5. oktobar 2014 u 19:30
Velika scena Madlenianuma

Dirigent: Stanko Jovanović
Režija: Voja Soldatović
Koreograf: Mirko Knežević
Scenograf: Dalibor Tobdžić
Kostimograf: Maja Studen
Dizajn svetla: Srđan Jovanović
Prevod: Husnija Kurtović

LICA

Knez Ipshajm Gindelbah
Nenad Nenić / Ivan Plazačić
Balduin, grof Cedlau
Ljubomir Popović / Vanja Biserčić
Gabrijela, njegova žena
Tanja Obrenović
Grof Bitovski
Milan Milosavljević
Gospođica Franciska Kaljari
Branislava Podrumac / Olga Malević Đorđević
Kagler
Ivan Bekjarev
Pepi
Senka Nedeljković / Aleksandra Jovanović
Jozef
Goran Strgar / Marko Živković

Orkestar Opere i teatra MADLENIANUM, koncertmajstor Vesna Janssens

Horski ansambl:
Nevena Đorđević, Irina Dragojević, Marijana Radosavljević, Milica Marjanović, Milica Stojčev, Aleksandra Anđelković, Maja Tomašević, Svetlana Krstić, Jovana Ćirić, Danica Andrić, Jovana Bijelić, Jovana Jovićević, Zorana Stanišić, Bojan Dragojević, Srđan Mladenović, Boris Balunović, Nikola Piperski, Ivan Debeljak, Igor Andrić, Momčilo Radojević, Svetozar Vujić, Vladimir Bulatović, Andrija Nikoletić, Marko Pantelić
Hor pripremila: Biserka Vasić

Plesni ansambl:
Marija Martinović, Jelena Borović, Vanja Vasiljević, Katarina Obradović, Irena Maksimović, Ignjat Filipović, Marko Vasiljević, Vukašin Prvulović, Boško Graovac, Luka Bugarin

 
Inspicijent: Vesna Ćurčić Petrović 
Organizator: Andreja Rackov
Muzička priprema: Dragana Anđelić Bunjac 
Sufleri: Zorica Popović i Silvija Pec
Audio realizacija: Dušan Arsikin
Video realizacija: Zvonimir Jelušić
Realizacija svetla: Vladimir Krunić
Prevod i titl: Dragan Stevović
Majstor pozornice: Milan Ćirić
Šminka i frizure: Mirjana Rakić
Garderoba: Tanja Vuksanović i Miladin Pavićević

Opereta Bečka krv je prvi put izvedena 26. oktobra 1899. godine, četiri meseca nakon smrti Johana Štrausa II. Operu je naručio Franc Januer, upravnik Karl pozorišta. Ideja u pozadini ove operete, kao i naslov preuzet od jednog od Štrausevih najpopularnijih valcera (Bečka krv- op. 354), bila je kreiranje scenskog dela u kome bi se iskoristile melodije iz Štrausovih starijih i manje poznatih dela. Muziku je izabrao i uredio Adolf Miler Jnr, dirigent pozorišta u Beču (Theater an der Wien). Jauner je imao visoka očekivanja po pitanju Bečke krvi koja je urađena u raskošnoj produkciji, ali je izvođenje prve noći doživelo potpuni fijasko i nakon samo trideset izvođenja, predstava je otkazana. Doveden do bankrotstva ovim neuspehom, Januer se ubio. 
1905. godine Bečka krv je, sa neznatno prerađenim tekstom i muzikom, ponovo počela da se prikazuje u pozorištu u Beču (Theater an der Wien) i tada doživljava veliki uspeh. Ona je 1928. godine stavljena na repertoar Bečke narodne opere i do dana današnjeg je ostala na repertoaru. 
Bečka krv je komponovana u vreme Bečkog kongresa, 1814-1815, međunarodne konferencije koja traži naseljavanje Evrope nakon Napoleonovih ratova, te stoga prati tradicionalni zaplet operete koji je pun pogrešnih identiteta. Grof Balduin Cedlau, ambasador malog okruga Reus-Šlajc-Grajc, poslat je u Beč. Iako je oženjen Gabrijelom, Grof je u vanbračnim aferama i sa igračicom Franci i sa manekenkom Pepi. Sa druge strane, Pepi i njegov sluga Josef su vereni. Cedlaovi pokušaji da istovremeno sve drži pod kontrolom dovode do potpune konfuzije koja biva još haotičnija kad se tu umeša vremešni, ali zaljubljivi ministar. Nakon mnogo intriga, puno nesporazuma i brojnih lažnih identiteta, Cedlau shvata da njegovo srce pripada Gabrijeli, koja mu velikodušno prašta brojne ljubavne indiskrecije. 

* * *

Na našim prostorima ova opereta nikada nije izvođena, tako da je njena premijera na sceni Opere i teatra Madlenianum ujedno i njena srpska premijera.

Pred nama se pruža Beč iz 19. veka u svoj svojoj raskoši, frivolnosti, ležernosti, lepoti, ali i licemerju i hipokriziji. Na sceni se ređaju prinčevi, grofovi, kneževi u nekoj vrsti ljubavnog trilera u kome je grof centar ljubavnog zbivanja, a njegova žena kao i dve ljubavnice u vrtlogu dobre muzike, mešaju stare i nove ljubavi utapajući se u bečki duh i bečku krv koja svemu tome daje posebnu draž. Smenjuju se najpoznatije polke, galopi, valceri, pleše se uz penušavi šampanjac, a „Šta daje balu radost i sjaj/ bečki je valcer taj“. Triler se do samog kraja ne razrešava, a laka igra uz mnogo plesa, dobre svirke i smeha deluje razgaljujuće. Raskoš, neverstvo, intrige, zaljubljivanje, radost življenja predstavljaju kapljice bečke krvi koju samo Bečlije poseduju i koja se prepoznaje na daleko. 
Prenošenje prave bečke atmosfere dalekih vekova u Beograd, veliki je izazov, posebno jer opereta kao žanr nije česta na našim scenama. Iako sve deluje lako i lepršavo, zahtevi koji se postavljaju pred protagoniste podrazumevaju veoma dobro pevanje i isto tako dobru glumu, jer se opereta i sastoji iz obimnih govorenih delova kao i iz niza arija, dueta, ansambala. Partitura Bečke krvi podrazumeva zahuktala i ubrzana tempa, uz preciznost do perfekcije svih delova velikog ansambla koji sadrži najpre raskošan orkestar, zatim hor, grupu igrača-plesača i niz solista, pevača i glumaca. U tako razuđenoj ekipi, uklapanje svih elemenata, kao i njihovo međusobno i tesno prožimanje donosi uspeh postavke.
Scena i kostimi treba da dočaraju blistavi sjaj bečkih salona, vila, separea, kazina a sve to u naivnoj igrariji koja ima zadatak da razonodi, zasmeje i ponudi uživanje . Poznate melodije kao i numere koje slušamo prilikom Novogodišnjih koncerata prenošenih iz Beča, još više nas približavaju sredini kojoj smo i geografski, društveno-ekonomski, politički, ali i muzički bili veoma blizu svih proteklih vekova.

18. jun 2014.  u 19 časova
Velika scena Madlenianuma

Učesnici:

Leontina, Ivana Negativ, Minja Subota

Pesnici: Dobrica Erić, Raša Popov, Ljubivoje Ršumović

Dečji hor ČAROLIJA

Baletski studio AMADEUS - Požarevac

Cena ulaznice: 250 dinara

Opera i teatar „Madlenianum“ izražava svoje veliko zadovoljstvo povodom bogate i kvalitetne ponude koja je stigla kao odgovor na Konkurs za mlade pozorišne stvaraoce. Na ovaj prvi, ali ne i poslednji, Konkurs kojim se pozivaju umetnici mlade generacije da predlože projekat za Malu scenu „Madlenianuma“ stiglo je skoro pedeset prijava sa podrobno razrađenim atraktivnim idejama. Na osnovu tih prijava može se zaključiti da u mladoj generaciji pozorišnih stvaralaca u Srbiji ima velikog umetničkog elana i potencijala. Nije bilo lako doneti odluku o pobedniku Konkursa, jer je veliki broj radova izdvajala i maštovitost i profesionalizam i inovativnost, sve ono što smo kao pozorišna kuća želeli pod našim krovom sa predstavom koja bi dobila sve uslove za premijeru i kasnija redovna izvođenja.

Gospođa Madlena Zepter donela je odluku da dva projekta dobiju mogućnost realizacije na Maloj sceni njenog pozorišta u sezoni 2014/2015. Prva predstava imala bi premijeru 28. novembra 2014., a druga 21. maja 2015. godine. Oba izabrana projekta odlikuju izuzetni dramski predložci koji imaju uporište u klasičnoj literaturi (u oba slučaja polazište je roman), a ono što potpuno osvaja je precizna rediteljska eksplikacija koja delo sagledava sa sociološkog i teatrološkog stanovišta, dok sa druge strane nekim sasvim novim praktičnim scenskim rešenjima otvara mogućnost za izuzetan pozorišni događaj. Biografije svih predloženih učesnika nagrađenih projekata govore da su u pitanju mladi profesionalci koji vredno koriste sve mogućnosti da usavršavaju svoje umetničko biće i smatramo da je to za svaku pohvalu u vremenu koje nije lako za početke u pozorišnom stvaralaštvu.

Prvi projekat koji je izabran da bude realizovan u novembru 2014. godine je projekat „I KONJE UBIJAJU, ZAR NE?“. Podnosioci ovog projekta su kao tim dramaturg Milica Konstantinović, reditelj Boris Todorović i glumica Lidija Cvetić. Milica Konstantinović dramatizovala je roman Horasa Mek Koja iz 1935. godine. Tema romana i drame su plesni maratoni koji su trajali i po nekoliko nedelja, takmičenja za novčanu nagradu koja su u 20-tim i 30-tim godinama prošlog veka bila veoma popularna u Americi. Ta tema, na žalost, svojom dehumanizovanošću i danas stoji kao aktuelna. Kako reditelj Todorović navodi „Ova priča, nastala 1935. u romanu Horasa Mek Koja, predvidela je tragediju televizujskih rialiti programa, u kojima oni koji su „propali“ i koji nikada nisu ni bili rizikuju svoje zdravlje i dostojanstvo zarad novca i slave.“. Smatramo da je u drami koja predviđa devet učesnika veoma zanimljivo to što glavni plesni par predstavlja neostvarenog reditelja i neostvarenu glumicu. Prostor koji se prema eksplikaciji i samoj drami na veoma neobičan način otvara za plesnu umetnost pozdravljamo kao jednu od najvećih dragocenosti projekta „I KONJE UBIJAJU, ZAR NE?“.

Drugi izabrani projekat je „LOLITA“, po predlogu reditelja Jovane Tomić. Ta predstava imala bi svoju premijeru u maju 2015. godine. „Lolita“ Vladimira Nabokova je jedan od najkontraverznijih klasika književnosti XX veka. Posle brojnih filmskih i scenskih adaptacija „Lolite“ svuda u svetu, osetili smo kroz detaljnu eksplikaciju Jovane Tomić koliko je ta priča živa i potrebna i ovde u današnjem trenutku i smatramo da će duh današnjeg vremena koji je Jovana Tomić pravilno povezala sa romanom dovesti do veoma zanimljivog čitanja. Zanimljivo je koliko „Lolita“ kroz decenije nije izgubila na svojoj kontraverznosti, a smatramo važnim da mladi autori progovore kroz „Lolitu“ o mnogim stvarima po pitanju ljudskih prava. Hrabra odluka Jovane Tomić da se bavi jednom od najneobičnijih ljubavnih priča, prenešenom u današnje vreme, veoma dobro vizuelno i muzički uobličenom više nego zavređuje scensku realizaciju.

Pobednicima Konkursa čestitamo i radujemo se saradnji sa njima, a svim ostalim učesnicima se zahvaljujemo na kvalitetnim radovima koje su nam dostavili i nadamo se da će se u budućnosti ukazati prilika da radimo na nekim novim projektima.

Branislav Pipović

Po motivima romana “Profesor Unrat” Hajnriha Mana

Režija i adaptacija: Erol Kadić

Muzika i stihovi: Branislav Pipović

Scenograf: Zorana Petrov

Kostimograf: Ivanka Krstović

Koreografija: Milica Cerović

Dizajner svetla: Miloš Nešić

Lektor: Ljiljana Mrkić Popović

LICA:

Lola....................................................Lucija Šerbedžija

Imanuel Rat........................................Feđa Stojanović

Feliks .................................................Vlastimir Stojiljković

Markus................................................Ivan Jevtović

Kipert..................................................Miodrag Krstović

Bela....................................................Zinaida Dedakin

Direktor gimnazije...............................Branislav Zeremski

Loman.................................................Ivan Zablaćanski

Kizelak................................................Stevan Piale

Ercum.................................................Andrej Pipović

Orkestar..............................................Aleksandar Stanković

                                                           Bojana Dadić

                                                           Vladimir Gagić

                                                           Dušan Stojanović

Truman Kapot

Dramatizacija Milena Bogavac
Režija Ana Radivojević - Zdravković
Muzika Aleksandra Kovač
Kostimografija Dragana Ognjenović
Scenografija Kosta Bunuševac
Scenski pokret Anđelija Todorović
Dizajner svetla Srđan Jovanović
Lektor Radovan Knežević

LICA

HOLI GOLAJTLI...........................Dubravka Mijatović

FRED...........................................Marinko Madžgalj

MAMA.........................................Mina Lazarević

RASTI TROLER.............................Nikola Bulatović

MEG VAJLDVUD...........................Milica Janketić

HOSE IBARA JEGER.......................Nenad Ćirić

DOKTOR GOLAJTLI.......................Branislav Zeremski

O.DŽI............................................Srboljub Milin

LIZA..............................................Ana Simić

HENRI...........................................Marko Nikolić

EJMI..............................................Violeta Mitrović

SAFIJA SPANELA............................Zinaida Dedakin

MALI FRED.....................................Milutin Kandić

Vasilija Antonijević

Režija: Aleksandar Nikolić
Muzika: Vera Milanković 
Scenografija i kostim: Kosta Bunuševac
Asistent kostimografa:Marina Danilović
Video: Kreativni studio Zepter
Dizajner svetla:Srđan Jovanović
Lektor: Radovan Knežević

Lica:

Nebojša Dugalić
Dubravka Kovjanić
Andrija Daničić
Vera Milanković
Kosta Bunuševac

Inspicijent i sufler: Ljiljana Golubović Ivanković
Organizator: Vlastimir Repić
Majstor pozornice i pirotehnike: Milan Ćirić
Ralizacija svetla: Vladimir Krunić
Realizacija zvuka: Dušan Arsikin
Video realizacija: Zvonimir Jelušić
Šminka i frizure: Mirjana Rakić, Jevrosima Petković
Garderoba: Tanja Vuksanović, Miladin Pavićević

U predstavi korišćen audio cd John White-a

ZAVRŠENA JE JOŠ JEDNA TURNEJA MADLENIANUMA U KINI

BALET KOJI JE  PO DRUGI PUT ODUŠEVIO KINESKU PUBLIKU

Ansambl baleta PRAZNIK LJUBAVI, koreografa, reditelja i scenografa Aleksandra Ilića, rađen po romanu Capsella bursa pastoris, autora Teodore Sujić, vratio se posle uspešne dvonedeljne turneje (od 8. do 22. maja 2014) i šest održanih predstava iz NR Kine.

U prošloj godini pekinški festival 14. UMETNIČKI SUSRETI U PEKINGU uputio je poziv Operi i teatru Madlenianum za gostovanje jednog savremenog baleta, na ovom najvećem međunarodnom festivalu u NR Kini. Od ponuđenih predloga Festival je izabrao balet PRAZNIK LJUBAVI koji je već 2012. godine gostovao u Kini, gde je na Festivalu u Šangaju proglašen najboljim baletom.

Gostovanje je pored Pekinga obuhvatilo još 4 grada: glavni grad provincije Šandung – Đinan, zatim Tdžou, Šangaj i Sidžu.

Predstave su održavane u prestižnim, uglavnom novoizgrađenim dvoranama Velikih gradskih teatara, u salama od 1.000 do 2.500 mesta. Preko 5.000  kineskih ljubitelja baleta, oduševljeni igrom naših baletskih umetnika, aplauzima, skandiranjem i cvećem nagrađivali su protagonoste predstave: Milana Rusa, Tamaru Pingović, Milicu Jević, Tijanu Šebez, Smiljanu Stokić, Ivanu Kozomaru, Draganu Anđelić Bunjac, pijanistkinju i Aleksandru Radonjić koja je izvela nekoliko popularnih kineskih ljubavnih pesama.

Za gostovanje u Kini, ovom prilikom dorađena je postojeća verzija (premijera na Velikoj sceni O&T Madlenianum, septembar 2011. god.), a ulogu devojčice u baletu u svakom gradu igrala je jedna od učenica baletskih škola, posebno odobrana na audiciji.

Balet PRAZNIK LJUBAVI je koprodukcija Opere i teatra Madlenianum i Udruženja profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije, a finansijsku podršku u nastanku baleta pružila je i Skupština grada Beograda.

Beogradska publika imaće priliku da „kinesku verziju“ ovog baleta uskoro vidi na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum.