA O PROLAZNOSTI

Ivan Bekjarev jedan od najznačajnijih naših glumaca je po njegovom imao sreću da zaigra u komadu Ronalda Harvuda KVARTET, dobitnika Oskara za scenario filma Pijanista, čija su dramska dela popularna, a Kvartet mu je najizvođeniji. Bekjarev je poznat pre svega po TV ulogama, ali je u svojoj dugoj karijeri ostvario i nebrojeni broj pozorišnih uloga pre svega u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali i gostujući na drugim scenama, u Madlenianumu uloga Vilfreda Bonda, ostarelog operskog pevača u kolicima, mu je jedna od najdražih i prva u našoj Kući, kasnije je imao priliku da prvi put zapeva u jednoj opereti (Bečka krv), a trenutno igra u komediji Koferče. Ivan Bekjarev se bavi pedagoškim radom, a dobitnik je brojnih nagrada, da pomenemo samo neke: Oktobarska nagrada grada Beograda, Zlatni beočug, nekoliko Zlatnih ćurana u Jagodini, pa i za životno delo, nagrada “Branislav Nušić” i nagrada za najbolju mušku ulogu u drami Kvartet na Danima komedije u Bijeljini…

 

Više puta ste naveli da Vam je uloga u drami Kvartet jedna od najboljih i najomiljenijih, zašto?

To je bila sjajna predstava, dobro režirana, bili smo ekipa snova: Ružica Sokić, Đurđija Cvetić, Miodrag Radovanović i ja, iz koje sam nažalost jedino ja živ. Posle premijere se tražila karta više jer se pročulo kako je dobra predstava. Glumio sam lik u kolicima, iako to nije predviđeno po tekstu, ali sam ja smislio i reditelj Miloš Jagodić mi je to uvažio, jer sam tako opravdao bujicu vulgarnih reči. Kao mnogi hendikepirani ljudi Vilfred Bond je stalno maštao o seksu, sve reprilke su bile većinom vulgarne i ja sam našao formu da opravdam tu njegovu stalnu želju za seksom, jer kao invalid to je za njega bilo davno završena priča. Zato smatram da mi je jedna od najboljih uloga, jer sam na taj način opravdao gomilu replika na ivici vulgarnosti.

 

Predstava se dešava u staračkom domu, u pitanju su četiri operska pevača koji se ponovo sastaju da bi otpevali čuveni kvartet iz Rigoleta, da li vi volite operu?

Za Madlenianum me vezuju najlepše stvari. Pored najznačajnije uloge u Kvartetu imao sam priliku da pevam sa pravim operskim pevačima u opereti Bečka krv, što je za mene izuzetno iskustvo. Upoznao sam mnoge starije i mlađe operske zvezde, i pevao sa njima, što se kaže bara bar, jedino sam imao molbu za dirigenta Stanka Jovanovića da mi uvek daje znak dovoljno vidljiv.


Kao pripadnik građanstva koji moraju da sede kod kuće, kako Vam pada ova izolacija?

Ja maksimalno poštujem mere Vlade, više od mesec dana nisam izašao iz kuće. Svaki kontakt je rizičan, pogotovo za našu generaciju, jer eto ja sam jedini živ iz ekipe Kvarteta. Jako se radujem emitovanju ove drame jer sam veoma držao do ove uloge i jedva čekam da je pogledam. Sjajno što ste nju izabrali za Uskrs, cela predstava se dešava u staračkom domu, pa pozivam svoje vršnjake i one druge da ostanu u svojim domovima i da uživaju u teatru. I za kraj Srećan Vam Uskrs!

19. april u 19.30

Premijerno emitovanje drame KVARTET

U nedelju, 19. aprila od 19.30, premijerno emitujemo poslasticu za naše starije sugrađane - najizvođeniju dramu Ronalda Harvuda KVARTET.

To je priča o neprolaznosti lepote operske umetnosti i slavljenju života u jednom staračkom domu, koju su maestralno odigrali doajeni našeg glumišta: Ružica Sokić, Đurđija Cvetić, Miodrag Radovanović i Ivan Bekjarev.

Drama Kvartet jedna je od najigranijih Harvudovih drama. Drama govori o lepoti opere i bolnoj prolaznosti operskih glasova i predstavlja najlepši primer engleske sentimentalne komedije iz pera jednog od najvećih britanskih pisaca današnjice. Nastao kao omaž preminulom dirigentu Džordžu Šoltiju, za komad Kvartet bi se moglo reći da je melanholična istorija opere, uz podsećanje na sve ono što operu neminovno prati: ogovaranja, intrige, pevačku kapricioznost i razmaženost. Reč je o velikom komadu kamernog tipa za četiri majstorska starija glumca, u kojem je Harvud otišao najdalje u svojoj ljubavi prema muzici i operi.

Četiri stara pevača u staračkom domu za penzionisane muzičare, koji se nakon mnogo decenija još jednom okupljaju da bi kao nekad davno u Konvent Gardenu ponovo zapevali kvartet iz opere Rigoleto, tumače prvaci naše dramske scene: Đurđija Cvetić, Miodrag Radovanović, Ružica Sokić, Ivan Bekjarev. Reditelj ove drame je Miloš Jagodić, scenografiju potpisuje Aleksandar Veljanović, a kostim Milica Grbić. Premijerno je izvedena 5. oktobra 2006. godine.


Intervju sa Ivanom Bekjarevim >>>

.

Ronald Harvud

KVARTET

Drama u dva čina, sa pauzom

Premijera: 5. oktobar 2006.

Reditelj: Miloš Jagodić
Scenograf: Aleksandar Veljanović
Kostimograf: Milica Grbić Komazec
Prevodilac: Đorđe Krivokapić

Lica: 

Džin Horton - Đurđija Cvetić
Sesili Robson - Ružica Sokić
Vilfred Bond - Ivan Bekjarev
Redžinald Pedžet - Miodrag Mrgud Radovanović
Mlada Džin - Ana Cvetković (u ulozi Đilde)
Mlada Sesili - Iva Profaca (u ulozi Madalene)
Mladi Vilfred - Saša Novaković (u ulozi Rigoleta)
Mladi Redžinald - Igor Arizanović (u ulozi Vojvode)

Scenski govor: Radovan Knežević
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Izbor muzike: Aleksandar Gatalica
Montaža i remastering muzičkih matrica: Petar Antonović
Asistent scenografa: Tatjana Cvetković
Inspicijent: Ljiljana Golubović

Trajanje: 1:33' u dva čina sa pauzom

Reprizno emitovanje: utorak, 21. april i sreda 22. april od 18 časova.

 

Prikazivanje napred navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs.

Pratite nas!

 

Intervju sa Dejanom Kolarovim i Milanom Rusom

NEOBUZDANI DEČAK - VOLFGANG AMADE

Dejan Kolarov, koji je maestralno odigrao Volfganga Amadea dolazi iz Zrenjanina, gde je zavrsio nižu baletsku školu. Po završetku srednje baletske škole "Lujo Davičo", zapošljava se kao član ansambla Baleta Narodnog pozorišta, u ovoj kući je danas prvi solista, gde je ostvario niz glavnih i solističkih uloga u klasičnim, neoklasičnim i savremenim predstavama. Neko vreme je boravio u inostranstvu, gde je kao solista igrao u baletu Augsburg teatra u Nemačkoj. Iako je imao ponudu da ostane u inostranstvu odlučio je da se vrati, kako on to kaže "zbog inspiracije - Mene inspiriše naš narod i volim ovu zemlju."
Bio je igrač u K.P.G.T., Bitef Dance kompaniji, a sa Madlenianumom sarađuje od baleta Nižinski - Zlatna ptica, a ostvario je i fantastičnu ulogu u baletu Triptih (oba ćemo imati priliku da gledamo online), trenutno ga na našoj sceni gledamo u baletu Hazarski rečnik - Lovci na snove.
Saradjivao je sa brojnim koreografima, domaćim i stranim kod nas i u inostranstvu, gde je bio gostujući igrač i asistent koreografima. Trenutno saradjuje sa najvećim svetskim imenima današnjice kao što su Sergej Polunjin, Johan Koborg... 2015. na maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu postavlja svoju igračku predstavu kao reditelj i koreograf Ćelava pevacica (E. Jonesko). Takodje, radi scenski pokret za operu i dramu. 
Nagradjen je brojnim nagradama, za umetničko dostignuće i doprinos igračkoj sceni, poput nagrada "Smilja Mandukić" i  "Nataša Bošković".

Pitali smo ga kako je bilo spremati ulogu Mocarta.

Prošlo je dosta godina od tada, ali za mene je bio veliki izazov da uradim tu ulogu pogotovo što sam tada bio mlad igrač, a data mi je prilika da uradim lik i život jednog od najvećih klasičnih kompozitora svih vremena. Bila mi je velika odgovornost, da to tada uradim najbolje što mogu i opravdam sebe za pruženu priliku. Naravno, da mi je i rad sa Zanelom mnogo značio,  pa i do dana danšenjeg, jer u našoj profesiji je pravilo da se može od svakoga nešto naučiti, tako da to znanje i iskustvo koristim i danas.

 

Kako je bilo raditi sa partnerima, pogotovo Anom Pavlović (igra Konstanc Mocart) i Milanom Rusom (Salijeri)?

To su lepa iskustva, kroz rad i vreme koje provodimo zajedno u salama i na sceni nas pravi kreativnijima i boljima. Na sceni ne zavisiš samo od sebe, već i od svojih partnera i svih ostalih učesnika u predstavi. Izuzetno je zadovoljstvo biti sa takvim umetnicima na sceni kao što su njih dvoje.

 

Kako da baletski igrač održava kondiciju u izolaciji, kako da mu ona lakše prođe? U čemu Vas je prekinula ova pandemija i šta Vas čeka posle ukidanja vanrednog stanja?

Nije stvar samo u kondiciji, bitno je pored ličnog održavanja fizičke forme da isto tako održavamo svoju kreativnost, informisanost, želju... Sve to održava formu tela i unutrašnjosti uma.
Bilo je u planu da nastupam u Londonu i Japanu sa Sergejem Polunjinom, ali su termini zbog pandemije pomereni za kasnije u toku godine.
U Narodnom pozorištu smo započeli rad na novoj predstavi Mikelandjelo u koreografiji Maria Radačovskog, koja je takodje prekinuta zbog nastale situacije. U svakom slučaju nastaviće se sve polako. Trenutno je najbitnije ostati zdrav i pozitivan.

Razgovor vodila Tatijana Rapp

.

.

ANTOLOGIJSKE ULOGE ODIGRANE U MADLENIANUMU
.

Milan Rus je rođeni Novosađanin. Po završetsku srednje Baletske škole u Novom Sadu angažovan je kao član ansambla Srpskog narodnog pozorišta. Posle niza solističkih uloga, Balet SNP-a ga promoviše i angažuje kao drugog solistu. Da bi ubrzo prešao u Beograd I postao stalni član Baleta Narodnog pozorišta gde ubrzo biva promovisan u prvog solistu, što je i danas. Kao igrač, Milan interpretira celokupni repertoar od klasičnog i neoklasičnog do savremenog baleta. Tumačio je naslovne uloge u mnogim baletima, a u Madlenianumu koji ga takođe po dolasku u Beograd odmah angažuje igrao je u baletima Orfej u podzemlju, Triptih, Bolero, a naročito je upečatljiva njegova uloga Salijerija u baletu Reneta Zanele Volfgang Amade. Dobitnik je velikog broja nagrada Narodnog pozorišta u Beogradu, Nagrade Grada Beograda, Udruženja baletskih umetnika Srbije, Nagrade "Terpsihora"....Ostvario je veliki broj inostranih gostovanja sa svojom matičnom kućom kao i samostalna gostovanja u Italiji.

Pitali smo ga kako je bilo tumačiti Salijerija i kakva je bila saradnja sa koreografom i kolegama.

Uloga Salijerija je jedna od mojih omiljenih,ostavila je poseban pečat u mojoj karijeri. Ljudi me i danas pamte i povezuju sa tim likom. Saradnja sa Renatom za mene kao mladog igrača bila je neprocenjiva, takodje kao i saradnje sa mojim kolegom Dejanom (Kolarov). On je talentovan igrač i veliki umetnik, bio je veliki izazov deliti sa njim scenu, kao i sa prvakinjom Anom Pavlović. 


Da li ima neka uloga koju ste odigrali u Madlenianumu, a da Vam je naročito draga?
Obožavao sam ulogu u baletu Violeta u koreografiji Ramon Uljea kao i ulogu Orfeja, koreografa Krunislava Simića. Za njih me vezuju posebna osećanja, podsećaju me na lepa vremena, putovanja i druženja sa meni dragim kolegama i prijateljima.


Iako ste u ozbiljnim godinama za baletskog igrača i dalje igrate naslovne i teške uloge svih stilova, kako održavate formu, da li imate neki poseban režim života?
Pored klasa, proba za repertoar u pozorištu, volim teretanu to je jednostavno moj stil života. Volim da sam fizički aktivan to me opušta I čini zadovoljnim. U poslednjih par godina moram priznati da sam promenio i način ishrane. 


Kako provodite vreme u izolaciji, kako da nam ona bude inspiracija?

Ovo je idealno vreme da se posvetite sami sebi i vama voljenoj osobi, da otkrijete možda još neki talenat koji se krije u vama.

 
Razgovor vodila Tatijana Rapp

 

17. april u 19.30

Premijerno emitovanje baleta VOLFGANG AMADE

Balet vanredne lepote Volfgang Amade, koji je Madlenianum premijerno izveo 31. maja 2005, a povodom 250 godišnjice od Mocartovog rođenja, angažujući koreograf iz Beča Renata Zanelu, kome je ovo bio prvi celovečernji komad za Balet Bečke državne opere, a koji je on adaptirao za scenu Madlenianuma, uz originalne kostime iz Beča Žordi Roiga i posebno pravljenu scenografiju austrijskog slikara Kristijana Aterzea. Dejan Kolarov u naslovnoj ulozi je napravio antologijsku ulogu, ali je važno pomenuti i Milana Rusa kao Salijerija, njegovog savremenika i protivnika.

Balet Volfgang Amade igra se na muziku Mocarta i Salijerija u izboru samog koreografa i na najbolji način nas vodi kroz Mocartova emocionalna stanja. Prvi put balet Volfgang Amade izveden je u Bečkoj operi 1998. godine i nekoliko godina sa velikim uspehom održao se na sceni u Beču, dok je za Operu i teatar MADLENIANUM urađena nova verzija ovog baleta za koju su iznajmljeni originalni kostimi iz Bečke opere. Ekskluzivno za beogradsku premijeru, pripremljena je nova scenografija za koju je angažovan Kristijan Aterze, jedan od najpoznatijih savremenih slikara Austrije. Dvanaest autorovih tematskih slika specijalno je urađeno i koriste se u ovoj predstavi.

Balet na umetnički način – igrom, muzikom, scenografijom, kostimima i savremenim scenskim rešenjima, prikazuje prelomne tačke života i stvaralaštva muzičkog genija iz Salcburga, umetnika koji je najviše voleo da se služi imenom - Wolfgang Amadé. Kroz živopisne likove, pre svega njegove žene Konstance (u tumačenju Ane Pavlović), suparnika Salijerija (Milan Rus), ali i brojnih drugih ličnosti iz njegovog dobaiI života koje Mocart (Dejan Kolarov) sreće prelama se njegova genijalna umetnost, ali i tragična sudbina i nerazumevanje njegovog božanskog talenta.

Petak, 17. april u 19.30 časova

Balet na muziku V. A. Mocarta i A. Salijerija
VOLFGANG AMADE (Wolfgang Amadé)

Premijera 31. maj 2006.

Koreograf: Renato Zanela, Austrija
Scenograf: Kristijan Aterze, Austrija
Kostimograf: Žordi Roig, Španija

Volfgang Amade: Dejan Kolarov
Konstanca Mocart: Ana Pavlović
Antonio Salijeri, kompozitor: Milan Rus
Leopold Mocart: Nenad Jeremić
Grof Orsini Rozenberg, upravnik: Goran Stanić
Kilijan Štrak, komornik: Ljubiša Peković
Đuzepe Bono, dirigent: Dušan Mihailović
Baron fon Sviten: Nebojša Stanković
Car Jozef II: Nenad Jeremić
Kolombina: Dalija Imanić
Emanuel Šikaneder, Arlekino: Aleksandar Ilić
Cecilija Veber, Konstancina majka: Marija Janković
Katarina Kavaljeri, primadona: Ida Ignjatović
Dečak Mocart: Jovan Riznić

Ansambl:
Margareta Stefanović, Bojana Žegarac, Sanja Ninković, Smiljana Stokić, Milica Jević, Ivana Kozomara, Jovana Mirosavljević, Marina Pamučar, Nada Stamatović, Maša Tadić, Milja Đurić, Jovica Begojev, Nikica Krluč, Mihajlo Stefanović, Miloš Kecman, Vladimir Panajotović, Željko Grozdanović, Ilija Surla

Lakeji: Vladimir Grubač, Nemanja Jović, Đorđe Trajković, Vladimir Đorđević, Velibor Pantić, Ljubo Jaćimović

Repetitor: Marija Janković
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović

Trajanje: 1.17' 

Reprizno emitovanje: nedelja, 19. april i ponedeljak 20. april od 18 časova.

Intervju sa Dejanom Kolarovim i Milanom Rusom >>>

Prikazivanje napred navedenih predstava nije komercijalnog karaktera i jedini cilj je pružanje podrške građanima u uslovima vanredne situacije i mera koje se preduzimaju pod sloganom “Ostani kod kuće”. Prikazani snimci nemaju karakter javnog izvođenja predstave. Za sva pitanja možete se obratiti na: publicrelations@madlenianum.rs
Pratite nas!

Intervju sa Jasminom Trumbetaš Petrović

ULOGE ZA PAMĆENJE

Jasmina Trumbetaš Petrović, rođena Beograđanka je uporedo sa studijama slavistike na Filološkom fakultetu, završila pevanje prvo kod profesora Predraga Androvića, a zatim kod profesorke Radmile Bakočević, kod koje je i magistrirala. Još tokom studija dobijala je priznanja kao najbolji student na odseku za solo pevanje, među kojima su: Nagrada „Jelena Mihajlović“, Nagrada „Biserka Cvejić“, Nagrada „Petar Konjović“, Nagrada „Aleksandar Trifunović“, „Jeunesse Musicales“ i druga nagrada (prva nije dodeljena) na takmičenju „Spontini-Pergolezi“ u Maiolatiju u Italiji 2000.
U Operi Narodnog pozorišta u Beogradu je angažovana još od 1993, prvo kao član Operskog studija, danas je direktorka Opere Narodnog pozorišta. Od brojinih uloga sopranskog faha pomenućemo samo neke za koje je dobila nagrade i koje je imala prilike da peva i u inostranstvu:
Margareta (Faust), Leonora (Moći sudbine), Aida, Tatjana (Onjegin), Madam Baterflaj... U operi Madlenianum je od samog početka, učestvovala je u operama Tajni brak, Dve udovice, Tako čine sve, Madam Baterflaj, Manon Lesko. Neke od njih ćemo imati prilike da vidimo i u ovom online sezoni.

 

Imali ste prilike od početka da učestvujete u operskim produkcijama Madlenianuma, kakav je vaš utisak da li je naša kuća uspela u misiji približavanja kamernih i retko izvođenih dela publici, kakvo je vaše iskustvo u saradnji sa Madlenianumom?

Jedna sam od nekolicine onih koji su učestvovali u prvoj predstavi  Tajni brak  tada  novoosnovanog Madlenianumu, kada zgrada još nije ni postojala. Entuzijazam je bio veliki i moram reći da je rad u svakoj produkciji uvek bio na visini sa kvalitetnim ljudima, bilo da su  pitanju pevači, dirigenti ili reditelji. U svim produkcijama u kojima sam nastupala, a bilo ih je dosta, uvek je bio ozbiljan i posvećen rad. Madlenianum je svakako dao nešto što je bilo potrebno muzičko-operskoj sceni a s druge strane oživeo je mnoga dela koja nisu vidjena ili su zaboravljena.

 

Praizvedba opere Cosi fan tutte je bila 2002. godine na sceni Madlenianuma, igrali ste ulogu Fiordiligi. Da li je to bio vaš prvi susret sa Mocartom? Imali ste prilike da radite sa vokalnim pedagogom Oliverom Miljaković, koliko je bio dragocen taj masterklas u pripremi uloge? Kakvo Vam je bilo iskustvo sa dirigentom Rubenom Silvom i rediteljem Miklošem Sinatarom?

Iako sam pre ove predstave već pevala Paminu u Mocartovoj Čarobnoj fruli u produkciji Narodnog pozorišta, moram reći da je opera Tako čine sve bila  jedna predstava koju smo svi voleli i radovali smo se svakoj probi. Ekipa je bila sjajna, a režiser Sinetar je bio zaista  veliki poznavalac scene od koga smo mnogo toga naučili i uspeli da napravimo jednu divnu predstavu zajedno sa sjajnim dirigentom Silvom.Takođe, uz pomoć Olivere Miljaković, velikog poznavaoca stilskog pevanja uloga iz Mocartovih opera uradili smo predstavu onako kako ona zaista treba da zvuči u vokalnom muzičkom smislu.

 

Pre dva meseca smo Vas videli u naslovnoj ulozi u operi Manon Lesko, kakvi su dalji planovi povodom ove opere koja je koprodukcija dve kuće, Narodnog pozorišta i Madlenianuma?

Posle 53 godine Beograd je imao priliku da vidi ovu predstavu u novom ruhu na obe naše operske scene. Kritike su bile sjajne i ova predstava je doživela veliki uspeh jer je bila kvalitetna u svim segmentima, od pevanja, orkestra, preko vizuelnog doživljalja režije, scenografije i kostima. Zaista smo se vratili u vreme visoko kvalitetnih predstava. 
Ova predstava će se i dalje prikazivati na obe scene, a planiraju se i gostovanja koja će se realizovati u skladu sa mogućnostima koje proizilaze iz aktuelne sadašnje situacije koja je zaokupila ceo svet pa prema tome i kulturu. Nadamo se najboljem.

 

Kako provodite vreme u izolaciji, kako da nam ova situacija bude inspiracija?

Za sve ljude, pa i za nas umetnike ova situacija može da bude prilika da se urade neke nove stvari za one koji to nisu stigli a želeli su. Oni koji su puno radili, da se odmore i iskoriste vreme I budu sa porodicom.  Isto tako možda je ovo i prilika  da se vratimo sebi i ne zaboravimo zašto smo na zemlji. Da shvatimo da je život jedan i kratak da se bavimo banalnim stvarima. Samim tim što smo umetnici Bog nam je dao tu privilegiju da se bavimo visokom kulturom i ne smemo to zaboraviti niti propustiti ni jedan trenutak  da se iskreno ne posvetimo umetnosti. Umetnost zahteva celog čoveka i puno ljubavi koju treba uložiti ne samo u stvaranje i kreiranje dela nego i u  međusobno poštovanje među kolegama.Lepa reč, osmeh, ljubav može učiniti čuda a prema tome i sjajne predstave.

U ovom vremenu, vremenu u izolaciji  moja usmerenost ide ka porodici i našim zajedničkim interesovanjima. Zajedno vežbamo na krovu naše zgrade, gledamo filmove, kuvamo i eksperimentišemo u kuhinji sa receptima, učimo svako u svojoj oblasti interesovanja, pevamo, sviramo. Vraćamo se biljkama. Sadimo cveće na terasi .Pravili smo i maske i uopšte svaki dan nam je kratak jer ima puno toga sto bismo hteli da uradimo ili napravimo.

Čuvajte svoje zdravlje. Budite optimisti u svemu što radite. Širite ljuba , jer ljubav pokreće sve.

 

Razgovor vodila Tatijana Rapp